RT Balkan istražuje: Ko je vlasnik američkog duga

Predstavnički dom američkog Kongresa odobrio je sporazum o gornjoj granici duga, koji su tokom vikenda sklopili američki predsednik Džozef Bajden i predsedavajući Predstavničkog doma Kevin Makarti, kako bi se sprečio bankrot i omogućilo dalje zaduživanje Amerike.

Istraživanje RT Balkan pokazuje da je najveći poverilac Amerike - sama Amerika, to jest, njena centralna banka i finansijski sektor koji je sa njom blisko povezan.

Spas u fotofinišu: Predstavnički dom SAD odobrio je sporazum o gornjoj granici duga, na redu je Senat

Američki "plafon" duga iznosio je do sada 31,4 biliona dolara. Od te neverovatne sume, oko 24,5 biliona ili 78 odsto predstavlja javni dug, odnosno, novac pozajmljen od domaćih i inostranih investitora.

Preostalih sedam biliona dolara (22 odsto) je međusobni dug različitih segmenata federalnih vlasti, objašnjava Fondacija Pitera Pitersona, bivšeg ministra trgovine SAD, nekadašnjeg predsedavajućeg Fed banke Njujorka i suosnivača "Blekstoun" grupe.

Najveći udeo javnog duga, onih 24,5 biliona dolara, drži sistem Federalnih rezervi, dok najveći strani investitori, Japan i Kina, zajedno poseduju čak tri puta manji udeo, pri čemu Kina u proteklih deset godina sistematski umanjuje svoju izloženost američkim hartijama od vrednosti.

Ko je vlasnik Feda?

U komplikovanom američkom finansijskom sistemu, Federalne rezerve (Fed) praktično delaju kao centralna banka SAD.

Iako sam Fed nije ničije "vlasništvo", komercijalne banke, koje su deo sistema Feda, imaju najveći udeo u 12 Fedovih regionalnih banaka, organizovanih kao privatne korporacije. Ove komercijalne banke, akcionari Feda, deo su drugog istraživanja o kome ćete uskoro čitati na RT Balkan.

Čujte nas kako urlamo: Najveća banka SAD ne prestaje da se širi

Ostali domaći nosioci javnog duga SAD uključuju investicione fondove (zajednički i penzioni fondovi), komercijalne banke (depozitne institucije), državne i lokalne samouprave, osiguravajuća društva i druge korporacije i pojedince.

Strani vlasnici duga

Strano vlasništvo nad američkim dugom, koje uključuje i vlade i privatne investitore, sada je mnogo veće nego što je bilo pre oko 50 godina, budući da se SAD smatraju "sigurnom investicijom".

Pa ipak, strani udeo u američkom dugu opao je proteklih godina "zahvaljujući" rapidnom rastu Fedovih kupovina državnih obveznica i dugovanja.

Investitori u Japanu i Kini poseduju značajan deo javnog duga SAD. Zajedno, od septembra 2022. godine, oni su činili skoro dva biliona dolara, ili oko osam procenata duga. Dok su kineska posedovanja američkog duga opala tokom protekle decenije, Japan je malo povećao kupovinu američkih hartija od vrednosti. Investitori u mnogim drugim zemljama - uključujući Ujedinjeno Kraljevstvo, Švajcarsku i Irsku - takođe su povećali svoj udeo u američkom dugu.

Kina već godinama polako ali sigurno smanjuje svoje vlasništvo nad američkim državnim obveznicama. Sa 1.270 milijardi dolara u januaru 2013. kineski udeo pao je u januaru 2023. na 859,4 milijarde dolara, najniže od maja 2009. i finansijske krize, prema podacima koje su objavile SAD.

Strano vlasništvo nad američkim dugom može imati implikacije na nacionalnu ekonomiju i finansijska tržišta. Kada strani investitori kupuju hartije od vrednosti, savezna vlada mora da pošalje prihod u inostranstvo u obliku plaćanja kamata.

U jednu ruku, te strane investicije mogu da pomognu u povećanju ekonomske aktivnosti SAD, ako se novac pozajmljen od takvih investitora koristi u produktivne svrhe, kao što je stimulisanje oporavka od recesije ili finansiranje investicija u ekonomiju zemlje.

S druge strane, neki analitičari primećuju da više duga u stranom vlasništvu smanjuje kontrolu nad finansijskim tržištima u SAD i da više prihoda šalje u inostranstvo, što znači da je manje dostupno domaćim investitorima.

RT analiza: Dokle Amerika može da povećava granicu zaduživanja?

Unutardržavni dug

Unutardržavni dug beleži transfer sa jednog dela vlade na drugi, i stoga nema neto uticaj na ukupne finansije vlade. Od decembra 2022. godine, dug unutar vlade iznosio je sedam biliona dolara, što je povećanje od dva biliona dolara u odnosu na pre deset godina. U skoro svim slučajevima, takav dug se drži u vladinim povereničkim fondovima - računovodstvenim mehanizmima za praćenje novca namenjenog za određenu namenu ili program.

Najveći nosilac međudržavnog duga je poverenički fond socijalnog osiguranja za starije i preživele, koji drži oko 2,7 biliona dolara, ili 38 odsto duga unutar vlade. Ostali računi koji drže takav dug uključuju penzione fondove za zaposlene u federalnoj upravi, Medikerov fond za bolničko osiguranje i "Hajvej" poverenički fond.