"Fajnenšel tajms": Tajni Putinov dekret, Rusija preuzima strane kompanije?
Rusija će usvojiti ovlašćenja da zapleni imovinu "nestašnih" zapadnih kompanija i otežaće im odlazak iz zemlje, jer Vladimir Putin traži načine da uzvrati na sankcije SAD i Evrope.
Izvori "Fajnenšel tajmsa" tvrde da će poverljivi ukaz koji je Kremlj navodno doneo prošle nedelje "omogućiti da se zapadna imovina prisvoji po niskim cenama" i dodaju da uvodi još neke principe, koje oni nazivaju "drakonskim merama za potpunu nacionalizaciju korporacija".
Insajderi londonskog lista su rekli da je "Putinov ekonomski tim želeo da pretnja nacionalizacijom bude deo pristupa šargarepe i štapa koji ima za cilj kažnjavanje zapadnih zemalja koje plene rusku imovinu, dok nagrađuje one koje igraju po pravilima Kremlja".
Poverljivi dekret Kremlja, u koji je "Fajnenšel tajms" imao uvid, omogućava ruskoj državi prioritetna prava da kupi bilo koju zapadnu imovinu po povoljnim cenama.
Putinov nalog ministarskom kabinetu, za koji "Fajnenšel tajms" navodi da je potpisan prošle nedelje, takođe zahteva da sve firme kupci zapadne imovine budu u potpunosti u ruskom vlasništvu ili da su u procesu isključivanja svih stranih akcionara, što dodatno komplikuje svaku proceduru izlaska kompanija sa ruskog tržišta.
Dmitrij Peskov, Putinov portparol, rekao je za FT da su zapadni investitori i kompanije "više nego dobrodošli" u Rusiju, ali je istakao da su neki od njih u potpunosti prestali da isplaćuju plate ili su jednostavno odlučili da napuste zemlju uz ogroman gubitak.
"Ako kompanija ne ispunjava svoje obaveze, onda, naravno, ide u kategoriju 'nestašnih' kompanija. Opraštamo se od tih firmi. A šta ćemo posle toga uraditi sa njihovom imovinom, to je samo naš problem", rekao je Peskov.
Izvori koji su upoznati sa poslovanjem kompanija koje napuštaju Rusiju kažu da potez Kremlja otvara "Pandorinu kutiju" koja će neizbežno konsolidovati državnu kontrolu nad ekonomijom.
"Mislim da je nacionalizacija neizbežna. Samo je pitanje vremena. Državi će trebati novac", rekao je jedan biznismen koji učestvuje u procesu prodaje svoje imovine u Rusiji.
Putinovi saradnici razmatraju nacionalizaciju zapadnih kompanija od početka sukoba u Ukrajini prošle godine, ali je Moskva do sada koristila takva ovlašćenja samo u retkim slučajevima.
Rusija je u aprilu preuzela lokalne podružnice finskog "Fortuma" i nemačkog "Unipera" kao odgovor na, kako je nazvala, "nezakonitu eksproprijaciju ruske imovine u inostranstvu". Dekret Kremlja se odnosio na te dve kompanije.
Prilikom odlučivanja da li da proširi takva ovlašćenja na hiljade zapadnih korporacija, Kremlj će pratiti šta se dešava sa oko 300 milijardi evra (324 milijarde dolara) imovine ruske centralne banke zamrznute na zapadu, piše FT.
Prema kriterijumima koji su prvi put objavljeni u decembru, zapadne kompanije su obavezne da ruskim kupcima daju popust od najmanje 50 procenata vrednosti imovine i da uplate "dobrovoljni" doprinos od 5 do 10 procenata za budžet, navodi se u tekstu.
Guvernerka centralne banke Elvira Nabiulina bila je među najglasnijim zagovornicima ograničavanja izlaska zapadnih kompanija koji upozoravaju kompanije na pretnju nacionalizacijom. Centralna banka je zabrinuta da bi egzodus stranog kapitala mogao da oslabi rublju i ograniči opcije za ruske investitore.
Ministar finansija Anton Siluanov je, s druge strane, podržao odlaske kao način da se izvuče veći prihod za budžet.
Ministarstvo finansija je saopštilo da procedure za izlazak kompanija "funkcionišu kao i do sada", ali da su "moguće dodatne promene za pojedinačne poslove".
FT navodi da pravila, prema Putinovom dekretu, takođe zahtevaju od novih vlasnika da plasiraju 20 odsto imovine na ruskoj berzi, što je potez za koji je Elvira Nabiulina rekla da je potreban kako bi se maloprodajnim investitorima u zemlji omogućio veći prostor za ulaganje novca.
"Generalno, država ne želi da investitori odu. Naprotiv, žele da odlazak učine manje privlačnim za njih, ali ono što žele je da podstaknu dobro ponašanje", rekao je jedan zapadni biznismen u Moskvi za FT.