Ekonomija

NBS: Povećana referentna kamatna stopa na 5,75 odsto

Globalni troškovni pritisci i uvozna inflacija i dalje su visoki, zbog čega je potrebno ograničiti njihove indirektne efekte na rast cena, navodi Narodna banka Srbije
NBS: Povećana referentna kamatna stopa na 5,75 odsto© TANJUG/ VLADIMIR ŠPORČIĆ

Izvršni odbor Narodna banka Srbije odlučio je da poveća referentnu kamatnu stopu za 25 baznih poena, na nivo od 5,75 odsto, dok je stopa na depozitne olakšice zadržana na nivou od 4,50 odsto, a stopa na kreditne olakšice povećana na sedam odsto.

"Izvršni odbor imao je u vidu da su, i pored znakova popuštanja, globalni troškovni pritisci i uvozna inflacija i dalje visoki i da je potrebno ograničiti njihove indirektne efekte na rast cena na domaćem tržištu", piše u saopštenju NBS.

Inflacija u Srbiji je u januaru na mesečnom nivou iznosila 1,4 odsto, a međugodišnje posmatrano 15,8 odsto, što je bilo u skladu s očekivanjima Izvršnog odbora.

Prenošenje dosadašnjeg povećanja referentne kamatne stope na kamatne stope na tržištu novca, kredita i štednje ukazuje na efikasnost transmisionog mehanizma monetarne politike putem kanala kamatne stope.

NBS na ovaj način doprinosi da se inflacija u Srbiji nađe na opadajućoj putanji i vrati u granice dozvoljenog odstupanja u horizontu projekcije.

Istovremeno, održavanjem relativne stabilnosti kursa dinara prema evru, Narodna banka Srbije znatno doprinosi ograničavanju efekata prelivanja rasta uvoznih cena na domaće cene, kao i ukupnoj makroekonomskoj stabilnosti u uslovima povećane globalne neizvesnosti.

Pritom, od dinamike zaoštravanja monetarnih politika Sistema federalnih rezervi i Evropske centralne banke zavisiće i kretanja na međunarodnom finansijskom tržištu i tokovi kapitala prema zemljama u usponu.

Opreznost monetarne politike je neophodna i zbog i dalje prisutnih geopolitičkih tenzija.

Pored toga, indirektni efekti povećanih cena energenata i industrijskih sirovina u prethodnom periodu, zajedno s tržištem rada koje karakteriše niska nezaposlenost i dalji rast zarada, još utiču na rast bazne inflacije u većini zemalja.

Prema februarskoj srednjoročnoj projekciji, očekujemo da će međugodišnja inflacija ostati povišena, nakon toga inflacija bi trebalo da se nađe na opadajućoj putanji, uz znatniji pad u drugoj polovini ove godine i povratak u granice cilja sredinom 2024. godine.

Kada je u pitanju ekonomska aktivnost, prema aktuelnoj projekciji Narodne banke Srbije, bruto domaći proizvod Srbije ove godine ostvariće realni rast u rasponu od dva do tri odsto.

Rast će biti vođen domaćom tražnjom, čemu u najvećoj meri doprinosi očuvano tržište rada, dok će zbog i dalje visokog očekivanog uvoza energenata i niže eksterne tražnje.

U zavisnosti od kretanja ključnih monetarnih i makroekonomskih faktora iz domaćeg i međunarodnog okruženja, Narodna banka Srbije će procenjivati da li ima potrebe za nastavkom zaoštravanja monetarnih uslova, navedeno je u saopštenju.

image