Ekonomija
Izveštaj: Svaka druga američka banka je potencijalno nesolventna – tako počinje kreditna kriza
Izveštaj grupe bankarskih stručnjaka pokazuje da više od 2.315 američkih banaka trenutno ima sredstva koja vrede manje od njihovih obaveza
Uprkos tome što američko Ministarstvo finansija i Federalne rezerve (FED) žele da verujemo da su kolapsi tri banke jedinstveni slučajevi i da se kriza neće produbiti na ostatak bankarskog sektora, stručnjaci, prenosi londonski "Telegraf", upozoravaju da je problem mnogo ozbiljniji. Oni navode da gotovo polovina od 4.800 američkih banaka već troši svoje rezerve kapitala, što znači da bi mogle biti sledeće na spisku za "gašenje požara".
"Telegraf" podseća da gledamo dvostruki krah, na tržištima američkih komercijalnih nekretnina i obveznica koji su se "sudarili" sa neosiguranim depozitima od devet biliona dolara u američkom bankarskom sistemu, i napominje da takvi depoziti u ovom sajber vremenu mogu nestati za jedan dan.
Stručnjaci navode da banke možda neće morati da iskažu sve gubitke na tržištu prema američkim računovodstvenim pravilima, ali ukazuju da ih to i dalje ne čini solventnim, jer će neko morati da preuzme te gubitke.
"To je sablasno. Hiljade banaka je ’pod vodom’. Nemojmo se pretvarati da se radi samo o ’Silikon veli banci’ i ’Prvoj republičkoj banci’. Veliki deo američkog bankarskog sistema je potencijalno nesolventan", upozorio je profesor Amit Seru, stručnjak za bankarstvo sa Univerziteta Stanford.
Kako se navodi, "pravi šok od monetarnog stezanja koje sprovodi FED tek će da se oseti. Ogromna građevina duga stiže na ivicu litice refinansiranja tokom sledećih šest kvartala (do kraja 2024). Tek tada ćemo saznati da li finansijski sistem SAD može bezbedno da ispumpa balon koji je prethodno napumpan ekstremnim monetarnim stimulansom tokom pandemije."
Tokom pandemije, inače, upumpavanjem novca u sistem ukupna novčana masa u SAD povećana je za neverovatnih 38 odsto.
Izveštaj profesora Serua i grupe bankarskih stručnjaka pokazuje da više od 2.315 američkih banaka trenutno ima sredstva koja vrede manje od njihovih obaveza. Tržišna vrednost njihovih kreditnih portfelja je 2 biliona dolara niža od navedene knjigovodstvene vrednosti.
Među ugroženima su, kako se navodi, i "krupne zverke": "Jedna od 10 najugroženijih banaka je od onih koje su globalno sistemski važne, s imovinom preko 1 biliona dolara. Tu su i još 3 velike banke."
Američko ministarstvo finansija i Federalna korporacija za osiguranje depozita (FDIC) prethodno su objavili da su zaustavili krizu tako što su spasili neosigurane štediše "Silikon veli banke" i "Signačer banke" uz "izuzeće od sistemskog rizika" nakon što su ovi zajmodavci propali u martu. Da bi potom propala i "Prva republička banka".
Bela kuća je odustala od opšte garancije za sve depozite, jer bi to izgledalo kao socijalna pomoć za bogate. Osim toga, FDIC ima samo 127 milijardi dolara imovine (i manje uskoro) i možda će na kraju i njemu biti potrebna pomoć.
Vlasti su radije ostavile pitanje nejasnim, nadajući se da će deponenti uočiti implicitnu garanciju. Taj pokušaj im je, međutim, propao. Deponenti su prošle nedelje pobegli iz "Prve republičke banke" brzim i žestokim tempom uprkos ranijoj infuziji od 30 milijardi dolara koju je dobila iz grupe velikih banaka.
"Spasioci" koji su ispitivali moguće preuzimanje "Prve republičke banke" ustuknuli su kada su pregledali knjige i otkrili razmere štete na poslovima s nekretninama. FDIC je morao da preuzme banku, zbrisavši i akcionare i vlasnike obveznica. Bilo je potrebno 13 milijardi dolara subvencije zajedno sa 50 milijardi dolara zajmova da se "Džej Pi Morgan Čejs" namami da preuzme banku.
"Nijedan kupac ne bi preuzeo PRB bez državne subvencije. Stotine malih i srednjih banaka će zatvoriti vrata i obuzdati kreditiranje kako bi izbegli istu sudbinu. Ovako počinje kreditna kriza", upozorava Krišna Guha iz Everkore ISI.
Preti li SAD "spirala propasti"?
