Plafon duga ruši imidž SAD: Stalna borba oko granice zaduživanja potkopava status ekonomske supersile

Američki uticaj na svetsku ekonomiju nagrizaju političke rane koje je sama sebi nanela iznutra, sa opasnim zastojem oko gornje granice duga, što dovodi do ponovnog preispitivanja nadmoćnog statusa dolara u globalnoj trgovini i finansijama, piše "Blumberg". Dok se Američke federalne rezerve (FED) bore da obuzdaju inflaciju, niz propadanja banaka i politički ćorsokak u koji je vlada upala zbog nemogućnosti da se dalje zadužuje, ugrožavaju prestiž SAD.

"Blumberg" navodi da su geopolitička previranja sve veća, podseća da SAD pomažu Ukrajini u njenom sukobu sa Rusijom, da su u rivalitetu sa Kinom i ukazuju da su "dva protivnika spremna da iskoriste svaki pogrešan korak kreatora politike u Vašingtonu" - kao što je prvo neizvršenje američkog duga. Zato su, kako navode, upozorenja o padu američkog prestiža sveprisutna.

"Sve što nas udaljava od toga da nas posmatraju kao svetsku rezervnu valutu, da budemo najsigurnija, najlikvidnija imovina na svetu, loše je za američki narod, loše za dolar i za američku vladu", rekao je Bet Hamak šef globalne finansijske grupe u "Goldman Saks-u" za "Blumberg televiziju".

Dolar je valuta koja se najčešće koristi u trgovinskim i finansijskim transakcijama. Takođe čini nešto manje od 60 odsto zvaničnih deviznih rezervi centralnih banaka, što je najniža vrednost u poslednjih četvrt veka i znak da njegova dominacija opada.

U ovim nesigurnim vremenima, jedva da prođe dan, a da neka zemlja ne najavi postepeni potez u promovisanju upotrebe sopstvene valute. Kina, Indija i Rusija, između ostalih nacija, ponovo su pokrenule dugogodišnji razgovor o dedolarizaciji kao načinu da se potvrdi sopstvena hegemonija – ali i kao osiguranje od američkih sankcija poput onih koje se koriste za kažnjavanje predsednika Vladimira Putina i da se izoluje Iran nakon što je ponovo pokrenuo svoj program nuklearnog naoružanja.

Simulacije dana D od Volstrita do Šangaja

Nije to samo stvar geopolitike. Kako Esvar Prasad, autor knjige "Budućnost novca", kaže, stubovi koji podržavaju dolar počinju da se klimaju.

"Sve je teže posmatrati SAD kao dinamičnu ekonomiju sa dubokim i zdravim finansijskim sistemom, podržanu snažnim procesom kreiranja politike sa kontrolama i ravnotežama", kaže profesor Univerziteta Kornel.

Investitori možda ne bi obratili mnogo pažnje na poziv brazilskog predsednika Luis Injasia Lula da Silve na okončanje vladavine dolara, da to nije uradio tokom državne posete Kini u aprilu. Još alarmantnije je političko nadmetanje u Vašingtonu oko limita duga, spektakl koji je na zaprepašćenje mnogih postao rutina u poslednjih četvrt veka, više puta dovodeći naciju na ivicu krize.

Džejmi Dajmon, koji kao glavni izvršni direktor "Džej Pi Morgana" predsedava najvrednijom svetskom bankom, uspostavio je krizni štab kako bi se pripremio za ono što bi bilo "katastrofalno" neizvršenje obaveza - događaj koji bi, prema rečima ministra finansija Dženet Jelen, mogao nastupiti već 1. juna. Rivali od Volstrita i do Šangaja sprovode sopstvene simulacije dana D.

Posle tri sastanka, američki predsednik Džo Bajden i predsednik Predstavničkog doma Kevin Makarti izrazili su optimizam da je moguće podići limit do roka koji je najavila Dženet Jelen.

Kao što su mnogi ekonomisti, uključujući Saru Haus iz "Vels Fargo", tvrdili, "ne morate čak ni da ne platite dug da bi došlo do stvarne štete u privredi. U "Blumberg ekonomiksu", tim predvođen glavnim američkim ekonomistom Anom Vong modelirao je scenario u kojem dugotrajni sukob dovodi do povećanog stresa na tržištu, a Ministarstvo finansija je prinuđeno da smanji socijalnu potrošnju kako bi dalo prioritet sredstvima za otplatu duga. Oni konzervativno procenjuju da bi bruto domaći proizvod mogao da se smanji po stopi od 8% na godišnjem nivou u drugoj polovini kao rezultat.

