Analiza RT Balkan: Koliko su trgovci i potrošači u Srbiji daleko od neradne nedelje?

I poslodavcima i potrošačima je lepo da prodavnice budu otvorene tokom cele nedelje. Jednima zbog zarade, drugima zbog komocije da u šoping idu vikendom. U procepu ostaju samo trgovci, koji rade dok svi odmaraju. Radna nedelja u trgovinama je ukinuta prvo u nekim evropskim zemljama, a potom i u "komšiluku", u Crnoj Gori i Severnoj Makedoniji, a od pre nekoliko dana i u Hrvatskoj. Poslednjih godina mnogo se priča o uvođenju neradne nedelje i u Srbiji, sindikati su pokretali inicijative, ali kažu da se nije stiglo daleko. U Ministarstvu trgovine je formirana radna grupa, ali se, prema rečima predstavnika sindikata, ona nikada nije sastala.

I poslodavci i prodavci imaju jake argumente za svoje stavove - dok jedni tvrde da bi zabrana rada nedeljom dovela do pada prometa, drugi smatraju da svi radnici zaslužuju da nedeljom budu sa porodicom ili da za odlazak na posao budu bar dodatno plaćeni, po prazničnim dnevnicama.

Sekretar Samostalnog sindikata trgovine Srbije Vida Janković kaže da strah poslodavaca da će promet pasti nije opravdan, zato što će sve kupovine koje su planirane za nedelju obaviti subotom ili nekim drugim danom.

"Godinama se i kod nas spominje zabrana rada nedeljom, to nije odbačeno kao ideja, radi se na tome, ali veoma sporo. Radna grupa u resornom ministarstvu koja je trebalo da se pozabavi time i da organizuje sastanak svih zainteresovanih strana, i poslodavaca i predstavnika sindikata, formirana je još pre tri godine. Mi smo uporni u tome i trudićemo se da pokrećemo inicijativu i da tražimo mogućnost kako da primenimo i kod nas propis koji su uvele druge zemlje. Neophodno je da se izmeni Zakon o trgovini da bi se nedelja poštovala kao neradni dan, da bi to bila obaveza za sve, a ne samo za pojedince. Ako ne bude bila obaveza za sve, od toga nema ništa", kaže Vida Janković za RT Balkan.

Ona smatra sa su šoping centri najveća kočnica za ukidanje rada nedeljom, jer je njima najveći promet upravo vikendom, ali ukazuje da, ako je neko odlučio nešto da pazari, to će uraditi i drugim danima i to ne mora biti nedelja. Dodaje da su ljudi navikli da se komotnije ponašaju, ostave taj vikend za kupovinu, da to nije to nije dobro ni za porodicu, jer "umesto da provode vreme u prirodi sa decom, oni odlaze u kupovinu".

"U periodu kovid krize smo dokazali da ne moramo da radimo nedeljom. Ljudi su se snabdevali drugim danima i nije pao promet. Ako su Crna Gora i Hrvatska uvele kao zemlje koje žive od turizma i zatvorile radnje u jeku sezone nema razloga da mi to ne uradio. Suočeni smo sa manjkom radne snage, a to bi pomoglo poslodavcima i trgovinskim lancima da se bolje organizuju. Potrebna je samo dobra volja i da se izmeni zakon, jer će u suprotnom ostati mrtvo slovo na papiru", smatra Vida Janković.

U balkanskim zemljama najduže prosečno radno vreme: Crnogorci zvanično rade najviše

Novi Zakon o trgovini prema kojem će prodavnice nedeljom uglavnom biti zatvorene u Hrvatskoj je stupio na snagu 1. jula, ali trgovci mogu odabrati 16 nedelja u godini tokom kojih bi radili. Izuzeci od zabrane rada nedeljom su prodajni objekti na železničkim i autobuskim stanicama, aerodromima i lukama, na trajektima i benzinskim pumpama, kao i u bolnicama, hotelima, kulturnim i verskim ustanovama i muzejima. Rad je dozvoljen i trgovinama unutar centara za posetioce, nautičkih marina, kampova, porodičnih poljoprivrednih gazdinstava i proglašenih zaštićenih područja prirode u skladu s posebnim propisima.

Neradni dan, a promet pao za petinu

Iz Poreske uprave Hrvatske su saopštili da je primena novog Zakona o trgovini značajno smanjila broj i vrednost fiskalnih računa u trgovini za prve dve nedelje u julu, ali nisu objavili podatke da li je porastao promet drugim danima. Iako deluje da je pad prometa od 20 odsto velik, to zapravo i nije mnogo s obzirom da je taj dan proglašen neradnim. To znači da su vlasnici mnogih radnji odlučili da iskoriste jednu od 16 nedelja u kojima ipak mogu da rade, već sada zbog turističke sezone.

Iz Vlade Srbije se povodom ove teme moglo više puta čuti da implementacija neradne nedelje za trgovce nije dobra ideja "za rast i napredak naše zemlje". Predsednik Aleksandar Vučić je rekao da je on protiv toga da se radna nedelja skraćuje. U više navrata je isticao da neće pristati na zahteve da se kod nas nedelja proglasi neradnim danom. Rekao je da je "potrebno da radimo vikendom, da radimo više kako bismo stigli najrazvijenije zemlje Evrope".

Tako misle i predstavnici privrede. Direktorka sektora za pravne poslove i socijalni dijalog Unije poslodavaca Srbije Svetlana Budimčević kaže za RT Balkan da se u uređivanju privrednog ambijenta nova pravila ne mogu uvoditi i menjati preko noći, na osnovu utiska ili naklonosti.

"Neophodne su temeljne analize u koje moraju biti uključene sve zainteresovane strane - socijalni partneri i država, ali u ovom slučaju i potrošači. Potpuno je iz ljudskog ugla, odnosno zbog uspostavljanja balansa privatnog i poslovnog života, razumljiva potreba za nedeljom kao neradnim danom, ali ovo pitanje treba sagledati i iz ugla ekonomije", ističe Budimčević.

Ona ukazuje da bi ukidanje radne nedelje zbog smanjenja prihoda, moglo da dovede do smanjenja zarada, a možda i gubitka određenog broja radnih mesta i da se dovodi u pitanje da li bi ono u tom slučaju nanelo veću štetu ili korist za radnike.

Budimčević napominje da je možda bolje rešenje da oni koji su angažovani nedeljom dobiju mogućnost da tog dana zarade više nego drugim danima, odnosno da dnevnice budu duple, poput prazničnih.

U Srbiji ima oko 300.000 trgovaca, a mesečno zarade oko 59.000 dinara, kolika je bila prosečna plata u maloprodaji u aprilu, prema podacima Republičkog zavoda za statistiku (RZS).

U Sindikatu trgovine, međutim, napominju da u ovom sektoru i dalje ima trgovaca koji rade šest dana nedeljno i imaju samo jedan slobodan dan, a za to su minimalno plaćeni ili uopšte nisu plaćeni dodatno. Za njih priča o neradnoj nedelji deluje kao naučna fantastika.