Već se nazire sledeća finansijska institucija koja bi mogla biti na redu za "spasavanje". Britanski "Telegraf" piše da je cena akcija "Pacifik Vestern Bank" pala za 11 odsto u ponedeljak i navodi da će to biti ključno za ono što se dalje dešava. Navode da američke vlasti mogu da obuzdaju trenutnu krizu likvidnosti tako što će privremeno garantovati sve depozite, ali da to ne može da osigura solventnost.
Ministarstvo finansija i FDIC su još u fazi poricanja. Oni krive za neuspehe nepromišljeno davanje kredita, loše upravljanje i preterano oslanjanje šačice banaka na slobodne neosigurane deponente. Ovaj okvir je poznat od ranije.
"Rekli su istu stvar kada je ’Ber Sterns’ pao 2008. godine - da će sve biti u redu", podsetio je profesor Seru.
Stručnjak za nekretnine u "Goldman Saksu" Džef Fajn smatra da trenutna situacija predstavlja "skoro savršenu oluju".
"Stope su porasle za 400 do 500 baznih poena za godinu dana, a tržišta su se skoro potpuno zatvorila. Procenjujemo da postoji četiri do pet biliona dolara duga u komercijalnim (imovinskim) sektorima, od kojih oko bilion dospeva u narednih 12 do 18 meseci", rekao je Fajn.
Paketi kredita za komercijalnu imovinu (CMBS) su obično na kratki rok dospeća i moraju se refinansirati svake dve do tri godine. Zaduživanje je eksplodiralo tokom pandemije kada je FED preplavio sistem likvidnošću, a taj dug dolazi na naplatu krajem 2023. i 2024. godine.
Postavlja se pitanje da li bi gubici mogli biti toliko loši kao tokom prethodne krize. "Kapital ekonomiks" navodi da je investicijski balon u američke stambene nekretnine dostigao vrhunac od 6,5 posto BDP-a u 2007. godini, dok je uporedivi podatak za komercijalnu imovinu danas 2,6 posto. Ipak, stručnjaci smatraju da ni pretnja nije trivijalna. Cene komercijalnih nekretnina u SAD su do sada pale samo 4 do 5 odsto. "Kapital ekonomiks" očekuje vrhunac do najnižeg pada od 22 odsto.
Ovo će dodatno ugroziti kreditne portfolije regionalnih banaka koje čine 70 odsto ukupnog finansiranja komercijalne imovine.
"U najgorem slučaju, to bi moglo da stvori ’spiralu propasti’ koja ubrzava pad nekretnina koji se zatim vraća u bankarski sistem", rekao je Nil Širing, glavni ekonomista grupe.
Muke "Silikon veli banke" bile su drugačije. Njen greh je bio ulaganje viška depozita u ono što bi trebalo da bude najsigurnije finansijsko sredstvo na svetu: Državne obveznice SAD.
Neke od ovih dužničkih hartija od vrednosti su izgubile 20 procenata na dugim rokovima - što je samo teoretski gubitak sve dok niste prinuđeni da ih prodate da biste pokrili rast depozita.
Osnovni uzrok ove obvezničke i bankarske krize leži u nestalnom ponašanju i ogromnim podsticajima koje su tokom godina stvarali FED i Ministarstvo finansija SAD, što je kulminiralo nasilnim prelaskom sa izuzetno jeftinog novca na izuzetno skup novac koji je sada u opticaju.
Prvo su stvorili "rizik kamatne stope" na galaktičkoj skali: sada detoniraju odloženu tempiranu bombu koju su sami kreirali.
Analitičar Kris Valen opominje da bi trebalo da budemo oprezni sa lažnim narativom koji svu krivicu svodi na "zlobne banke", zanemarujući odgovornost vlasti.
"Preterana intervencija FED-a na otvorenom tržištu od 2019. do 2022. bila je primarni uzrok neuspeha ’Prve republičke banke’, kao i ’Silikon veli banke’", rekao je Valen.
On je napomenuo da američke banke i investitori u obveznice (penzioni fondovi i osiguravajuća društva) "drže torbu" sa 5 biliona dolara implicitnih gubitaka koji su ostali nakon poslednje faze eksperimenta koji je sproveo FED.
"Pošto američke banke imaju samo oko 2 biliona dolara kapitala, imamo problem“, rekao je Valen.
On predviđa da će bankarska kriza nastaviti da se kreće uzlaznom linijom - od malih do najvećih banaka sve dok FED ne odstupi i ne smanji stope za 100 baznih poena. FED, međutim, nema nameru da se povuče. Planira dalje podizanje kamata. Ona nastavlja da smanjuje zalihe novca u SAD rekordnom brzinom uz kvantitativno smanjenje od 95 milijardi dolara svakog meseca.
Britanski "Telegraf" navodi da je užasna istina da je centralna banka svetske supersile napravila takav nered da mora da bira između dva otrova: ili će kapitulirati pred inflacijom, ili će morati da dopusti da bankarska kriza dostigne sistemske razmere i dodaje da je izabrala bankarsku krizu.
