"Fajnenšel tajms" objašnjava u čemu je razlika između Prve republičke banke i drugih bankrota
Iako je kolaps "Silikon veli banke" (SVB) 10. marta doveo do toga da proteklog vikenda propadne i "Prva republička banka", američki regulatori su ovog puta zauzeli značajno drugačiji pristup čišćenju nereda, piše "Fajnenšel tajms" u pokušaju da umiri strahove da američki bankarski sistem propada.
Kada je SVB propala u martu, Federalna korporacija za osiguranje depozita (FDIC), agencija koja upravlja bankarstvom u SAD-u, zatvorila je banku pre nego što im je predstavila potencijalnog kupca. To je značilo da je morala da uspostavi takozvanu banku za premošćivanje koju su vodili regulatori dok nije dogovorila prodaju SVB-a više od dve nedelje kasnije.
Strahovi oko toga šta će se dogoditi klijentima SVB-a sa depozitima iznad nivoa od 250.000 dolara pokrivenih federalnim osiguranjem izazvali su haos u nekoliko drugih banaka. To je primoralo Bajdenovu administraciju da proglasi da SVB i "Signačur banku", koja je u međuvremenu takođe propala, sistemskim rizikom, omogućivši im tako da garantuju sve depozite.
Nasuprot tome, "Prva republička" se nedeljama mrcvarila što je dalo FDIC-u vremena da sklopi ugovor sa "Džej Pi Morgan Čejsom" o preuzimanju svih depozita - uključujući račune sa veoma velikim bilansima.
Ovo je FDIC-ov omiljeni priručnik za zatvaranje banaka, piše "Fajnenšel tajms". "Džej Pi Morgan" će platiti 10,6 milijardi dolara regulatoru, dok će FDIC dati "Džej Pi Morganu" petogodišnji zajam od 50 milijardi dolara. Agencija procenjuje da će ugovor koštati fond osiguranja 13 milijardi dolara.
Zašto je Džej Pi Morganu bilo dozvoljeno da kupi "Prvu republičku banku"?
U normalnim okolnostima, "Džej Pi Morganu", najvećoj američkoj banci, bilo bi zabranjeno da kupuje "Prvu republičku" po osnovu konkurencije. Američkim regulatorima nije dozvoljeno da odobre bilo kakav dogovor koji rezultira da neka institucija drži više od 10 odsto osiguranih depozita u SAD.
"Džej Pi Morgan" je već bio iznad tog praga. Međutim, regulatori su imali obavezu da prodaju banku strani koja je dala najbolju ponudu za FDIC. Jedna osoba obaveštena o transakciji rekla je da je "Džej Pi Morgan" "dobio izuzeće jer je to daleko najbolja ponuda".
Konačnu odluku o izuzeću donela je Kancelarija kontrolora valute, nezavisni biro u okviru Ministarstva finansija SAD koji obezbeđuje da zajmodavci poštuju zakone i propise, rekao je Džeremi Barnum, glavni finansijski direktor "Džej Pi Morgana".
Da li je ovo bilo rešenje "privatnog sektora"?
Ne baš. Iako je vladine otiske prstiju teže pronaći na "Prvoj republičkoj" nego kod drugih pripalih banaka, bilo bi pogrešno tvrditi da je to rešila samo industrija, piše "Fajnenšel tajms".
Izvršni direktor "Džej Pi Morgana" Džejmi Dajmon, rekao je u ponedeljak da je njegova institucija prešla sa savetnika na kupca "Prve republičke" tek nakon što je vlada zatražila od banke da "uskoči". A konačni dogovor je uključivao kreditnu liniju od 50 milijardi dolara za "Džej Pi Morgan", kao i sporazum o podeli gubitka sa FDIC-om.
Krah "Prve republičke" i njena prodaja "Džej Pi Morganu" znače gubitak od 13 milijardi dolara za FDIC. Da nisu na to pristali, neki deponenti - uključujući velike banke koje su ostavile 30 milijardi dolara u "Prvoj republičkoj" kao deo nesrećnog pokušaja spasavanja - izgubili bi novac.
"Džej Pi Morgan" je u ponedeljak ujutru saopštio da očekuje da će ugovor rezultirati blagim trenutnim neto dobitkom zajmodavca. Da je izvršio transakciju bez pomoći vlade, morao bi da prizna milijarde dolara gubitaka prvog dana.
Zašto je Bajdenova administracija odstupila?
U nedeljama nakon neuspeha SVB-a i "Signačura", najviši zvaničnici Bajdenove administracije postali su sve sigurniji da je povlačenje depozita kod malih i srednjih zajmodavaca počelo da se stabilizuje.
"Prva republička" je bila izuzetak sa kojim se moralo pozabaviti. Ali Bela kuća, Trezor i Federalne rezerve - koji su svi bili u velikoj meri umešani u druga dva bankarska kolapsa - zauzeli su pristup "u rukavicama". Drugim rečima, regulatori u FDIC-u su bili ti koji su odlučivali o sudbini poslednjeg palog zajmodavca.
Zvaničnici su smatrali da je ovoga puta rizik od šire zaraze manji. Trezor nije morao da se poziva na izuzetak sistemskog rizika jer je sve depozite preuzeo "Džej Pi Morgan".
Manje učešće najviših zvaničnika moglo bi pomoći da se administracija zaštiti od bilo kakvog političkog odgovora, uključujući tvrdnje da je sporazum dodatno ojačao "Džej Pi Morgan", banku koju mnogi već smatraju previše moćnom.
"Svi deponenti su zaštićeni, akcionari gube svoja ulaganja", rekao je predsednik Džozef Bajden. "Važno je da poreski obveznici nisu ti koji su u problemu".
Političke posledice?
Posle pada SVB-a, republikanci su kritikovali odluku FDIC-a da se u početku opredeli za rešenje koje predvodi vlada i pitali su da li je pristrasnost prema usponu velikih banaka pomogla da se obustavi prodaja.
Za sada, republikanci deluju zadovoljno rešavanjem problema "Prve republičke", piše "Fajnenšel tajms".
"Dugo sam izražavao zabrinutost zbog široke vladine intervencije koju finansiraju poreski obveznici, tako da mi je drago što je FDIC uvažio moju zabrinutost i obezbedio rešenje za privatno tržište za 'Prvu Republičku'", rekao je Tim Skot, najviši republikanac u Komitetu za bankarstvo američkog Senata.
Republikanski kongresmen Patrik Mekhenri, predsedavajući Odbora za finansijske usluge Predstavničkog doma, pozdravio je "brz rad regulatora".
U međuvremenu, progresivne demokrate uhvatile su se za neuspeh druge američke banke kako bi pojačali svoje pozive na strožiju regulativu, uključujući zahteve za kapitalom i likvidnošću. Šerod Braun, demokratski predsedavajući bankarskog komiteta Senata, rekao je da je kolaps "Prve republičke" pokazao potrebu za "jačim zaštitnim ogradama".
Senatorka Elizabet Voren rekla je da je krah "Prve republičke" podvukao "kako je deregulacija učinila problem prevelikim".
"Banku sa lošim nadzorom preuzela je još veća banka – na kraju će poreski obveznici biti ti koji će platiti", dodala je ona.