Ekonomija
Analiza RT Balkan: Koliko novca građani Srbije čuvaju u bankama?
Građani na 13.286 računa u bankama u Srbiji čuvaju više od 100.000 evra. Prosečna vrednost tih visokih uloga je oko 250.000 evra
Ekonomska kriza i inflacija ne pogađaju sve jednako, pa dok jedni jedva sastavljaju kraj sa krajem, ima onih kojima i pretekne od plate da mogu da uštede. Podaci Narodne banke Srbije pokazuju da su građani poverili bankama na čuvanje do sada 14,8 milijardi evra i da štednja raste u odnosu na prošlu godinu.
U NBS za RT Balkan kažu da ima otvorenih više od milion dinarskih naloga, dok je onih u evrima čak 4,7 miliona. To, međutim, ne znači da i toliko građana Srbije štedi, pošto neki od njih imaju više računa na kojima čuvaju novac. Čak 80 odsto vlasnika računa na njima ima manje od 500 evra, ali oni u ukupnoj deviznoj štednji učestvuju sa svega 0,5 odsto. Mnogo značajniji je udeo 13.286 računa na kojima je po više od 100.000 evra, a na kojima ima ukupno 3,3 milijarde evra - u proseku nešto manje od 250.000 evra po partiji, kako bankari zovu štedne uloge.
"Najveći deo štednje odnosi se na deviznu štednju koja iznosi 13,9 milijardi evra, dok je vrednost dinarske štednje 107,9 milijardi dinara. I pored višestruke globalne krize i posledično prisutne pojačane neizvesnosti na finansijskim tržištima, zabeležen je rast i dinarske i devizne štednje, s tim što je rast dinarske štednje bio dinamičniji. Od početka godine, dinarska štednja povećana je za 11,6 milijardi dinara, odnosno 12,1%, dok je devizna štednja povećana za 164,8 miliona evra ili 1,2%", navode iz Narodne banke.
U NBS napominju da je rast štednje rezultat ostvarene i očuvane makroekonomske i finansijske stabilnosti zemlje i pokazatelj očuvanog poverenja u stabilnost domaćeg bankarskog sistema.
"Važno je istaći da štednja, i dinarska i devizna, predstavlja važan izvor finansiranja kreditne aktivnosti banaka i jedan je od značajnih faktora finansijske stabilnosti zemlje. Rastu štednje poslednjih godinu dana značajno je doprineo i rast kamatnih stopa, što je delom rezultat pooštravanja monetarne politike NBS i Evropske centralne banke, a delom i rezultat promotivnih ponuda i aktivnosti banaka u periodu uoči i nakon "Svetskog dana štednje", koje su pojedine banke zadržale i u narednim mesecima", navode u centralnoj banci.
"Rast štednje pokazuje poverenje u bankarski sistem"
Profesor Beogradske bankarske akademije Mališa Đukić kaže za RT Balkan da sa rastom štednje građani pokazuju i poverenje u bankarski, odnosno finansijski sistem.
"Sa rastom kamatnih stopa, koje ne podrazumevaju samo rast kamatnih stopa na kredite, već paralelno i na postepeni rast kamatnih stopa na depozite, vraća se atraktivnost ulaganja u štedne uloge što je onda podsticaj za sve one koji imaju neki višak novca da ga usmere ka bankama. To ranije nije bio slučaj zbog ekstremno niskih kamatnih stopa", objašnjava profesor Đukić.
U NBS kažu da su rastu štednje doprineli i bolji uslovi koje sada finansijske institucije nude, jer su kamate na štednju porasle u odnosu na prethodne godine, kada su bile izuzetno niske.
"Posmatrano od aprila prošle godine, kada je NBS započela povećanje referentne kamatne stope, prosečna kamatna stopa na novopoloženu štednju u dinarima povećana je za 3,34 procentna poena, na 5,10% krajem aprila 2023. godine. Kamatne stope na štednju u evrima su niže u poređenju sa dinarskom štednjom (2,66% u aprilu), ali takođe beleže povećanje (za 1,77 procentnih poena u aprilu 2023. godine u poređenju sa aprilom 2022. godine), na šta je, pre svega, uticalo povećanje osnovne kamatne stope Evropske centralne banke od jula 2022. godine. U ovom periodu, od kraja aprila prošle godine zaključno sa 2. junom ove godine, devizna štednja povećana je za 949,2 miliona evra, odnosno za 7,3%", kažu u NBS za RT Balkan.
