Ekonomija
Raste neizvesnost oko otkupne cene maline: Proizvođači očekuju manji rod, berači veće dnevnice
Za ovogodišnji rod proizvođačima se nudi od 200 dinara za malinu najviše kategorije do minimalnih 150 uz uračunati porez
Sastanak malih hladnjačara, velikih proizvođača maline iz cele Srbije održan je juče u Arilju. Neki od predloga, koji su izneti uoči skupa, su i da se malina proglasi nacionalnim proizvodom, formira uprava pri Ministarstvu poljoprivrede, kao i da se izradi dugoročna strategija razvoja malinarstva.
Ovo voće, prenosi "Politika", nema alternativu budući da je, prema procenama, u proizvodnju i plasman posredno i neposredno uključeno oko pola miliona ljudi u Srbiji. Otkup maline ove godine zasigurno će pratiti i neizvesnost oko cene do samog početka berbe. Početkom sedmice počele su da stižu ponude hladnjačara iz zapadne Srbije.
Za ovogodišnji rod proizvođačima se nudi od 200 dinara za malinu najviše kategorije do minimalnih 150 uz uračunati porez.
Ostvaruju se prognoze poznavalaca tržišta da će ovo biti jedna od najneizvesnijih sezona za malinare, ali i ostale u lancu otkupa i distribucije.
Jedan od vodećih domaćih stručnjaka dr Aleksandar Leposavić, iz Instituta za voćarstvo u Čačku, za "Politiku" je izjavi da na evropskom tržištu u skladištima još ima robe, ali da je ona prilično lošeg kvaliteta.
"Kvalitetne maline je malo i jedina baza je Srbija. To može biti zalog za nastupajuću sezonu s obzirom na dešavanja na tržištu", naglasio je Leposavić.
On je rekao da je cena tog voća destimulativna, a da su proizvođači uradili sve što je do njih.
Napomenuo je da je situacija u glavnim malinarskim područjima, gde nije bilo problema sa vlagom ili sušenjem zemljišta, za sada još dobra. To, kako je rekao, ne znači da će tako i ostati ako se nastave ovakve vremenske prilike ili ako dođe do naglog povećanja temperature kada se očekuje pojava masovnog sušenja i problema u malinjacima.
Kada je reč o sektoru malinarstva, ministarka poljoprivrede Jelena Tanasković izjavila je nedavno da je od početka godine uveden moratorijum na kredite i njihov reprogram na 12 meseci. Naglasila je i da je odobrena kreditna linija u Poštanskoj štedionici, koju će moći da koriste mali i srednji hladnjačari do 100 tona malina, uz uslov da imaju robu na stanju, a koja će se procenjivati u vrednosti od 300 dinara po kilogramu. Navela je da je u odnosu na prethodni period, uvedena promena takva da će poljoprivredna inspekcija kontrolisati stanje u hladnjačama, odnosno kvalitet i količine koje postoje, i da će banka morati da se saglasi za svaki kilogram robe.
Iz Asocijacije proizvođača malina ove godine očekuju 30 odsto manji rod u odnosu na prošlu godinu. Pošto na mnogim parcelama nisu na pravi način odrađene sve agrotehničke mere, to se odražava i na obuhvat radne snage, jer kada je rod manji ima i manje posla. Kada se na sve to nakalemi i nezainteresovanost ljudi, posebno omladine, da beru voće, malinari su u problemu.
Kako naglašava Svetlana Cvijanović, predsednica Saveza poljoprivrednih proizvođača zapadne Srbije, u malinjacima mahom rade stariji, jer mladi nisu zainteresovani za teže fizičke poslove.
"To nije lak posao, treba raditi desetak sati na suncu i tako svaki dan. Primetan je deficit radne snage, pa ako bih bila u situaciji da mi zafali radnika, morala bih da zaposlim i strance. Za sada nemam potrebu za angažovanjem inostrane radne snage, ali ništa nije nemoguće", kaže Cvijanovićeva.
Ona u okolini Šapca ima oko dva hektara zemlje pod malinama. Berba voća po kojem je Srbija poznata počinje obično krajem maja, a sada će, zbog loših vremenskih uslova, početi u junu, možda čak i kasnije, polovinom narednog meseca.
"Kada počne berba na polju će biti 25 do 30 berača. Za sat rada može da se zaradi 300 dinara ili 110 dinara po kilogramu ubrane maline. Tako je bilo prošle godine, a ove će možda cena radnog časa biti i malo viša", kaže Svetlana Cvijanović.
Ona napominje da malinari imaju veliki problem, jer rod 2022. još nije naplaćen, a ove godine se najavljuje niža cena maline nego što je bila lane.
"Moraćemo dobro da kalkulišemo, kako dalje, ako mislimo da nastavimo da radimo i da zaradimo. Jer, u procesu proizvodnje maline oko 75 odsto troškova proizvođača odlazi smo na plaćanje radne snage, a to podrazumeva ne samo berbu voća, već i vezivanje, rezanje, okopavanje dva-tri puta u sezoni, potom plevljenje pa ponovo priprema zemlje za sledeću godinu. Sve to treba platiti. Treba biti korektan, jer i to malo radnika lako može da ode dalje, kod nekog drugog, za veću dnevnicu", napominje Cvijanovićeva.
