Nad globalnim finansijskim tržištima nadvila se tri biliona dolara teška pretnja iz Japana

Guverner Banke Japana (BOJ) Haruhiko Kuroda promenio je kurs globalnih tržišta kada je pustio 3,4 biliona dolara japanskog novca u investicioni svet. Sada će njegov naslednik Kazuo Ueda verovatno uništiti njegovu zaostavštinu, pripremajući teren za preokret toka koji rizikuje da izazove šokove kroz globalnu ekonomiju, piše "Blumberg".

Nešto više od nedelju dana pre značajne promene rukovodstva u BOJ-u, investitori se pripremaju za naizgled neizbežan kraj decenije ultra niskih kamatnih stopa koje su "kaznile" domaće štediše i poslale silan novac u inostranstvo. Egzodus se ubrzao nakon što je Kuroda 2016. počeo da smanjuje prinose obveznica, što je kulminiralo gomilom ofšor investicija vrednih više od dve trećine japanske privrede.

Sve ovo rizikuje da se rasplete pod novim guvernerom Uedom, koji možda neće imati drugog izbora osim da okonča najhrabriji eksperiment sa lakom zaradom na svetu, baš kao što rastuće kamatne stope na drugim mestima već potresaju međunarodni bankarski sektor i ugrožavaju finansijsku stabilnost, navodi "Blumberg".

Ulozi su ogromni: japanski investitori su najveći strani vlasnici američkih državnih obveznica i poseduju sve, od brazilskog duga preko evropskih elektrana do paketa rizičnih zajmova u državi.

Povećanje japanskih troškova pozajmljivanja preti da intenzivira promene na globalnim tržištima obveznica, koje potresa jednogodišnja kampanja Federalnih rezervi za borbu protiv inflacije i nove opasnosti od kreditne krize. U tom kontekstu, stroža monetarna politika BOJ-a će verovatno intenzivirati kontrolu zajmodavaca u zemlji nakon nedavnih previranja u bankama u SAD i Evropi.

MMF: BRIKS nadmašio G7

Promena politike u Japanu je "dodatna sila koja se ne ceni" i "sve ekonomije G3 na ovaj ili onaj način će smanjiti svoje bilanse i pooštriti politiku" kada se to dogodi, rekao je Žan Boivin, šef Investicionog instituta "BlekRok" i bivši zamenik guvernera Banke Kanade. "Kada kontrolišete cenu i olabavite stisak, to može biti izazovno i neuredno. Mislimo da je velika stvar šta će se sledeće dogoditi."

Preokret toka je već u toku. Japanski investitori prodali su rekordnu količinu inostranog duga prošle godine pošto su lokalne zarade porasle zbog spekulacija da će BOJ normalizovati politiku.

Kuroda je dolio ulje na vatru prošlog decembra kada je za delić ublažio stisak centralne banke na zarade. Za samo nekoliko sati, japanske državne obveznice su pale, a jen je naglo skočio, potresajući sve, od državnih obveznica do australijskog dolara.

Opklade na promenu politike BOJ-a su se smanjile poslednjih dana jer preokret u bankarskom sektoru povećava izglede da će kreatori politike prednost dati finansijskoj stabilnosti. Investitori sve pomnije obraćaju pažnju na bilanse japanskih banaka iz straha da im se ne dogodi američki scenario katastrofe.

Napuštanje finansijskog sistema Zapada: Zemlje ASEAN-a odustaju od dolara, evra i funti

Ali učesnici na tržištu očekuju da će se razgovori o izmenama načina funkcionisanja BOJ-a nastaviti kada tenzije nestanu.

Očekuje se da će Ueda, prvi akademik na čelu BOJ-a, ubrzati tempo pooštravanja politike kasnije ove godine. Deo toga može uključivati dalje labavljenje kontrole centralne banke nad zaradama i ukidanje džinovskog programa kupovine obveznica koji je osmišljen da suzbije troškove zaduživanja i podstakne japansku ekonomiju.

BOJ je kupio 465 biliona jena (3,55 biliona dolara) japanskih državnih obveznica otkako je Kuroda sproveo kvantitativno ublažavanje pre 10 godina, pokazuju podaci centralne banke, smanjujući tako prinose i podstičući neviđene distorzije na tržištu državnog duga. Kao rezultat toga, lokalni fondovi su prodali 206 biliona jena hartija od vrednosti tokom perioda da bi potražili bolju zaradu negde drugde.

Promena je bila toliko jaka da su japanski investitori postali najveći vlasnici državnih obveznica van SAD, kao i vlasnici oko 10 odsto australijskog duga i holandskih obveznica. Oni takođe poseduju osam procenata novozelandskih hartija od vrednosti i sedam odsto brazilskog duga, pokazuju proračuni "Blumberga".

Njihova ruka se oseća i na akcijama, sa japanskim investitorima koji su uložili 54,1 bilion jena na globalne akcije od aprila 2013. Njihovo učešće u akcijama je ekvivalentno između jedan i dva odsto tržišta akcija u SAD, Holandiji, Singapuru i Velikoj Britaniji.

Japanske ultra-niske stope bile su veliki razlog zašto je jen prošle godine pao na najniži nivo od 32 godine, i to je bila najbolja opcija za trgovce nosećih proizvoda koji traže prihod da finansiraju kupovinu valuta u rasponu od brazilskog reala do indonežanskog rupija, piše "Blumberg".

Japanska valuta se sada pomerila sa prošlogodišnjih najnižih vrednosti zahvaljujući stavu da je normalizacija politike neizbežna. Uz to, obveznice su prošle godine zabeležile istorijske gubitke na globalnom nivou, zbog čega će japanski investitori imati još više razloga da se vrate kući, smatra Akira Takei, menadžer novca u "Aset menadžmentu".

"Japanski investitori u dugove imali su loša iskustva van zemlje u protekloj godini jer ih je značajan skok prinosa primorao da smanje gubitke, pa mnogi od njih čak i ne žele da vide strane obveznice", rekao je Takei. "Oni sada misle da ne moraju sva sredstva da budu uložena u inostranstvu, već da se mogu uložiti i kod kuće."

Predsednik "Dai-iči lajf holdingsa" jednog od najvećih japanskih institucionalnih investitora, potvrdio je da prebacuje više novca u domaće obveznice iz stranih hartija od vrednosti, jer je zbog agresivnog povećanja kursa u SAD zaštita od valutnih rizika postala skupa.

Nedavno istraživanje "Blumberga" pokazalo je da 41 odsto posmatrača BOJ očekuje pooštravanje u junu, u odnosu na 26 odsto u februaru, dok je bivši potpredsednik japanskog ministra finansija Eisuke Sakakibara rekao da bi BOJ mogao da poveća stope do oktobra.

Nedavni sastanak BOJ-a pokazao je da centralna banka ostaje oprezna u pogledu izmene monetarne politike pre nego što postigne ciljnu inflaciju. I to čak i nakon što je inflacija u Japanu prebacila preko četiri odsto, što je rekord u protekle četiri decenije.

Sledeći sastanak centralne banke, prvi Uedin, trebalo bi da se održi od 27. do 28. aprila.