"Fajnenšel tajms": Smemo li da verujemo prognozama ekonomista?

"Jedina svrha ekonomskog predviđanja je da učini da astrologija izgleda respektabilno", rekao je jednom ekonomista Ezra Solomon. Danas izgleda još manje cenjeno, jer ekonomski prognozeri pokušavaju da demistifikuju posledice višestrukih šokova, uključujući pandemiju, rat u Ukrajini i promenljiv geopolitički pejzaž, piše "Fajnenšal tajms".

Guverner Banke Engleske(BoE) Endrju Bejli zna to i više nego dobro, jer se u četvrtak, kada je centralna banka podigla kamatne stope za 25 baznih poena,  suočio sa mnoštvom pitanja u vezi sa neočekivano velikom promenom naviše, koja odstupa od prethodnih projekcija rasta i inflacije. Ekonomsko predviđanje je zaista neprecizna nauka, a postupci analitičara ne uveravaju uvek javnost da centralni bankari znaju šta rade.

Pogrešne prognoze ne mogu se pripisati samo Banci Engleske. Američke federalne rezerve (FED) i Evropska centralna banka (ECB) takođe su pogrešile u svojim predviđanjima inflacije, posebno od početka pandemije. Međunarodni monetarni fond (MMF) je takođe smanjio i promenio svoje nedavne izglede za rast.

S obzirom na ulogu koju prognoze igraju u informisanju o odlukama investitora, domaćinstava i kreatora politike, tačnost je važna, ali za centralne bankare, evidencija pristojnog predviđanja je takođe od vitalnog značaja za izgradnju kredibiliteta.

Prognoze (ni)su sveto slovo

FT navodi da nedavne kritike pogrešnih prognoza ipak treba ublažiti, jer su se ekonomisti suočili sa neobično neizvesnim svetom od 2020. godine - morali su da zauzmu stavove o epidemiologiji, ratnim scenarijima, promenama u lancu snabdevanja i brzim promenama u geopolitici. Drugi element je ograničeno razumevanje javnosti šta predviđanja zapravo predstavljaju. Prognoze su uslovljene ocenama koje su donete u određenom trenutku. Kako stižu novi podaci, tako i ocene treba ponovo revidirati. Treba ih tretirati kao indikativne, a ne kao sveto slovo.

Prognoza MMF-a: Rusija bolje od očekivanog, ispred Nemačke i Velike Britanije; Šta čeka Srbiju?

Pred ekonomistima su, međutim, i dalje neka pitanja na koja bi trebalo da odgovore.

Centralni bankari su reagovali presporo sa dizanjem referentne stope kada je inflacija porasla 2021. godine, držeći se ideje da su pritisci na cene "prolazni". Postojale su pogrešne procene o efektima fiskalnih stimulansa, inflatornim očekivanjima i problemima sa lancima snabdevanja, što je doprinelo da kreatori monetarne politike zaostaju za inflacijom.

Prethodna decenija niske inflacije ih je takođe uljuljkala u lažni osećaj sigurnosti. FT ukazuje da su greške napravljene tokom ciklusa podizanja kamata, jer ni BoE ni ECB nisu uspeli da procene koliki će biti uticaj poskupljenja hrane.

Predviđanje se može popraviti na nekoliko načina. Nedavni šokovi naglašavaju važnost oslanjanja na stručnost izvan ekonomske profesije. Ekonomisti bi trebalo da nastave da istražuju kako napredak u oblasti analize podataka, mašinskog učenja i veštačke inteligencije može da ponudi mogućnosti za poboljšanje ekonomske analize.

Unapređenje načina na koji se objavljuju prognoze, posebno u vremenima neizvesnosti, od suštinskog je značaja. Prikazivanje projekcija prema različitim scenarijima može pomoći da se produbi razumevanje raspona mogućih ishoda.

Svetska banka: Sledi "izgubljena decenija" za globalni ekonomski potencijal

Pre svega, ekonomisti treba da budu jasniji u objašnjenjima kako i zašto su se njihovi ključni sudovi promenili između prognoza — i kako to utiče na statistiku. Veći napor da se pokaže kako oni ostvaruju svoje projekcije može donekle doprineti izgradnji poverenja i normalizaciji razumevanja ekonomskih prognoza kao referentnih tačaka, a ne predviđanja. Na kraju krajeva, Džonu Mejnardu Kejnsu, čuvenom ekonomisti, često se pripisuje - možda i pogrešno, izjava: "Kada se činjenice promene, ja se predomislim. Šta ti radiš?"