Ruski mediji: Američkoj privredi preti kriza iz 2008.

Američki finansijski sektor doživljava ogromnu krizu: aktivnosti dve velike banke u Silicijumskoj dolini su odjednom prekinute. Vlasti su u nedelju zatvorile njujoršku banku "Signačr" zbog "sistemskih rizika", a vlada SAD je uverila da će svi deponenti kompanije imati pristup sopstvenoj štednji, piše portal "Vzgljad".

Ranije je Kalifornijsko odeljenje za finansijsku zaštitu i inovacije odlučilo da zamrzne aktivnosti "Silikon veli banke" (SVB) i imenuje Federalnu korporaciju za osiguranje depozita (FDIC). Da bi se sprečila krizna situacija, stvorena je posebna struktura - Nacionalna banka za osiguranje depozita Santa Klare, gde je odeljenje prenelo sve osigurane depozite kompanije.

Istovremeno, ministarka finansija SAD Dženet Jelen naglasila je da su regulatori u stanju da drže trenutnu situaciju pod kontrolom i da američki bankarski sistem ostaje stabilan.

Predstavnici Međunarodnog monetarnog fonda (MMF) potvrdili su uverenje da će vašingtonski političari moći da preduzmu "odgovarajuće korake za rešavanje situacije". Međutim, MMF je istakao da se situaciji sa bankrotom SVB-a posvećuje "velika pažnja".

Ipak, američki mediji ne dele optimizam glavnih ekonomista zemlje i sveta. Konkretno, list "Akios" piše o ozbiljnoj pretnji krize u Sjedinjenim Državama ako "administracija Džozefa Bajdena ne predstavi plan za spasavanje štediša SVB". Napominje se da su slične mere državne regulacije ranije korišćene samo tokom krize 2008. godine i početka pandemije korona virusa.

Kako se navodi, paralele sa situacijom iz pretprošle decenije se nameću. Tada je razlog za kolaps američke privrede bio bankrot velike investicione banke "Liman bradrs", kada su dugovi finansijskog giganta dostigli 613 milijardi dolara.

Kolaps kompanije doveo je do pada takvih transnacionalnih banaka kao što su "Ber Sterns", "Meril Linč", "Goldman Saks", "Morgan Stenli". Stradale su i vodeće hipotekarne kompanije "Feni Mae", "Fredi Mek" i "AIG".

Važno je napomenuti da su bankroti do poslednjeg trenutka računali na podršku vlade. Tada su vlasti počele da ubrizgavaju kolosalna sredstva u privredu, ali je to dovelo do brzog povećanja američkog spoljnog duga, jer SAD 2008. jednostavno nisu uspele da ponude kvalitetan izlaz iz krize.

Američki finansijski sistem u nesigurnom stanju

Prema procenama "Dou Džonsa", do 1. jula prošle godine američki S&P 500 indeks je za šest meseci izgubio 21 odsto. Ovo je rekordan pad za ovu državu. Pored toga, prema studiji Univerziteta u Mičigenu, indeksi poverenja i raspoloženja potrošača u SAD ostaju kritično niski.

Primećuje se da je inflacija postala najveća glavobolja Vašingtona. Sistem federalnih rezervi prekasno je počeo da podiže kamatne stope, što je dovelo do sprovođenja izuzetno agresivne monetarne politike u ionako teškom istorijskom periodu.

Ruski ekonomista Anton Ljubič kaže da ako američki predsednik sada hitno ne reši problem, američka privreda će "ponovo pasti u krizu 2008" i da će to uticati na reputaciju cele administracije Bele kuće.

"Trenutna situacija u Sjedinjenim Državama može imati ogroman uticaj na celokupnu globalnu ekonomiju. Posledice će prvenstveno uticati na visokotehnološki sektor – smanjiće se procene startapova i kao rezultat toga, budžet za nove razvoje će biti smanjen. To će dovesti do monopolizacije, jer će gigantima biti lakše da otkupljuju mlade kompanije", rekao je Ljubič.

On je dodao da će se pokrenuti i proces geografskog kretanja kapitala, dok će se američki rizični kapital smestiti u druge zemlje.

