Iran odbacuje dolar u međunarodnim transakcijama

Teheran i Džakarta odlučili su da prestanu da koriste dolar u svojoj bilateralnoj trgovini i okrenu se domaćim valutama, iranskom rijalu i indonežanskoj rupiji, izjavio je iranski predsednik Ibrahim Raisi tokom posete Indoneziji.

On je to izjavio na zajedničkoj konferenciji za medije sa predsednikom Indonezije Džokom Vidodoom, preneo je portal "Monitor".

Godine strogih sankcija koje su Sjedinjene Američke Države uvele Iranu dovele su do toga da islamska republika ima velike probleme da uspostavi ekonomske spoljne veze, a njena potraživanja u dolarima iz Južne Koreje i Iraka zamrznuta su. U mnogim drugim državama, prinuđeni su da primaju robu umesto dolara. Sa deviznim rezervama koje se smanjuju i nacionalnom valutom čija vrednost pada, Iran se pridružio zemljama poput Kine, Rusije i Indije koje žele da izbace dolar iz svoje spoljne trgovine.

Dedolarizacija im se isplatila, kako je ranije tokom ovog meseca ocenjeno iz Ministarstva finansija, pa je udeo američkog dolara u iranskoj međunarodnoj trgovini opao na 10 odsto.

Raisi je, takođe, najavio da Iran i Indonezija nameravaju da povećaju godišnju trgovinu na 20 milijardi dolara. Ocenjuje se da je to ambiciozni cilj, budući da je prošle godine ona iznosila jednu milijardu dolara.

Od toga su 84 odsto činili iranska nafta i čelik, dok je oko 12 odsto otpadalo na indonežanske motore i auto proizvode koje je uvezao Teheran. I ta prošlogodišnja brojka od jedne milijarde predstavlja rekord u poslednjih dvadeset godina, izvestila je agencija Tasnim.

Indonežanski predsednik Vidodo izjavio je da se nada da će preliminarni dogovor povećati trgovinu između dve zemlje. On je naveo da je sa Raisijem razgovarao i o mogućnostima da se iranski investitori priključe izgradnji nove indonežanske prestonice Nusantare, ogromnom projektu koji se gradi na ostrvu Borneo i trebalo bi da kao prestonica zameni prenaseljenu Džakartu.

Tokom posete iranskog predsednika potpisano je i 12 ugovora o razumevanju, uključujući jedan koji reguliše pitanja preferencijalne trgovine i onaj koji se bavi pitanjima viznog režima između dve zemlje kako bi se olakšala putovanja njihovih građana.

"Sankcije i pretnje nisu uspele da zaustave Iran na njegovom putu", rekao je Raisi dodajući da je za Iran prioritet saradnja sa muslimanskim zemljama.

O dedolarizaciji se ovih dana razgovaralo i u Iranu, na dvodnevnom samitu u Teheranu kojem su, uz guvernera Centralne banke Irana Muhameda Rezu Farzina, prisustvovali finansijski zvaničnici iz Rusije, Pakistana i Belorusije.

Na sastanku sa guvernerkom Centralne banke Rusije Elvirom Nabiulinom dve strane naglasile su da žele da ojačaju trgovinsku razmenu i korišćenje nacionalnih valuta u bilateralnoj trgovini.

Tokom razgovora sa zvaničnikom Nacionalne banke Belorusije Sergejom Kalečitom, Farzin je pozdravio želju Belorusije da se pridruži Azijskoj klirinškoj uniji (ACU) naglašavajući da bi njeno članstvo doprinelo razvoju i aktivnostima unije.

O ACU je bilo reči i na sastanku sa guvenerom Centralne banke Pakistana Džamelom Ahmedom koji je pohvalio razvoj bankarskih odnosa sa Iranom stvaranjem platforme koja povezuje bankarske sisteme van SVIFT-a i uspostavljanjem trgovine pod okriljem ACU.  

Analizirajući posetu Nabiuline Iranu, "Blumberg" navodi da se radi o jednoj od retkih poseta inostranstvu ruske guvernerke koja je ranije veoma hvaljena na Zapadu zbog načina vođenja monetarne politike zemlje, dok je posle početka Specijalne vojne operacije u Ukrajini, pod zapadnim sankcijama.

Osim sa Farzinom, Nabiulina se u Teheranu sastala sa prvim potpredsednikom Irana Muhamedom Mokberom koji joj je preneo da je Teheran odlučan da zaobiđe dolar u transakcijama sa Rusijom.    

Ruski ekonomista Aleksandar Isakov, kojeg citira "Blumberg", smatra da sve veća iransko-ruska bilateralna trgovina još uvek nije dovoljno velika da utiče na makoekonomske osnove obe zemlje. On smatra da i kada je ta razmena dostigla gotovo pet milijardi dolara, dobiti od nje nisu mogle da pokriju prihode od nafte izgubljene zbog sankcija.

Isakov kaže da su očekivanja da će razvoj trgovine u domaćim valutama pogodovati Iranu, dok će Rusija imati koristi od povećanja uvoza dobara i usluga.  

Dodaje se i da Rusija i Iran, koji je decenijama u ekonomskoj izolaciji, unapređuju svoje odnose u pokušaju da ojačaju trgovinu i smanje pritisak sankcija. U januaru je, tako, potpisan ugovor između centralnih banaka Rusije i Irana kako bi se poboljšale finansijske i bankarske transakcije između dveju zemalja.