Izgledi ekonomija Zapadnog Balkana i dalje nepovoljni: Svetska banka očekuje usporavanje rasta BDP-a

Rast ekonomija Albanije, BiH, Severne Makedonije, Srbije i Crne Gore premašio je nivoe zabeležene pre izbijanja sukoba u Ukrajini, uprkos višim cenama energenata i hrane, nepovoljnim vremenskim okolnostima, sve restriktivnijim uslovima finansiranja i značajnoj neizvesnosti. To se navodi u najnovijem Redovnom ekonomskom izveštaju Svetske banke za Zapadni Balkan koji je danas objavljen.

Ekonomisti Svetske banke, međutim, kažu da su izgledi za Zapadni Balkan i dalje nepovoljniji, pošto se očekuje usporavanje rasta BDP-a na 2,6 odsto u 2023, čemu će prvenstveno doprineti privatna potrošnja, izvoz i javna ulaganja u pojedinim zemljama.

Region se sada suočava sa izazovima ponovnog stvaranja rezervi u cilju pripreme za buduće šokove, kao i sprovođenja reformi na strani ponude radi polaganja temelja za održiviji i zeleniji rast.

"Zapadni Balkan je pokazao izuzetnu otpornost uprkos značajnoj ekonomskoj turbulenciji. Da bi se i dalje uspešno nosile sa olujom koju izazivaju višestruki ekonomski šokovi, zemlje ovog regiona mogu da ostvare značajne rezultate sprovodeći reforme kojima se povećava produktivnost na srednji rok. To se odnosi na ubrzavanje regionalnih integracija, unapređenje tržišne konkurencije, privlačenje kvalitetnijih ulaganja i otklanjanje prepreka za participaciju građana, i to naročito žena, u radnoj snazi", rekla je direktorka Svetske banke za Zapadni Balkan Šaoćing Ju.

Svetska banka očekuje da će rast BDP u Srbiji ove godine iznositi 2,3 odsto, a naredne dve godine tri do četiri procenta godišnje, rečeno je na današnjem predstavljanju Redovnog ekonomskog izveštaja za Zapadni Balkan.

Direktor Kancelarije SB u Srbiji Nikola Pontara rekao je da se očekuje da će u regionu ZB rast BDP ove godine iznositi 2,6 odsto. Takođe, rečeno je da je lane u Srbiji ostvarena rekordna stopa zaposlenosti od 53,3 odsto, a da je krajem 2022. nezaposlenost u regionu ZB iznosila 13,2 odsto, što je nisko, ali i dalje predstavlja veliki procenat.

Najviša inflacija u poslednje dve decenije

U izveštaju se navodi da je inflacija na Zapadnom Balkanu u 2022. zabeležila najviši nivo u prethodne dve decenije, kao i da su pritisci na cene ostali povišeni i početkom 2023.

U većini zemalja Zapadnog Balkana, inflacija merena indeksom potrošačkih cena dostigla je vrhunac krajem 2022, i to pod uticajem rasta cena energenata i hrane, a sada pokazuje znake smirivanja kako eksterni pokretači postaju sve manje izraženi usled usporavanja globalnog privrednog rasta. Inflatorni pritisci su i dalje su duboko ukorenjeni, što zahteva dodatno pooštravanje monetarne politike.

Te više cene naročito su se ozbiljno odrazile na domaćinstva sa nižim prihodima, što je, zajedno sa slabijim ekonomskim rastom, značajno usporilo tempo smanjivanja siromaštva, iako su primetni određeni pozitivni efekti univerzalnih programa državne podrške usmerenih na ublažavanje posledica energetske krize.

Prema izveštaju, među potencijalnim ograničenjima u budućnosti mogu biti niža eksterna tražnja, koja bi mogla negativno da utiče na prihode od izvoza i ograniči doznake, i suženi fiskalni prostor koji i dalje sputava podršku koja se može pružiti domaćinstvima.

"Najsiromašnija domaćinstva troše daleko veći procenat svojih prihoda na energiju i hranu, a to su upravo dve stavke potrošačke korpe čije su cene najviše porasle. To znači da je povećanje stvarnih troškova života sa kojim se suočavaju siromašniji građani ZB mnogo veće nego što bi se moglo zaključiti iz zvaničnih podataka o inflaciji merenoj kretanjem potrošačkih cena", rekla je viši ekonomista Svetske banke i jedan od glavnih autora izveštaja Sanja Madžarević-Šujster

Ona je navela da je pri definisanju delotvornih politika kojima će se zaštititi manje imućni građani i podstaći privredni rast bitno uzeti u obzir promenljivost stopa inflacije za različite vrste domaćinstava.

Usporio tempo otvaranja novih radnih mesta

U izveštaju se navodi i da je uprkos rastu zaposlenosti, tempo otvaranja novih radnih mesta usporio u drugoj polovini 2022. širom čitavog Zapadnog Balkana.

Zaposlenost je najviše opala u sektorima poljoprivrede i javne uprave, ali je usporavanje zabeleženo  u industriji i sektoru usluga. Stopa zaposlenosti dostigla je u septembru 2022. istorijski najvišu vrednost od 47 odsto, nakon čega je počela da opada. Na srednji rok, izgledi za Zapadni Balkan i dalje su pozitivni, iako su potrebne reforme za ubrzanje zelene tranzicije i otklanjanje ključnih strukturnih izazova.

"Trenutna energetska kriza naglasila je potrebu ubrzanja zelene tranzicije širom Evrope, pa tako i na Zapadnom Balkanu. Ključna polazna tačka ubrzanje prelaska na utvrđivanje cena emisija gasova sa efektom staklene bašte i povećanje obima primene fiskalnih mera namenjenih zaštiti životne sredine kojima se građani i privreda podstiču da smanje svoj ugljenični intenzitet", rekao je Ričard Rekord, viši ekonomista Svetske banke i jedan od glavnih autora izveštaja.

U izveštaju se navodi da je energetska efikasnost oblast u kojoj ulaganja mogu ostvariti značajne ekonomske rezultate na Zapadnom Balkanu.

"Čak i samo umereno povećanje energetske efikasnosti privrede dovelo bi do velikih ušteda u emisijama gasova sa efektom staklene bašte nastalih proizvodnjom energije, povećalo dobit preduzeća, imalo značajne pozitivne efekte po društvo i pomoglo da se potrošači zaštite od budućih šokova, koje može izazvati rast cena električne energije i gasa", naveli su iz Svetske banke.