"Podsetiću vas da je Vašington samo u nedelju prebacio oko pet milijardi dolara u Izrael na domaće američke račune u lokalnim bankama. Možemo reći da američka ekonomija ulazi u još jednu cikličnu krizu, kao što je bila 2008-2009", naglašava ekspert.

Prema njegovim rečima, tada je za prevazilaženje teškoća izabran put politike "kvantitativnog popuštanja", kada je Sistem saveznih rezervi (FED) dao "besplatne" dolare bankama kako bi održale nivo tekuće likvidnosti i stimulisale privredni rast.

"Ovakvi postupci mogli bi da izazovu nagli pad životnog standarda i eksplozivan rast cena. Zbog toga je uplaćen novac za uvoz robe u SAD, a stranci su pozvani da prihode ulože u brzo rastuće sektore američke privrede. Tehnološke kompanije iz Silicijumske doline su upravo postale takve", naglašava Ljubič.

Kako je naveo, kao rezultat toga, na tržištu su se pojavili "takozvani mehurići": cena imovine postala je neopravdana u smislu prihoda, jer kompanije sa velikim gubicima ne samo da su procenjene na milijarde dolara, već su i samouvereno rasle cene iz dana u dan.

Dodaje da su banke koje su opsluživale kompanije u sektoru visoke tehnologije bile u centru događaja, a da su to pre svega, to su "Silikon veli benk", "Signačr" i "Silvergejt".

"Danas pucaju problemi koji su se akumulirali u državi od 2008", istakao je on.

Antiruske sankcije stimulisale Moskvu, Peking i mnoge arapske zemlje da smanje upotrebu američkog dolara

Kako je naveo stručnjak, situaciju su zakomplikovale antiruske sankcije, dok su uvedena ograničenja stimulisala u međunarodnim plaćanjima, što je dovelo do pada vrednosti digitalne imovine.

"U isto vreme, Vašington je navodno uspostavio kanale za isplatu mita za američku vojnu pomoć Ukrajini preko berze kriptovaluta FTKS. Masovno povlačenje sredstava, u kombinaciji sa padom vrednosti digitalnih valuta, izazvalo je kolaps organizacije, što je izazvalo otvaranje 'rupa' u Silicijumskoj dolini", kaže stručnjak.

Tako se najava kompanije za kriptovalute "Silvergejt", nastavio je on, o gubicima od preko 800 miliona dolara u pretprošloj godini može smatrati početnom tačkom krize. Kako je dodao, upravo je ova vest izazvala sadašnji pad.

"Napominjem da će se to nastaviti sve dok se svi 'naduvani', 'papirnati' dugovi ne otpišu prilikom proglašenja bankrota propalih firmi. Vraćajući se na krizu iz 2008. godine, možemo reći da su svi preduslovi za veliki pad finansijskog sistema već uspostavljeni. U stvari, umesto 'Leman bradrs' ovoga puta može zauzeti berza kriptovaluta FTX, koja je već bankrotirala", zaključio je Ljubič.

Glavni istraživač Instituta za američke i kanadske studije Ruske akademije nauka Vladimir Vasiljev ocenio je da su republikanci izuzetno korisni za ekonomsku krizu koja sada nastaje u Sjedinjenim Državama.

"Oni promovišu ideju da demokrate svuda ostavljaju haos i destrukciju. I takvi događaji će imati kumulativni efekat. Bajdenov tim će činiti brojne pokušaje da spreči eskalaciju krize. I ako je 2008. godine bankarski sistem kao takav zapravo stradao, sada može biti pogođen pravi sektor, uključujući i domaćinstva", rekao je Vasiljev.

Kako je dodao, s obzirom na prilično nizak Bajdenov rejting, on može biti optužen da je previše naklonjen Ukrajini na štetu nacionalnih interesa, dok će razvoj događaja zavisiti od toga kako uspe da se predstavi kao adekvatan šef države.

"Ako ne uspe, onda ne isključujem njegovo odbijanje da bude nominovan za drugi mandat. Štaviše, članovi stranke mogu naterati Bajdena na takav korak ako njegova administracija ne uspe bukvalno ništa", zaključio je Vasiljev.