Kroz ratove, recesije i pandemiju, Amerikanci su imali koristi od toga što su državne obveznice bile najmanje rizična imovina i sigurno utočište, omogućavajući saveznoj vladi da se finansira često po nižim troškovima od svojih kolega. 

Čak i ako dogovor u poslednjem trenutku spreči neizvršenje obaveza, reputacija Amerike kao zemlje koja poštuje svoje dugove mogla bi da bude pogođena, a posledice će trajati mesecima ili čak godinama.

Treba uzeti u obzir da su na nedavnoj aukciji četvoronedeljnih državnih akcija – najkraćeg roka dospeća – kupci zahtevali rekordan prinos od 5,84%, što je najveći za sve državne zapise od 2000. godine.

Manje izražen porast troškova pozajmljivanja bi ipak povećao teret servisiranja postojećeg duga i primorao Belu kuću i polarizovani Kongres da donesu teške odluke o tome gde da smanje potrošnju. Bilo bi manje novca za ulaganje u infrastrukturu, čistiju energiju i za ogromne subvencije koje je vlada uvela da podstakne proizvodnju visoke tehnologije kako bi se takmičila sa Kinom.

Potencijal neuspeha Kongresa da reaguje na vreme nije jedini čin samosabotaže koji izaziva sumnje da li SAD treba da ostane u centru globalnog finansijskog sistema. Neuspeh FED-a da se pozabavi očiglednim rizicima koje rastuće kamatne stope predstavljaju za bilanse regionalnih banaka, otvara pitanja o njegovim sposobnostima nadzora.

"Dok su finansijske krize sastavni deo istorije, ponovljeni nadzorni i regulatorni propusti će potkopati poverenje sveta u FED i umanjiti dugoročnu privlačnost dolara", smatra Mark Sobel, koji je ranije bio zadužen za nadzor američke valutne politike u Ministarstvu finansija.

To poverenje delimično proizilazi iz visokog standarda etike u američkim nezavisnim institucijama, gde se ceni izolacija od političkog mešanja i pridržavanje strogog etičkog kodeksa. Nedavna otkrića o aktivnom trgovanju akcijama od strane zvaničnika FED-a u komitetu centralne banke za određivanje kamatnih stopa — što je dovelo do dve ostavke — i o tome da je sudija Vrhovnog suda Klarens Tomas prihvatao poklone i putovao bez otkrivanja njih, još su jedan trn u oku za SAD.

SAD nisu jedina napredna ekonomija koja sama sebi pravi probleme. Neki okrivljuju izlazak Velike Britanije iz Evropske unije za smanjenje privlačnosti nacije kao mesta za poslovanje stranih investitora. Zemlja se bori da povrati političku stabilnost od referenduma 2016. godine.

Rizik od globalnog kraha

Bitka sa visokim ulozima oko ograničenja zaduživanja takođe bi mogla imati implikacije na bezbednost SAD. Direktorka Nacionalne obaveštajne službe Avril Hejns upozorila je 4. maja da će neizvršenje obaveza imati geopolitičke implikacije, i da je gotovo izvesno da će Rusija i Kina nastojati da iskoriste trenutak da proguraju propagandu kroz "informacione operacije". Ona je dodala da bi neizvršenje obaveza stvorilo "globalnu neizvesnost" u vezi sa vrednošću dolara, rukovodstva SAD i američkih institucija.

Markus Noland, izvršni potpredsednik Petersonovog instituta za međunarodnu ekonomiju, piše da bi Kina iskoristila priliku da se predstavi kao "benigni, pouzdani lider" za razliku od "nepouzdanog hegemona" kako bi proširila svoj uticaj.

"Za Kongres koji je opsednut pozicijom Amerike u odnosu na Kinu, ideja da će postići autogol i pružiti Kini takvu priliku izgleda neshvatljiva", zaključuje Noland.

