Ekonomija
Ekonomista: Zapadne vlade više ne mogu da krive Putina za inflaciju
Inflacija više ne može da se pripiše sukobu u Ukrajini, poremećaju lanaca snabdevanja, jer cene energenata padaju, ali ne i inflacija. Problem je u štampanju novca
Krajem februara 2023, cene nafte, prirodnog gasa, aluminijuma, bakra, čelika, kukuruza, pšenice pale su ispod nivoa iz februara 2022. godine. Lanci snabdevanja su se stabilizovali, kao i globalna ravnoteža ponude i potražnje, ali su, zato, najnovija očitavanja inflacije veoma zabrinjavajuća.
Ekonomista Danijel Lakalje navodi da bi inflacija, da je zaista fenomen "pritisaka troškova" kao što se navodi, do sada već pala na željeni nivo od ispod dva odsto. Međutim, merenja nominalne i bazne inflacije, od indeksa potrošačkih cena (CPI) do cena ličnih potrošačkih rashoda (PCE), pokazuju izuzetno povišene nivoe i rastuće inflatorne pritiske.
Povećanje kamatnih stopa Federalnih rezervi u SAD smanjilo je cenu roba uprkos rastućim geopolitičkim tenzijama, izazovima ponude i snažnom rastu tražnje. Povećanje stope čini skupljim skladištenje, zauzimanje dugih pozicija i finansiranje marži.
Vlade više ne mogu da krive sukob u Ukrajini ili takozvane "poremećaje lanca snabdevanja" za inflaciju. Štampanje novca iznad potražnje je jedina stvar koja čini da cene rastu usklađeno. PCE indeks od 4,5 odsto u januaru 2023. sa svim glavnim robama ispod nivoa iz januara 2022. pokazuje koliko su visoki inflatorni pritisci, navodi španski ekonomista.
Inflacija se akumulira, a narativ pokušava da nas ubedi da će smanjenje inflacije sa osam na pet odsto u 2024. biti uspeh. Ne. Biće to masovno uništenje više od 20 odsto kupovne moći građana od inflacije u tom periodu, upozorio je Lakalje.
Međutim, povećanje kamatne stope nije dovoljno. Širi rast novca treba brzo da se smanji. Do sada, u Sjedinjenim Državama, rast novčane mase je ravan i pao je na razumnije nivoe u decembru 2022. Međutim, poslednje očitavanje Evropske centralne banke o rastu novčane mase u evrozoni ukazuje na povećanje od 4,1 odsto, što je veoma visoko u poređenju sa skromnim rastom bruta domaćeg proizvoda (BDP) i svakako veoma visok u poređenju sa procenama za 2023.
Štampanje novca bilo je previše agresivno u 2022. i možda će trebati neko vreme da se inflatorni pritisci ublaže do nivoa koji građane ne čini još siromašnijim.
Lanac snabdevanja i ukrajinski sukob su nestali kao izgovori, ali je inflacija i dalje previsoka. Mnogi učesnici na tržištu žele smanjenje kamatnih stopa i rast novčane mase da bi videli veća tržišta, sa višestrukom ekspanzijom i procenom vrednosti. Međutim, smanjenje stope je malo verovatno u ovom scenariju i centralne banke znaju da su izazvale problem za koji će biti potrebno više vremena nego što se očekivalo da se ispravi.
Vlade ne mogu očekivati korekciju inflacije kada javna potrošnja raste, što znači veću potrošnju novih novčanih jedinica kroz deficit i dug.
Građani trpe ove inflatorne pritiske kroz slabljenje rasta realnih plata koji je pridodat mnogo većim troškovima života, jer cene nezamenljivih dobara i usluga – obrazovanja, zdravstvene zaštite, kirija i osnovnih nabavki – rastu mnogo brže nego što sugeriše CPI.
Svi smo siromašniji, a inflacija je nešto niža. CPI ne znači niže cene, već samo sporiji tempo uništavanja kupovne moći valuta.
Neko će izmisliti još jedan izgovor da za inflaciju okrivi bilo šta osim jedine stvari koja istovremeno uzrokuje rast cena: štampanje novca znatno iznad potražnje, zaključio je Lakalje.
