Ekonomija
Kako rade sankcije: Kina i Rusija sve više trguju u juanima i rubljama, potiskuju američku valutu
Upotreba juana u trgovini Kine i Rusije drastično se povećala od početka sukoba u Ukrajini
Kina je dramatično povećala upotrebu juana za kupovinu ruske robe tokom prošle godine, pri čemu je skoro sva kupovine nafte, uglja i nekih metala od suseda bila u kineskoj valuti umesto u dolarima, piše "Rojters" pozivajući se na izvore iz trgovinskog sektora.
Prelazak na juan za plaćanje većeg dela robne trgovine vrednosti oko 88 milijardi dolara nakon početka sukoba u Ukrajini ubrzava napore Kine da internacionalizuje svoju valutu na račun dolara.
U martu je juan postao najraširenija valuta za prekogranične transakcije u Kini, prestigavši dolar, iako je njegov udeo kao globalne platne valute i dalje mali - 2,5 odsto u okviru SVIFT-u, u poređenju sa 39,4 odsto za dolar i 35,8 odsto za evro.
Či Lo, viši investicioni strateg u "BNP Pariba" u Hongkongu, predviđa "efekat grudve snega" kako se sve više zemalja pridruži "bloku juana" ali upozorava da je u pitanju dugoročan razvoj "koji se proteže u naredne jednu ili dve, čak i tri decenije", rekao je on.
Za sada, i u narednim godinama, mislim da će se juani pretežno koristiti za trgovinu robom i energijom, dodao je.
Uprkos naporima Pekinga koji je počeo pre više od decenije da internacionalizuje juan, ta valuta se samo sporadično koristila s obzirom na to da se većina globalne trgovine naftom, gasom, bakrom i ugljem do sada plaćala na osnovu referentnih vrednosti zasnovanih na dolarima.
To je počelo da se menja prošle godine pošto su zapadni kupci izbegavali kupovinu ruske robe suočeni sa sve većim sankcijama. Kineski kupci su se uključili da kupe sirovu naftu, ugalj i aluminijum po sniženoj ceni, povećavši uvoz robe iz Moskve za 52 odsto u vrednosti od 2022.
To je pomoglo Kini da uštedi milijarde dolara dok se njena privreda oporavljala od pandemijskih ograničenja, a sa oporavkom ekonomije, očekuje se da će se kupovina nastaviti i povećati.
Ukupna poravnanja u sistemu prekograničnog međubankarskog plaćanja (CIPS), kineskoj alternativi međunarodnom platnom sistemu SVIFT, porasla su za 21,5 odsto na godišnjem nivou na 96,7 biliona juana (14,02 biliona dolara) u 2022. godini, pokazali su podaci kineske centralne banke.
Skoro sav kineski uvoz nafte iz Rusije, uglavnom sirove, ali i manje količine mazuta, sada se namiruje u juanima, reklo je Rojtersu petoro trgovaca koji su direktno upoznati sa tim. Kina je prošle godine iz Rusije uvezla sirovu naftu i mazut u ukupnoj vrednosti od 60,3 milijarde dolara, prema kineskoj carini.
Globalno gledano, upotreba juana dobija na zamahu. Argentina je prošlog meseca saopštila da će početi da plaća kineski uvoz u juanima kako bi ublažila pritisak na svoje dolarske rezerve, dok je u martu francuski "TotalEnerdžiz" za juane isporučio Kini tovar tečnog gasa (LNG).
Promena je počela u aprilu 2022, nakon što su ključne ruske banke uklonjene iz SVIFT-a.
Nagodbe u juanima porasle su nakon američke zabrane uvoza i pošto je Evropa pojačala ograničenja za ruske izvoznike pre nego što je na kraju uvela trgovinski embargo, sa zapadnim ograničenjem cena nametnutim 5. decembra na izvoz ruske sirove nafte.
"Sva pomorska prodaja ruske nafte Kini sada se obračunava u juanima, gurnuvši u stranu poslednji mali broj banaka koje su radile sa američkim dolarima", rekao je jedan izvor "Rojtersu". "Postaje izuzetno komplikovano poslovanje u američkim dolarima pod režimom ograničenja cena."
Kina se protivi jednostranim sankcijama, ali takođe vodi računa da se ne nađe na udaru takozvanih sekundarnih sankcija.
Udeo juana u uvoznim obračunima Rusije u 2022. skočio je na 23 odsto sa 4 odsto, saopštila je ruska centralna banka u martu.
Prošlog meseca, zamenik ruskog premijera Aleksandar Novak rekao je da će Moskva nastaviti da prihvata više plaćanja za izvoz energije u rubljama i juanima jer nastoji da se udalji od dolara i evra.
Ruski predsednik Vladimir Putin rekao je da se dve trećine trgovine između Pekinga i Moskve sada obavlja u rubljama ili juanima.
Rastući uvoz pogurao je trgovinski deficit Kine sa Rusijom na 38 milijardi dolara prošle godine, iako se taj jaz smanjio u prva četiri meseca 2023.
