Nemačka: Era rasta životnog standarda bliži se kraju

Prema podacima Istraživačkog instituta nemačke vlade, već u ovom trenutku armija zaposlenih, koja trenutno ima oko 47 miliona ljudi, prestala je da raste, a to u budućnosti znači smanjeni privredni rast, izveštava "Blumberg".  

Ovaj trenutak označava vrhunac ekonomskog super-ciklusa, koji je Nemačku, uništenu ratom, pretvorio u jednu od najbogatijih zemalja sveta. Era, u kojoj su generacije Nemaca gledale kako njihov životni standard raste, bliži se kraju. "Ti dani su prošli", objavila je razvojna banka KfV ranije ove godine. "Osnova za dalji rast prosperiteta se ruši."

Andre Šulte-Zudhof, vlasnik male firme "Šuko", ovog vikenda je uradio nešto što nije prethodnih 20 godina - pridružio se radnicima u svojoj firmi na proizvodnoj liniji. Da bi se isporučili vazdušni filteri, nije bilo druge opcije.

"To je prilično bizarno", rekao je 46-godišnji izvršni direktor. Za "Šuko", kao i hiljade drugih malih kompanija širom Nemačke, takva "uska grla" postaju sve češća.

Ono što nedostaje je radna snaga.

Nedostatak nemačke radne snage će potkopati ekonomski rast i pojačati inflatorne pritiske. Sve to predstavlja poseban problem za proizvodne firme, koje su okosnica najveće evropske ekonomije. Tokom naredne decenije, ponuda radne snage će se smanjiti za još tri miliona ljudi, ili za sedam odsto, osim ako penzionisane Nemce ne zamene migranti.

Migranti, politički osetljivo pitanje

Nemačkoj privredi je potrebno 400.000 pridošlica godišnje. Ova brojku bilo je moguće ostvariti u prošlosti. Migranti su u Nemačku u poslednje vreme dolazili pretežno iz Sirije i Ukrajine. Sada su birači postali skeptični prema ideji da migranti mogu podstaći rast. Posle pet godina, samo oko polovine izbeglica pronašlo je posao.

Zapravo, broj radno sposobnog stanovništva u Nemačkoj dostigao je vrhunac krajem prošlog veka. Nemačka je uspela da spreči demografski pad, zahvaljujući milionima imigranata i sve većem broju radno aktivnih žena. Oba trenda blede u trenutku kada se bejbi-bumeri penzionišu.

To znači da će se privreda oslanjati na povećanje produktivnosti radnika kako bi pokrenula ekspanziju. Kao posledica toga, prema projekcijama "Blumberga", malo je verovatno da će ukupan rast tokom narednih decenija preći jedan odsto.

Međunarodni monetarni fond ima veoma sličnu, sumornu perspektivu: "Starenje stanovništva u narednim godinama nastaviće da se ubrzava", rekao je novinarima Kevin Flečer, šef misije MMF-a za Nemačku.

Prema "Blumbergu", Nemačka se suočava sa većim usporavanjem demografskog rasta nego bilo koja druga zapadna država. Samo Japan, koji je istorijski zatvorenije društvo, i sa nižom stopom učešća žena, u tome je odmakao dalje od Nemačke.

Migracija je bila velika blagodat za nemačku ekonomiju i, kako tvrdi "Blumberg", ostaje najbolji način da se promeni smer u kome se kreće zemlja. Ministar rada Hubertus Hajl obećao je da će vlada "preduzeti sve mere" da privuče kvalifikovane radnike. Ali, talas imigranata iz centralne i istočne Evrope se usporava, jer životni standard u tim zemljama dostiže nemački.

Nemačka je tokom protekle decenije zabeležila porast izdavanja viza za kvalifikovane radnike iz Indije, Filipina i Indonezije. Hajl ove nedelje putuje u Latinsku Ameriku, zajedno sa ministarkom inostranih poslova Analenom Berbok, u sklopu napora da regrutuje kvalifikovane radnike.

Imigracija ostaje politički osetljivo pitanje. Nemačko društvo se bori da integriše milion Ukrajinaca, koji su pristigli prošle godine. Lokalni zvaničnici tvrde da nema dovoljno stambenog prostora, dok je podrška antiimigrantskoj Alternativi za Nemačku u porastu.

Jedini izlaz, preseljenje pogona na dinamičnije lokacije

U Italiji, koja bi trebalo da bude sledeća zemlja Evropske unije koja će se suočiti sa ozbiljnim demografskim nevoljama, samo 40 odsto radno sposobnih žena je ekonomski aktivno, što znači da postoji značajna rezerva radne snage. U Nemačkoj je stopa učešća radno aktivnih žena skočila za oko 10 procenata u poslednjih 30 godina, što ju izjednačava sa SAD.

Još jedna značajna grupa su oni u dobi za penzionisanje. Od 2000. godine, Nemačka je u tome ostvarila značajan napredak, ali poslednjih godina ova stopa stagnira. Manje od devet odsto Nemaca starih preko 65 godina radi, u poređenju sa skoro 20 odsto u SAD.

Godinama, pokretač moćnog nemačkog ekonomskog motora bila je zavidna nemačka produktivnost.

Nakon brzog rasta u decenijama pre globalne finansijske krize, nemačka produktivnost je stagnirala tokom poslednjih godina. Prema podacima Organizacije za ekonomsku saradnju i razvoj, od 2015. porasla je za manje od dva odsto, u poređenju sa oko osam odsto u SAD.

Šulte-Zudhof izlaz vidi u prebacivanju proizvodnih pogona na dinamičnije lokacije, kao što je Meksiko, gde firme mogu da koriste bogatu ponudu kvalifikovane radne snage. Ipak, on je pesimista u pogledu izgleda za svoju zemlju. "Možda moramo da prihvatimo da se rast dešava negde drugde", zaključuje Šulte-Zudhof.