Ekonomija
Analiza RT Balkan: Bez ruskog đubriva nema dobrog prinosa na srpskim njivama
Prošle godine su domaći poljoprivrednici kupili nešto manje od milion tona veštačkog đubriva u inostranstvu, a čak 485.900 tona stiglo je iz ruskih fabrika
Srbija je od nekadašnjeg proizvođača veštačkih đubriva postala ozbiljan uvoznik. Sve fabrike koje su proizvodile robu bez koje nema dobrih prinosa na njivama su privatizovane ili zatvorene prethodnih godina, a još samo dve imaju proizvodnju koja ne zadovoljava ni polovinu potreba domaćih poljoprivrednika. Naša zemlja se, poput mnogih drugih evropskih, oslanja na uvoz. Posle prošlogodišnje panike na globalnom tržištu i straha da će ga biti samo na kašičicu, situacija se primirila, a cene veštačkog đubriva su prepolovljene. Ipak, one su i dalje skoro duplo veće u odnosu na period pre početka sukoba u Ukrajini, kada su u proseku bile oko 300 evra po toni.
Procene su da bi u Srbiji godišnje trebalo da se utroši oko 1,2 miliona tona mineralnog đubriva. Podjednako se koriste kompleksna (NPK) i azotna đubriva, a posle stečaja u pančevačkoj HIP Azotari, koja je pre dve godine privatizovana i proizvodi samo minimalne količine đubriva, jedini ozbiljan domaći proizvođač NPK đubriva ostala je kompanija "Eliksir Grupa" iz Šapca. Pored domaće proizvodnje, NPK đubriva se uvoze iz Rusije i drugih zemalja, dok azotna đubriva u potpunosti zavise od uvoza, oslonjenog pretežno na ruske proizvođače.
Prošle godine su domaći poljoprivrednici kupili nešto manje od milion tona veštačkog đubriva u inostranstvu, a čak 485.900 tona stiglo je iz ruskih fabrika. Sudeći po količini uvezenih količina u periodu od januara do aprila, domaći poljoprivrednici su se snabdeli i za početak ove poljoprivredne sezone, jer je kupljeno gotovo 400.000 tona veštačkog đubriva.
Sekretar Udruženja za hemijsku, gumarsku i industriju nemetala Privredne komore Srbije, Dragan Stevanović, kaže da oko 58 odsto azotnih đubriva srpski uvoznici kupuju na ruskom tržištu. Dodaje da se nešto uvozi i preko drugih zemalja, ali da su glavni proizvođači države koje imaju jeftin gas. Osim iz Rusije, najviše veštačkog đubriva smo uvozili iz Austrije, Rumunije, Mađarske, Hrvatske i iz zemalja Persijskog zaliva.
"Đubriva ima dovoljno i cene su prilično pale. Prošle godine je tona koštala i više od 900 avra, a sada su cene u rasponu od 500 do 700 evra. Za 30 odsto je niža cena u odnosu na prošlu godinu. Na globalnom tržištu je došlo do hiperprodukcije. Nekoliko zemalja je u strahu od nestašice i zbog šanse za većim profitom počelo da proizvodi više, pa je to rezultiralo većom ponudom i padom cena. Poljoprivredna proizvodnja danas ne može da se zamisli bez veštačkih đubriva", ističe Stevanović.
Agroanalitičar Žarko Galetin smatra da dosadašnje oslanjanje na uvoz, može imati negativan uticaj na poljoprivrednu proizvodnju u Srbiji, jer su i cene i snabdevanje neizvesni zbog sve češćih pretnji sankcijama Rusiji, koja je naš glavni snabdevač veštačkim đubrivima.
Osim što ne može bez uvoza ruskog đubriva, Srbija ni domaće ne može da proizvede bez jeftinog ruskog gasa.
"HIP azotara je privatizovana i radi, ali je to daleko od kapaciteta koji su bili u onom periodu kada je radila punom parom. Trenutno kupuju gotove sirovine pa ih mešaju, ali se to vodi kao proizvodnja. Da bi pokrenuli ozbiljnu proizvodnju potrebna je podrška države, da dobiju kvotu za velike količine gasa, a pitanje je da li mi kao država možemo u ovom trenutku da ga obezbedimo. Inače, gas nije energent, već sirovina i zato je proizvodnja veštačkog đubriva problem za one koji nemaju svoj gas.", napominje Stevanović.
Agroanalitičar Žarko Galetin kaže da su cene definitivno pale u odnosu na prošlu godinu i da će poljoprivrednici imati manji trošak za nabavku đubriva.
"Veliki broj naših poljoprivrednih proizvođača je kupovao mineralna đubriva za prihranu pšenice, za februar, krajem prošle godine kada je tona "uree" bila i više od 1.000 evra. Sada je ta cena gotovo prepolovljena, ali u ovako nesigurnim uslovim vremenima, čim dođe do krize u proizvodnji ili isporuci prirodnog gasa možemo očekivati ponovo probleme u proizvodnji mineralnog đubriva, što će neminovno dovesti i do rasta cene. Cene ne diktraju više klasični tržišni standardi, već je sve više u pitanju geopolotički faktor, koji je toliko umešao prste da više je teško i ljudima koji se bave analitikom da daju neke dugoročnije procene", ukazuje Žarko Galetin.
