Ekonomija
Vozni park srpskih poljoprivrednika: Mnogi traktori stariji od svojih vlasnika
Prema statistici Poslovnog udruženja uvoznika i izvoznika poljoprivredne mehanizacije, prošle godine je zabeležen rast prodaje, a u Srbiju je uvezeno skoro 5.000 traktora - 3.137 novih i 1.612 polovnih
Poljoprivredna mehanizacija u Srbiji u proseku je stara više od 20 godina, a stručnjaci kažu da se ta statistika godinama ne popravlja, bez obzira što domaći poljoprivrednici obnavljaju vozni park. Većina farmera vozila stara po tri i četiri decenije, opet zamenjuje malo "mlađim" polovnim traktorima, jer su im novi skupi i nedostupni.
Agroanalitičar Branislav Gulan kaže za RT Balkan da uvoz polovne mehanizacije, a posebno traktora i kombajna, doprinosi da se prosečna starost mehanizacije stalno kreće oko iste brojke. U kategoriji uvoza polovnih traktora, dve trećine uvezenih polovnih mašina je u proseku staro između 35 i 40 godina. Prema statistici Poslovnog udruženja uvoznika i izvoznika poljoprivredne mehanizacije, prošle godine je zabeležen rast prodaje, a u Srbiju je uvezeno skoro 5.000 traktora - 3.137 novih i 1.612 polovnih.
"Kada onda uzmete koliko je uvezeno takvih i novih mašina, prosek godina izađe na oko 20, bez obzira na zanavljanje. Dobar deo te mehanizacije je stariji i od svojih vlasnika. Tako nije retkost da vlasnici delove od tri stara traktora za vreme sezone poljoprivrendih radova sklapaju u jedan kako bi mogli da odu do njive i da obave poslove. Stari traktori zahtevaju češće remonte i imaju zastoje pri korišćenju zbog kvarova, što uvećava troškove održavanja", priča sagovornik RT Balkan.
Gulan napominje da, statistički, broj traktora nije mali u odnosu na broj hektara na kojima se koriste u Srbiji i da je to čak i previše mehananizacije, ali loše i neupotrebljive.
Prema podacima Ankete o strukturi poljoprivrednih gazdinstava iz 2019. godine u Srbiji je bilo 451.985 traktora što je za 10 odsto više u odnosu na podatak iz Popisa poljoprivrede 2012. godine. Anketa je pokazala i da 20 odsto poljoprivrednih gazdinstava nema svoj, već da koristi tuđi traktor. Ipak, realnu sliku o stanju poljoprivredne mehanizacije trebalo bi da da novi popis poljoprivrede, koji je najavljen za jesen.
Gulan dodaje da su, zahvaljujući subvencijama Ministarstva poljoprivrede, kao i finansiranju preko IPARD programa, u poslednje četiri godine poljoprivrednici u Srbiji kupili više od 21.000 novih traktora, ali da je jasno da to nije dovoljno, ako se uzme u obzir da poljoprivrednici u Srbiji poseduju oko 450.000 traktora. Na njivama je i oko 25.000 kombajna, kao i oko milion priključnih mašina u radnom stanju, a Gulan kaže da je tek svaka peta mašina nova.
U Ministarstvu poljoprivrede za RT Balkan kažu da primarni poljoprivredni proizvođači, u zavisnosti od obima proizvodnje i visine investicije, svoju mehanizaciju mogu da obnove kroz nacionalni program podrške i IPARD program.
"Po osnovu mere podsticaja za nabavku novih mašina i opreme u primarnoj biljnoj proizvodnji koji je raspisan prošle godine, odobreno je 8.717 zahteva sa podrškom od 3,2 milijarde dinara. Za nabavku opreme i mehanizacije u stočarskoj proizvodnji odobreno je 1.900 zahteva sa podrškom od oko 353 miliona dinara. Projekat konkurentne poljoprivrede Srbije, prema javnim pozivima, raspodelu sredstava vrši po modelu poznatom kao 50:40:10, gde su 50 odsto bespovratna sredstva, 40 odsto kredit poslovnih banaka uz samo 10 odsto sopstvenih sredstava", navode u Ministarstvu poljoprivrede.
Dodaju da je vrednost investicija za individualne proizvođače od 20.000 do 50.000 evra, pa Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede ovim programom dodeljuje bespovratna sredstva od 10.000 do 25.000 evra.
"Od 2017. godine, kada je nakon dugog perioda raspisan javni poziv za nabavku novog traktora kroz nacionalni program podsticaja, u okviru dva javna poziva odobreno je pravo na subvenciju za nabavku 2.622 traktora u ukupnom iznosu subvencija od 2,8 milijardi dinara. Takođe, u proteklom periodu su bila raspisana i dva javna poziva u okviru projekta konkurentne poljoprivrede Srbije tako da je prošle godine svaki treći traktor u Srbiji kupljen preko Projekta konkurentne poljoprivrede Srbije", kažu u resornom ministarstvu.
Kroz prvi javni poziv za proizvođače povrća, voća, grožđa i cveća odobrena je kupovina 747 traktora, a u drugom javnom pozivu za primarnu stočarsku proizvodnju čija je realizacija još u toku dodeljeno je 525 ugovora, od kojih je do sada obrađeno više od polovine. U okviru IPARD II programa raspisana su tri javna poziva za nabavku novog traktora i do sada je isplaćeno 411 realizovanih investicija sa ukupnom sumom javne podrške od 14.279.391 evra, od čega je država izdvojila 3,6 miliona evra. Novi IPARD III javni pozivi takođe će obuhvatiti i nabavku mehanizacije i traktora, a poljoprivrednim proizvođačima će biti na raspolaganju oko 128 miliona evra za podršku ulaganjima u narednom periodu.
Predsednik Udruženja poljoprivrednih proizvođača "Stig" Nedeljko Savić kaže za RT Balkan da je deo poljoprivrednika uspeo da obnovi vozni park prethodnih godina, a neki od njih i uz pomoć države i stranih fondova. Napominje da će onima koji žele da obnove mehanizaciju to biti sve teže, kao i da onima koji su već uzeli pozajmice u trenutnim okolnostima nije lako da izmiruju rate kredita.
"Banke su poslednjih nekoliko godina davale kredite i ljudi su se zaduživali da bi kupovali mehanizaciju. Sada je problem što su cene naših proizvoda prepolovljene, pa time i naši prihodi, tako da mnogi više nisu u mogućnosti da vraćaju te kredite. Pšenica je prošle godine bila 36 dinara, a sada najavljuju da će za novi rod biti 18 dinara. Osim toga, procedura za subvencije ljudima i nije baš jednostavna. Kada dobijete novac iz EU fondova pet godina kontrolišu celo gazdinstvo, sve mora da bude po njihovim propisima, krava ne sme da bude na vezu, propisali su koliko kvadrata svaka svinja treba da ima i prestrogo je za većinu domaćih poljoprivrednika", ukazuje Savić.
On kaže da je u Požarevcu i okolini specifična situacija, jer ljudi koji rade na kopovima u Kostolcu i oni koji žive u dijaspori ulažu u poljoprivredu, jer im je ona dodatna delatnost, ali da je mali broj ljudi ostao na selu. Ističe da oni koji žive od "čiste poljoprivrede" sve teže uspevaju da zatvore finansijsku konstrukciju i da prežive.
S druge strane, ima i onih kojima dobro ide, pa mogu sebi da priušte i najmodernije poljoprivredne mašine, poput traktora od oko 500.000 evra, koji je pre nekoliko dana prodat na Poljoprivrednom sajmu u Novom Sadu.
