Ekonomija
Analiza RT Balkan: Kada bi ruska nafta "Družbom" kroz Mađarsku mogla da stigne do Srbije?
Naftovod će biti dugačak 128 kilometara, a Srbiji će obezbediti 5,5 miliona tona nafte godišnje. Procenjena vrednost investicije je oko 100 miliona evra
Beograd i Budimpešta postigli su dogovor o izgradnji naftovoda, kojim bi se obezbedilo povezivanje Srbije s naftovodom "Družba". Najavljeno je da će finalizacija dogovora o njegovoj izgradnji kompanija "Mol" i "Transnafta" biti završena 20. juna, kada će na srpsko-mađarskom samitu dve strane potpisati odgovarajuća dokumenta.
Srbija trenutno svu naftu koju kupuje na globalnom tržištu dobija tankerima koji stižu do terminala u Omišlju, a dalje se doprema preko Jadranskog naftovoda (JANAF) i prerađuje u Rafineriji u Pančevu. Ali, ovim putem, preko Hrvatske, zbog evropskih sankcija od decembra Srbija ne može da uvozi naftu ruskog porekla, jer se embargo odnosi na naftu koja stiže morskim putem.
Nadležni sada predlažu novi pravac snabdevanja, tako što bi se Srbija izgradnjom novog naftovoda povezala na "Družbu", kojom ovaj energent iz Rusije stiže u Mađarsku i još nekoliko zemalja Evropske unije i koji je izuzet iz svih dosadašnjih paketa sankcija. Energetski stručnjaci smatraju da bi Srbija imala višestruku korist od alternativnog pravca snabdevanja, a kao najznačajniju navode uštedu zbog mogućnosti kupovine povoljnije uralske nafte i nižih transportnih troškova.
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić je u oktobru prošle godine prvi put najavio ovaj projekat, kada je rekao da će Srbija, u skladu s dogovorom koji je napravljen s mađarskim premijerom Viktorom Orbanom, graditi naftovod prema Mađarskoj, kako bi "dobila još jedan pravac snabdevanja i mogućnost da bira ono što je za nju povoljnije".
Najavljeno je da će izgradnja cevovoda između dve zemlje trajati od godinu i po do dve godine.
Naftovod će biti dugačak 128 kilometara, a procenjena vrednost investicije je oko 100 miliona evra. Inače, iz Ministarstva energetike su rekli da Srbija skoro 50 miliona evra godišnje plaća transport sirove nafte sadašnjom rutom, odnosno naftovodom Janaf preko Hrvatske.
Ministarka rudarstva i energetike Dubravka Đedović razgovarala je u četvrtak sa v.d. direktora "Transnafta AD Pančevo" Bogdanom Kuzmanovićem o projektu izgradnje naftovoda od Novog Sada do Mađarske. Kako je saopštilo Ministarstvo rudarstva i energetike, Đedović je rekla da je u uslovima svetske energetske krize najvažnije da sagledamo sve mogućnosti i potrebne investicije koje će obezbediti sigurnost snabdevanja energijom i energentima i veću energetsku bezbednost naše zemlje.
Kuzmanović je informisao ministarku Đedović o napretku razgovora sa mađarskom kompanijom "Mol" o usaglašavanju tehničkih aspekata izgradnje novog naftovoda koji će Srbiji obezbediti 5,5 miliona tona nafte godišnje.
Iz MRE su naveli da se u narednim nedeljama očekuje i potpisivanje Memoranduma o saradnji za realizaciju izgradnje naftovoda Mađarska-Srbija.
Ministarka Đedović je izjavila da bi se povezivanjem sa "Družbom" smanjili ukupni troškovi transporta sirove nafte u odnosu na transport preko Omišlja.
Mađarski ministar spoljnih poslova Peter Sijarto rekao je da naftovod za transport ruske nafte iz Mađarske u Srbiju može biti izgrađen za 18 meseci. On je istakao da će Mađarska novim cevovodom moći da podrži sigurnost snabdevanja Srbije.
U kriznim vremenima je važno da imamo više pravaca snabdevanja
Ljubinko Savić iz Udruženja za energetiku Privredne komore Srbije kaže za RT Balkan da je izgradnja naftovoda ka Mađarskoj dobra vest za Srbiju, jer je u kriznim vremenima važno da imamo više pravaca snabdevanja.
"Svakako bi energetska sigurnost Srbije time bila povećana. Mi smo zemlja uvoznica sirove nafte i moramo voditi računa o sopstvenom interesu i kada je u pitanju snabdevanje građana i privrede. To nije važno samo zbog vozila i transporta, već i sa aspekta toplotne energije, jer se određene količine mazuta i lož ulja koriste i za grejanje", kaže Savić.
On napominje da je u prvom delu prošle godine i tokom cele 2021. godine Srbija dominantno kupovala naftu ruskog porekla i da je ona činila polovinu ukupnog uvoza, dok je druga polovina bila iz svih ostalih izvora. Prošle godine je, posle uvođenja evropskih sankcija, značajno smanjena količina nafte ruskog porekla, a od decembra prošle godine više nema mogućnosti uvoza preko Janafa, a druga opcija trenutno ne postoji.
Savić objašnjava da bi zbog toga povezivanje sa "Družbom" preko Mađarske bilo dobro rešenje, jer naftu ovim cevovodom ne dobija samo Mađarska, već i Nemačka, Poljska, Slovačka i Češka. "Družba" je sa oko 4.000 kilometara najduži naftovod u Evropi i svetu, a pruža se od Tatarstana u Rusiji do Nemačke.
On smatra da bi Srbija mogla da ima višestruku korist od povezivanja na "Družbu". Prvo zbog troškova prenosa, koji bi mogli da budu povoljniji nego preko Hrvatske, a druga što bismo mogli u potpunosti da se prebacimo na rusku naftu čiji barel je najpovoljniji u odnosu na sve ostale na globalnom tržištu.
"Na nivou Evrope imamo ograničenje uvoza sirove nafte iz Rusije putem tankera do terminala na obalama mora, bez obzira da li je u pitanju Jadransko more ili neko norveško, ali ovaj cevovodni transport je izuzet iz tih zabrana. Srbija bi time postigla veću konkurentnost na tržištu, jer trenutno imamo samo jedan prvac snabdevanja i mogućnost transporta kroz Hrvatsku, što nam uslovljava i cene. Transportni troškovi su jedan od ključnih segmenata. Kad dobijete još jedan pravac, onda će i odnosi biti drugačiji. Tada ćemo razgovarati na drugim osnovama i pogađati se kolika će taksa za transport biti preko Hrvatske, a kolika preko Mađarske, što daje mogućnost i da se cena spusti", objašnjava Savić.
Srbija od 5. decembra prošle godine ne može da uvozi rusku naftu preko Janafa usled sankcija Evropske unije protiv Ruske Federacije. Prvobitno je plan bio da se Srbiji dozvoli da uvozi rusku naftu preko tog naftovoda, ali je EU od toga ipak odustala nakon intervencije nekoliko država članica, među kojima je bila i Hrvatska.
