Pogrešili smo, mnogo smo pogrešili: Najveći penzioni fond Švedske investirao u propalu SVB
Najveći švedski penzioni fond, "Alekta", ove nedelje je na udaru kritika zbog investiranja u sada propale američke banke, piše "Forčun" magazin.
Nakon kolapsa "Silikon veli banke" (SVB) koja je sarađivala sa IT sektorom i "Signačur banke" čiji su klijenti bili iz sfere kriptovaluta, privatni penzioni fond za 2,6 miliona Šveđana sada se suočava sa gubicima od preko milijardu dolara.
"Ono što se dogodilo prošle nedelje je očigledno veliki neuspeh za nas kao investitora", rekao je "Blumbergu" izvršni direktor fonda Magnus Biling. "I moramo da naučimo nešto iz toga i da preduzmemo akcije na osnovu naučenih lekcija."
"Alekta" je počela da kupuje akcije "Signačur banke" i SBV, kao i regionalne "Prve republičke banke" 2017. godine, i naredne dve godine nastavila da ih kupuje. Do kraja 2022. godine, "Alekta" je bila četvrti po veličini akcionar SVB-a, šesti najveći akcionar "Signačur banke" i peti po veličini akcionar "Prve republičke banke" koja je u ponedeljak zabeležila pad akcija za skoro 70 odsto zajedno sa drugim regionalnim bankama.
"Prva republička banka" uspela je da se oporavi u utorak, nakon što su objavili vest da su tokom vilenda ugovorili kredit od 70 milijardi dolara kod "Džej Pi Morgana" i "dodatni kapacitet zaduživanja" kod Federalnih rezervi.
Ukupan udeo "Alekte" u ove tri propale ili posrnule američke banke iznosio je 21 milijardu švedskih kruna (2,1 milijardu dolara), navodi "Forčun".
Biling je pokušao da umiri svoje švedske klijente, napominjući da ulaganja "Alekte" u tri regionalne banke iznose samo jedan odsto njenog ukupnog kapitala.
"Sa stanovišta kupaca, ovo uopšte nema materijalnog uticaja. To neće uticati na penzije naših klijenata", rekao je on, nazvavši švedski penzioni sistem "veoma robusnim".
Švedska uprava za finansijski nadzor saopštila je ranije ove sedmice da takođe veruje da lokalni finansijski sistem neće biti pogođen problemima regionalnih banaka SAD, tvrdeći da ima "značajnu otpornost", preneo je "Fajnenšel tajms".
Biling i njegov tim su suočeni sa pritiskom nakon što su prodali konzervativnije akcije švedskih banaka, uključujući akcije u najvećoj banci u zemlji, "Svenska Handelsbanken", kako bi kupili akcije visokotehnoloških, startap i kripto-fokusiranih banke u SAD.
"Ono što nam se dopalo kod njih je njihova tržišna pozicija. Oni su u dobroj poziciji kada je u pitanju transformacija u digitalnom prostoru. I američko tržište, uopšteno govoreći, dubina toga i njegova veličina", objasnili su iz penzionog fonda.
Biling je dalje rekao da je bio svestan problema u SVB-u prošle nedelje pre kolapsa banke i da je razgovarao sa menadžmentom koji je postavio akcioni plan da preokrene stvari.
"Mislili smo da je akcioni plan koji je kompanija imala – bili su transparentni u vezi sa tim – i mislili smo da je dobro promišljen", rekao je on. "Onda prošle nedelje kompanija nije postupila u skladu sa akcionim planom o kojem smo razgovarali sa njima i koji nam je predstavljen i to nas je iznenadilo. Mislim da je to bila velika greška kompanije."