Oni ističu da je, zahvaljujući relativnoj stabilnosti kursa dinara prema evru, višim kamatnim stopama na dinarsku u odnosu na deviznu štednju, kao i povoljnijem poreskom tretmanu s obzirom na to da se kamata na dinarsku štednju ne oporezuje, štednja u domaćoj valuti i dalje isplativija od štednje u evrima, bez obzira na period oročenja, odnosno i u kratkom i u dugom roku.
"Većoj profitabilnosti štednje u domaćoj valuti doprineli su postignuta i očuvana makroekonomska i finansijska stabilnost duži niz godina (relativno stabilan kurs dinara, visok nivo deviznih rezervi);
relativno više kamatne stope na štednju u dinarima u odnosu na štednju u evrima i povoljniji poreski tretman štednje u domaćoj valuti (kamata na dinarsku štednju se ne oporezuje, a kamata na štednju u evrima se oporezuje po stopi od 15%) i adekvatne i pravovremeno donete mere monetarne i fiskalne politike, koje su pomogle da se očuva makroekonomska stabilnost u uslovima krize.
Profesor Univerziteta Singidunum, Nikola Stakić kaže za RT Balkan da je u poslednjih desetak godina dokazano da se dinarska štednja više isplati, najpre zbog stabilnog deviznog kursa i zbog mnogo više kamate kada se uporedi sa onom koju banke nude za štednju u devizama.
"Ako gledamo trenutne okolnosti i nivo inflacije, kada pogledate kamate na štednju u dinarima one su 5 do 6 procenata, a inflacija je 15 odsto, dok je u evrozoni rast cena iznad 6 odsto. U ovom trenutku nam to govori da taj novac koji je `zaključan` gubi na vrednosti zbog vrlo visoke inflacije, ali treba uzeti u obzir da je to sada samo jedna godina. Ako stavite novac na štednju na duži period, prvo imate akumuliranu kamatu, a ono što je sigurno je da će stopa inflacije padati, tako da su prognoze da će se u narednom periodu štednja isplatiti. Građani ne gledaju samo ekonomsku isplativost. Trenutno, možda su na neki način zabrinuti, ne ulažu toliko više u tržište nekretnina zbog visokih cena kvadrata i samim tim novac preusmeravaju na štednju", kaže Nikola Stakić.
Devizna štednja u poresku oko 2.915 evra
Prema podacima, NBS, prosečan iznos dinarske štednje po partiji iznosi 101.000 dinara, dok građani na deviznim računima u proseku čuvaju oko 2.915 evra.
Ukupan broj dinarskih štednih partija iznosi 1.050.467, a čak 87 odsto čine partije na kojima građani čuvaju manje od 10.000 dinara. Više od trećine, odnosno 37 odsto, štednje odnosi se na partije čija je vrednost između milion i pet miliona dinara, koliko ima na 19.122 računa. Broj partija u kategoriji od 5 do 10 miliona dinara iznosi 2.445, a broj partija većih od 10 miliona dinara iznosi 889, pri čemu štednja u ovoj kategoriji iznosi 25,3 milijarde dinara.
Kada je reč o deviznoj štednji, ukupan broj štednih partija iznosi 4.750.867. Pri tome, najveće je učešće partija do 500 evra, koje čine 79,2% ukupnog broja uloga, ali koje po vrednosti sa 98,8 miliona evra, učestvuju sa svega 0,7% u ukupnoj deviznoj štednji.
Gotovo polovina štednje odnosi se na partije čija je vrednost između 10.000 i 50.000 evra (42,9% ukupne devizne štednje) koje, posmatrano prema broju štednih partija, učestvuju sa 5,6% u ukupnom broju štednih partija (268.069 partija). Broj partija u kategoriji od 50.000 do 100.000 iznosi 33.281, dok ukupna štednja u ovoj kategoriji iznosi 2,2 milijarde evra. Broj partija većih od 100.000 evra iznosi 13.286, pri čemu štednja u ovim kategorijama iznosi 3,3 milijarde evra.
