Ekonomija
Novo zrno traži nova skladišta: Zalihe kukuruza u silosima u riziku od aflatoksina
"Kukuruz ima problem sa kvalitetom i bitno je da onaj koji je već u silosima bude odvojen od novog roda koji dolazi", kaže Sunčica Savović, direktorka Udruženja "Žita Srbije"
Kukuruz koji se nalazi u silosima i skladištima muči muku sa aflatoksinom. Prošlogodišnji rod bio je manji u odnosu na desetogodišnji prosek za nekih 27 odsto, a u odnosu na 2021, koja je bila izuzetno sušna, skoro 23 procenta.
Kako je za "Novosti" ispričala Sunčica Savović, direktorka Udruženja "Žita Srbije", na domaćem tržištu godišnje potrošimo 4,7 miliona tona kukuruza za sve namene, a naša proizvodnja, u zavisnosti od toga koliko je sušna godina bila, varira od četiri do više od osam miliona tona, koliko je bilo u 2020. Lane smo imali rod od 4,65 miliona tona.
"Potrošnja kukuruza je sa 4,7 pala na 4,2 miliona tona. I ono što smo sada imali na raspolaganju bile su prenesene zalihe kukuruza od nepunih 400.000 tona iz 2021. godine. Dakle, izvoz kukuruza do 31. maja nije dostigao ni 380.000 tona. Tržišna godina se završava 30. septembra. U tom periodu uglavnom izvezemo od 870.000 do više od tri miliona tona. Sada je evidentno da nećemo imati mogućnost da dostignemo čak ni nivo od 870.000 tona, a jasno je i da će završne zalihe kukuruza biti veće nego lane", kaže Sunčica Savović.
Ona napominje da kukuruz ima problem sa kvalitetom i da je bitno da onaj koji je već u silosima bude odvojen od novog roda koji dolazi.
"Naročito što će ostati veće količine kukuruza starog roda. To u praksi, međutim, neće biti tako. U zavisnosti od procene , meša se stari rod sa novim u izvozu, kako bi se vrednosti aflatoksina smanjile, ali to nije u redu. Zbog toga je bitno da se očiste i dezinfikuju skladišta, jer je aflatoksin zarazan. To remeti šansu za izvoz novog kukuruza koji, kako sada stvari stoje, neće imati problema sa kvalitetom. Međutim, rano je govoriti o tome, jer je tek jun.
Problem sa kvalitetom kukuruza nema samo Srbija, jer nije suša pogodila samo nas. Tu je i Rumunija i deo Mađarske koji se naslanja na nas.
"Ponuda pšenice i kukuruza svakako je bila mala, jer su proizvođači od septembra do sada čekali na veće cene. Za razliku od pšenice, kukuruz nije nekog kvaliteta i situacija je takva da se realnije pristupa tom problemu. Evidentno je i da je ove godine postojao veći uvoz ječma. Kukuruz je skladišten i samo stoji, a vrednosti toksina samo rastu. Ako nije pomeran, rastresan, kvalitet uskladištenog zrna zaraženog aflatoksinom sam propada, kako teče vreme čuvanja", ukazuje Savović.
Inače, država je nekada pomagala ratarima tako što je davala zeolit , koji se mešao sa kukuruzom, kako bi se delimično neutralisao aflatoksin. Pojedini stručnjaci u Srbiji smatraju i da je takav, zaraženi, kukuruz potpuno neupotrebljiv. Svakako, pišu "Novosti", sigurno je da on na kraju završi u stočnoj hrani, kako bi se što više iskoristio.
