Rojters: Kolaps "Kredi Svisa" preti reputaciji Švajcarske kao centra za upravljanje bogatstvom

Krah "Kredi Svisa" zadao je ozbiljan udarac akreditivima Švajcarske kao vodećeg svetskog centra za upravljanje bogatstvom i doveo u pitanje njenu reputaciju, upozoravaju stručnjaci za Rojters.

Švajcarska banka godinama se borila sa skandalima i gubicima, da bi njena propast bila zapečaćena za samo nekoliko dana prošle nedelje kada su švajcarske vlasti posredovale u preuzimanju banke od strane većeg rivala UBS, grupe koju je švajcarska vlada spasavala u jeku finansijske krize 2008.

Kolaps "Kredi Svisa" i njegove posledice "biće veoma štetni", rekao je Rojtersu Arturo Bris, profesor finansija na Međunarodnom institutu za razvoj menadžmenta u Lozani, dodajući da bi to moglo da koristi rivalskim finansijskim centrima.

Prema studiji kompanije "Delojt" iz 2021. godine, Švajcarska upravlja sa 2,6 biliona dolara međunarodne imovine, što je čini najvećim svetskim finansijskim centrom ispred Britanije i Sjedinjenih Država. Ali suočava se sa konkurencijom drugih centara, uključujući Luksemburg i posebno Singapur, koji je naglo rastao poslednjih godina.

"Bankari u Singapuru će otvoriti boce šampanjca", rekao je Bris za Rojters. "Samo je pitanje vremena kada će prestići Švajcarsku."

Kredibilitet Švajcarske kao stabilne, predvidljive zemlje narušen je potezima poput problematičnog "spasavanja" "Kredi Svisa", gde vlasnici obveznica banke neće dobiti ništa, dok će akcionari dobiti 3,23 milijarde dolara.

Udruženje švajcarskih bankara pokušalo je da unese malo optimizma i predstavi akcije vlade, centralne banke i regulatora kao "znak snage" čitavog sistema.

"Švajcarski finansijski sektor je bio u stanju da se pozabavi velikim problemom značajnog igrača", rekao je predsednik udruženja i bivši izvršni direktor UBS-a Marsel Roner. "U tom smislu vidim i prosperitetnu budućnost finansijskog centra jer imamo stotine veoma dobro kapitalizovanih banaka i veoma uspešne banke za upravljanje bogatstvom i imovinom."

Drugi su, ipak, skeptični.

"Postoji mnogo otvorenih pitanja: upotreba zakona o vanrednim situacijama koji prevladava stavove akcionara ili tretman vlasnika obveznica", rekao je Stefan Leže, šef poreske i trgovinske politike na Institutu za finansijske studije Univerziteta Sent Galen.

Prema njegovim rečima, kolaps "Kredi Svisa" trebalo bi da posluži kao poziv za buđenje i da da dovede do uvođenja novih zakona za poboljšanje korporativnog upravljanja.

Švajcarska ima malo mehanizama za držanje vrhunskih bankara pojedinačno odgovornim za loše upravljanje, za razliku od centara kao što je Britanija gde se viši menadžeri mogu suočiti sa krivičnim sankcijama, podseća Rojters.

Sindikati i političari su takođe ljutito reagovali na spasavanje zajmodavca, zbog čega će poreski obveznici morati da pokriju do 9 milijardi franaka gubitaka.

Jan-Egbert Šturm, direktor Švajcarskog ekonomskog instituta KOF na ciriškom univerzitetu ipak smatra da kolaps "Kredi Svisa" ipak neće toliko uticati na investitore koje privlači stabilnost zemlje i snaga švajcarskog franka.