Gasni džekpot: Zašto Evropu plaši projekat Rusije i Turske?

Moskva i Ankara pokreću najveće međunarodno gasno čvorište. Projekat su odobrili kompanija za naftovode i prirodni gas "Botas" i energetska berza "Epias". EU je zabrinuta: imidž i ekonomski gubici naziru se na horizontu. Kakve će pogodnosti dobiti Rusija i Turska i čega se plaše u Evropi, pišu RIA Novosti.

Zašto grade

Vladimir Putin je na forumu Ruske energetske nedelje predložio izgradnju još jednog gasovoda i čvorišta. Iz Turske gorivo će ići u treće zemlje, pre svega u evropske, ako to žele.

Kako je krajem oktobra rekao turski ministar energetike i prirodnih resursa Fatih Donmez, radovi su već počeli.

"Uvek smo imali za cilj da postanemo gasni centar", naglasio je on.

Čvorište je distributivna lokacija povezana sa infrastrukturnim objektima. Tamo teče gas i tamo se formira njegova cena.

Retka prilika

Kako napominju u Gaspromu, projekat je koristan svima, Moskvi, Ankari i Briselu. Na ovo ukazuju i analitičari.

"Turska će na tranzitu iz Rusije u Evropsku uniju zaraditi mnogo više nego sada, mada se to, naravno, ne može smatrati potpunom zamenom za Severni tok: kapacitet svakog od njih je 55 milijardi kubnih metara. Turski je 31,5, 'Plavi' – 16", objašnjava Leonid Hazanov, nezavisni industrijski stručnjak.

Zamenik generalnog direktora Fonda za nacionalnu energetsku bezbednost Aleksej Grivač podseća da su Turci sa idejom čvorišta "nosili decenijama", a sada im se snovi mogu ostvariti.

"Turska će pogoditi džekpot za gas – snabdevaće Evropsku uniju ne samo iz Rusije, već i iz Azerbejdžana, Irana i Turkmenistana. Međutim, to će zahtevati prilično velika ulaganja, koja vlada i lokalne naftne i gasne kompanije moraju negde da pronađu", dodaje Hazanov.

"Anonimni" gas

Ukoliko projekat bude sproveden, Rusija će poslati deo sirovina u Evropu. Uprkos negativnoj političkoj situaciji, Evropljani će dobiti gas u "bezličnom" obliku, na kom neće pisati odakle je došao. Naravno, EU će snositi određene troškove, ​​ali će kupiti jeftiniji gas.

Strateški gubici nisu isključeni. Na primer, postoji rizik da Nemačka Turskoj ustupi status najvećeg evropskog gasnog čvorišta.

EU je zabrinuta zbog projekta i uverava da ni za šta neće kupovati ruski gas. Ministar industrije i trgovine Češke Jozef Sikela priznao je u intervjuu za turski list "Dnja" da uvoz nafte i gasa izaziva ozbiljne kontroverze u Evropi, posebno u pogledu Rusije.

"Jasno je odakle dolazi ovaj gas. Valjda ga Evropa neće kupiti", rekao je Sikela.

Postoji izbor

Eksperti smatraju da je želja EU da diversifikuje snabdevanje energijom jedan od rizika za novo čvorište. Prema procenama Gasproma, od 1. januara do 15. oktobra ispumpavanje u Evropu smanjeno je za 41,4 odsto (za 63 milijarde kubnih metara) u odnosu na isti period prošle godine. Prema nekim prognozama, u 2022. godini korporacija bi mogla da izgubi do polovine svog izvoza u evropske zemlje.

"Zaista postoji problem sa nedostatkom potražnje za viškom goriva, a mediteransko čvorište bi moglo da ga reši", izjavio je Nikolaj Nepljujev, ekonomista i konsultant za privatne investicije.

On je takođe rekao da je pitanje u stavu EU – koliko je jaka želja da se dodatno ograniči uvoz gasa iz Rusije.

"SAD će nastaviti da vrše pritisak na Evropu, jer takvo čvorište im uopšte nije potrebno, trenutno 70 odsto američkog izvoza tečnog prirodnog gasa ide na evropsko tržište. Vašington će pokušati da utiče na vladu, uključujući sankcije", ocenio je Hazanov.

Povodljivost Brisela zavisi od interesa za stabilne isporuke goriva i pogoršanja ekonomske situacije.

Ove zime ne očekuje se pogoršanje krize: praktično sva evropska skladišta gasa su popunjena. Međutim, šef Međunarodne agencije za energetiku (MEA) Fatih Birol upozorio je da bi sledeće godine situacija mogla biti mnogo gora.

"Evropa je generalno u opasnosti da izgubi ruski gas iz gasovoda od decembra, a Moskva neće prodavati gorivo ako se uvede gornja granica cena. Kao rezultat toga, kako je izračunala MEA, u februaru će skladišni prostori biti praktično prazni - neće ostati više od 20 odsto. I to čak i ako se zadrži sadašnji nivo uvoza gasa, koji je za osam meseci porastao za 65 odsto", zaključio je Birol.