Bajden već pokazuje kako drama o ograničenju duga primorava SAD da se povuku sa svetske scene: predsednik je odložio planirane posete Australiji i Papui Novoj Gvineji nakon ovonedeljne posete Japanu na sastanak Grupe sedam kako bi se vratio u Vašington da pregovara sa republikancima. Promena rasporeda znači da će Bajden propustiti ključnu priliku da se sastane sa liderima pacifičkih ostrva u Port Morsbiju, što je odluka koja preti da potkopa napore administracije da ojača veze u Pacifiku u pokušaju da se suprotstavi kineskom uticaju.

Nisu samo američki rivali ti koji se ljute na očigledno zanemarivanje Vašingtona za kolateralnu štetu koju američka politika nanosi. Prijatelji su čak više nego neprijatelji podneli teret kroz FED-ovo povećanje kamatnih stopa, koje je povećanjem vrednosti dolara u odnosu na njihove sopstvene valute primoralo njihove centralne banke da odgovore na isti način.

Tokom seminara na prolećnim sastancima Međunarodnog monetarnog fonda u aprilu, Felipe Medala, guverner centralne banke Filipina, primetio je da su SAD posle Drugog svetskog rata iskoristile svoj uticaj i ekonomsku moć da osmisle globalni finansijski sistem gradeći svoj imidž, a da zemlje poput njegove plaćaju cenu.

Međutim, trajna prednost dolara nije zagarantovana. Kao što je Danijel Frid, ekonomista u Kongresnoj kancelariji za budžet, primetio u radnom dokumentu objavljenom u aprilu, ratna ili finansijska kriza mogu biti dovoljne da svrgnu jednu svetsku dominantnu valutu u korist druge kada ekonomija druge prestigne drugu po veličini. Tako je holandski florin na kraju ustupio mesto britanskoj funti, koja je postala dominantna u 19. veku, dok je ova druga popustila pred dolarom u godinama posle Drugog svetskog rata.

Približava se dan D: Sedam scenarija sudnjeg dana ako SAD probije plafon duga

Izveštaj ekonomista "Goldman Saksa" iz marta 2022. navodi nekoliko paralela između funte početkom 20. veka i sadašnjeg dolara, uključujući mali udeo obima globalne trgovine u odnosu na dominaciju valute u međunarodnim plaćanjima; pogoršanje pozicije neto strane aktive, uglavnom kao posledica rastućeg duga i potencijalno nepovoljna geopolitika.

"Suština je da da li će dolar zadržati svoj status dominantne rezervne valute zavisi, pre svega, od politike SAD", napisali su oni.

Moglo bi se večno raspravljati da li je Amerika umanjena supersila. Ali i dalje se može pohvaliti ekonomijom koja je bila oko 7 biliona dolara veća od kineske na kraju 2022. Štaviše, kao što su Jelen i mnogi drugi primetili, ne postoji očigledna zamena za dolar. Ističući nedostatak alternativa, anketa čitalaca "Blumberg njuza" pokazala je da su američke obveznice druga najpopularnija imovina za kupovinu - posle zlata - u slučaju neispunjavanja obaveza.

Prognoze o alternativi dolaru

Još početkom 1990-ih, neki su verovali da je japanski jen na putu da zameni dolar, dok su neki videli evro kao potencijalnu zamenu. Obe prognoze su se pokazale pogrešnim. Brojne su barijere da juan zameni dolar, počevši od oslanjanja Pekinga na kontrolu kapitala kako bi se zaštitio od naglih kretanja kursa.

"Dominacija dolara izgleda neprikosnovena uprkos fluktuacijama u njegovoj vrednosti ili kvalitetu američke vlade", kaže Ketrin Šenk, profesor ekonomske i društvene istorije na Univerzitetu u Oksfordu.

Dakle, ukratko, drama o plafonu duga možda i nije prebrzi događaj koji oduzima dolaru plašt. Ali to nije razlog za samozadovoljstvo.

"Primat dolara je nacionalno blago. To nam omogućava da finansiramo našu vladu za 20 do 50 baznih poena jeftinije nego što bi inače. To nam omogućava da apsorbujemo šok kao što je smanjenje našeg kreditnog rejtinga iz 2011. godine. Sve je to sada izloženo riziku u smislu dugoročnih efekata", rekao je bivši ekonomski savetnik Bajdenove administracije Dalip Sing na "Blumberg televiziji".