Ekonomija
Posla ima i na gradilištu i u malinjaku, ali su radnici u restoranima na primorju
Jelena Jevtović iz Unije poslodavaca Srbije kaže da su poslovi na građevini među najbolje plaćenim i napominje da se dnevnice kreću od 50 evra, pa naviše
Za radnike iz Srbije svako leto je dobra prilika da pronađu sezonski posao u inostranstvu, ali, kako kaže Jelena Jevtović iz Unije poslodavaca Srbije, zbog toga najviše ostaju bez radnika naši sektori ugostiteljstva i građevinarstva, kojima nedostaje radnika i tokom cele godine.
"Sektor ugostiteljstva je u ovom trenutku najkritičniji. Odlaskom radnika u inostranstvo na sezonski rad u ugostiteljstvu je ostalo dosta upražnjenih mesta u Srbiji i poslodavci su, da im ne propadne sezona, ponudili bolje uslove za rad, kaže Jelena Jevtović za Tanjug.
Neki od dobro plaćenih poslova, prema rečima Jevtović, su i svi sektori u oblasti građevine se dnevnice kreću od 50 evra, pa naviše.
Pored oblasti građevine, vozači autobusa ili kombija u toku sezone su prema rečima Jevtović, još jedna oblast koja donosi dobre zarade.
"Svi poslovi koji su deficitarni su oni koje poslodavci trenutno jako puno plaćaju baš iz tog razloga da bi zadržali ljude ovde i da bi posao mogao da im opstane. Mlađi ljudi uglavnom rade u ugostiteljstvu, kao konobari, šankeri ili promoteri, dok stariji ljudi rade kao prodavci sladoleda, kao obezbeđenje dok i jednih i drugih ima u kategoriji berača voća, jer su tu dnevnice oko 4.500 dinara za berače malina uz smeštaj i hranu", kaže Jevtović i dodaje da ima i dosta penzionera koji su berači voća uprkos težim okolnostima rada", kaže Jevtović.
Ona dodaje da je u Srbiji najveća potražnja za beračima malina s tim što je pre mesec dana interesovanje za ovim poslom bilo veliko, dok je sada poslodavcima postalo problematično da nađu zainteresovane radnike.
Stranci popunjavaju prazna mesta
Kada je reč o načinu na koji se ugostiteljstvo bori sa odlaskom radnika na sezonski rad iz Srbije, Jevtović kaže da je prva stvar borbe zapošljavanje stranaca, ali i da se poslodavci trude da obezbede smeštaj i ishranu tokom rada ako radnici nisu iz mesta u kom se nalazi objekat u kom rade, kao i da se trude i da povećaju plate.
"Dok se sistemski to ne bude rešilo u svim sektorima, stranci će uvek biti kao opcija koja može da nam u ovom trenutku pomogne da popunimo prazna mesta", kaže Jevtović.
Gde odlaze naši sezonci i koji su rizici?
Hrvatska i Slovenija, su pored Austrije, Nemačke, neke od uobičajenih zemalja koje biraju naši sezonski radnici, ali, prema njenim rečima, ima i onih koji odlaze na Aljasku.
"Rizik svakako postoji, naročito u svetlu svih događaja koji su se dešavali prethodnih godina i to prvenstveno zato što radnici odlaze kod neproverenih poslodavaca, a na kraju nisu bili isplaćeni, bilo je situacija gde su postali žrtve trgovine ljudima budući da radna eksploatacija spada u oblik trgovine ljudima i da im se oduzmu pasoši te da ne mogu da se vrate", kaže Jevtović komentarišući rizike odlaska na sezonski posao u inostranstvo.
Istakla je da je važno da sezonski radnici koji planiraju odlazak na sezonski posao u inostranstvo to učine preko licenciranih agencija za posredovanje kako bi se osigurali.
Na pitanje da li je izvodljivo da mladi koji su otišli na sezonski rad u inostranstvo spoje lepo i korisno, odnosno da se odmore, ali i da zarade, Jevtović kaže da mladi nisu bili zadovoljni budući da su uspeli da zarade dobro, ali da nisu mogli da se odmore, jer smene traju između 12 i 14 sati.
