Ekonomija
Najveći rast duga po kreditnim karticama u istoriji: Svako domaćinstvo u SAD duguje oko10.000 dolara
Dug po kreditnim karticama porastao je za 86 milijardi dolara u četvrtom kvartalu 2022. godine, što je najveći rast u istoriji.
Procenjuje se da prosečno američko domaćinstvo sada ima 10.000 dolara duga po kreditnim karticama, a "Hil" piše da bi oni koji smatraju da to nije veliki dug trebalo da pokušaju da ga otplate. To bi značilo da bi morali da izdvoje 250 dolara mesečno, a sa kamatom od 24 odsto bi do 2030. godine potrošili ukupno 20.318 dolara - dvostruko više od onoga što su dugovali. I to pod uslovom da nikada više do kraja otplate ne koristite karticu.
Prema podacima Američkih federalnih rezervi (FED), dug na kreditnim karticama se za dve godine uvećao za 250 milijardi dolara i sada iznosi 986 milijardi dolara. Neke druge procene su veće. Izveštaj "Volit Haba" pokazuje da je ukupan dug na karticama na kraju 2022. bio 1,2 biliona dolara.
Pre samo dve godine, situacija sa dugom stanovništva je bila potpuno drugačija. Tada je stanje na karticama palo sa oko 850 milijardi dolara na početku 2020. na manje od 750 milijardi dolara u proleće 2021. godine, u vreme pandemije i izdavanja federalnih podsticaja.
"U 2021. videli smo ljude kako otplaćuju rekordan iznos duga. Ljudi su do 2020, štedeli bez mnogo muke", rekla je Džil Gonzalez, viši analitičar.
A onda se sve promenilo. Potrošnja je porasla, štednja je pala, a Federalne rezerve su započele kampanju povećanja kamatnih stopa bez presedana. Dug po kreditnim karticama porastao je za 86 milijardi dolara u četvrtom kvartalu 2022. godine, što je najveći rast u istoriji.
"Potrošnja je sada zaista ogromna. Ranije smo kreditnom karticom obavljali velike kupovine, a sada zbog inflacije, ljudi karticama kupuju sve", rekao je Gonzales.
Prosečna kamatna stopa na kreditne kartice iznosi 20,92 odsto, dok je prošlog proleća bila 16,65 odsto.
Korisnici kreditnih kartica dele se u dva različita tabora: oni koji otplaćuju svoje stanje svakog meseca i oni koji ne plaćaju. Čak 46 odsto vlasnika kartica prenosi i gomila dug iz meseca u mesec, što je povećanje u odnosu na 39 odsto pre godinu dana.
Stanje na kreditnim karticama se obično smanjuje u prvim mesecima godine, pošto potrošači uspore zbog trošenja za praznike, neki dobijaju bonuse na kraju godine. Ove sezone se to nije dogodilo: dug je u suštini ostao isti, a analitičari očekuju da će porasti u narednim mesecima.
"Predstoje nam letnja putovanja. A onda je pred nama četvrti kvartal, najveće vreme za trošenje u godini", rekao je Gonzales.
Dug po kreditnoj kartici na različite načine pogađa sve generacije. Stariji Amerikanci imaju tendenciju da duguju više. Jedno istraživanje je pokazalo da prosečan potrošač "generacije iks" duguje nešto više od 7.000 dolara, a da je prosečan dug stanovništva 6.321 dolara po korisniku kartice.
Milenijalci i "generacija Z" imaju manje duga po kartici, ali će se možda više boriti da ga otplate. Jedno nedavno istraživanje pokazalo je da se kreditne kartice svrstavaju među tri najveća mesečna izdatka za obe grupe.
Dug na kreditnoj kartici nije kao studentski ili neki drugi zajam, on nosi stigmu fiskalne neodgovornosti. Nedavno istraživanje pokazalo je da jedna trećina oženjenih Amerikanaca sa dugom po karticama nije rekla svojim supružnicima koliko duguju.
"Postoje ljudi koje je sramota da priznaju da duguju", rekla je Melisa Lambarena, stručnjak za kreditne kartice na sajtu za lične finansije.
Federalni regulatori sada ukazuju da Amerikanci preuzimaju prevelike dugove po karticama, posebno mlađi potrošači i domaćinstva sa nižim prihodima. Zakon o kreditnim karticama iz 2009. ograničio je zajmodavce da ne smeju da naplaćuju prekomerne naknade klijentima koji kasne sa plaćanjem ili da naplaćuju preko kreditnog limita. Zakonodavstvo je zabranilo izdavaocima kartica da naglo menjaju kamatnu stopu ili da zahtevaju plaćanje u nerazumno kratkom roku. Zakon je ponudio dodatnu zaštitu mladim vlasnicima kartica. Ove godine Bajdenova administracija kreće na dalje smanjenje kaznenih taksi.
"Trenutno vam može biti naplaćeno 30 dolara za prvu zakasnelu uplatu i 41 dolar za sledeću zakasnelu uplatu u okviru šest ciklusa naplate", kažu u Birou za finansijsku zaštitu potrošača i podržavaju reformu koja bi ograničila naknade na 8 dolara, smanjujući godišnji iznos za zakašnjele naknade sa 14 milijardi dolara na 5 milijardi dolara.
