Tri razloga zašto države širom sveta sve manje koriste dolar kao rezervnu valutu

Američki dolar je svetska rezervna valuta još od kraja Drugog svetskog rata, ali je skup političkih i ekonomskih faktora doveo do toga da njegova dominacija počinje da bledi, piše "Biznis insajder".

Skoro 60 odsto deviznih rezervi širom sveta čuva se u američkim dolarima, prema podacima Međunarodnog monetarnog fonda (MMF). Dolar je takođe najčešće korišćena valuta u međunarodnoj trgovini.

Ipak, zapadne sankcije protiv Rusije naterale su mnoge zemlje da razmisle o potencijalnim posledicama sukoba sa Vašingtonom.

Neke, poput Brazila, Argentine, Bangladeša i Indije, već su počele da trguju i plaćaju u drugim valutama, poput kineskog juana ili bitkoina.

Iako su nedavna geopolitička dešavanja podstakla države da traže alternative, dominacija dolara već neko vreme stvara nelagodu u mnogim svetskim prestonicama. Priča o dedolarizaciji pojavljuje se u talasima najmanje od sredine sedamdesetih godina prošlog veka.

"Biznis insajder" navodi tri razloga zašto mnoge zemlje širom sveta pokušavaju da se distanciraju od trgovine u dolarima.

1. Američka monetarna politika ima preveliki uticaj na ostatak sveta

Pošto SAD štampaju valutu koju veći deo sveta koristi u trgovini, to im daje ogroman uticaj na svetsku ekonomiju, objavio je tink-tenk "Vilson centar" u maju.

Nekadašnji francuski predsednik Vareli Žiskar d'Esten tu poziciju Vašingtona svojevremeno je nazvao "preteranom privilegijom". To znači da SAD nisu u opasnosti sa otplatom dugova ako vrednost dolara padne, zato što jednostavno mogu da ga doštampaju.

Takođe, države širom sveta moraju da pomno da prate američku ekonomsku i monetarnu politiku kako bi sprečili eventualno prelivanje kriza na svoje ekonomije.

Pojedine zemlje, poput Indije, nezadovoljne su zbog toga što ih američka monetarna politika "drži kao taoce" - optužujući SAD za neodgovornost u izdavanju rezervne svetske valute.

Stručna grupa Centralne banke Indije sada se zalaže za veću upotrebu rupije u spoljnoj trgovini - za šta imaju podršku indijskog premijera Narendre Modija.

2. Snažan dolar postaje preskup za ekonomije u usponu

Jačanje dolara u odnosu na ostale svetske valute znači da uvoz postaje sve skuplji za zemlje u razvoju.

U Argentini, na primer, politički pritisak i pad izvoza doveo je do pada rezervi dolara i stvorio je pritisak na argentinski pezos, što je prouzrokovalo rast inflacije.

Argentina je na to reagovala tako što je odlučila da uvoz iz Kine plaća u juanima umesto u dolarima, rekao je tamošnji ministar ekonomije, preneo je Rojters.

"Snažan dolar će oslabiti njegovu ulogu kao rezervne valute. Ukoliko pristup dolarima postane još skuplji, tražioci zajmova će se okrenuti alternativama", napisali su u izveštaju ekonomisti korporacije "Alijanc".

Brazilski predsednik Luis Inasio Lula da Silva postao je jedan od glavnih zagovornika uspostavljanja novih valuta za međunarodnu trgovinu, podstičući države članice BRIKS-a - Brazil, Rusiju, Indiju, Kinu i Južnoafričku Republiku - da koriste druge valute u međusobnoj trgovini.

3. Svetska trgovina i potražnja za naftom se menjaju - što stvara rizik po petrodolar

Jedan od ključnih razloga zbog kojih je dolar postao rezervna valuta je to što su ga zalivske zemlje koristile u trgovini naftom - zato što je on već bio široko rasprostranjen kada su one počele da prodaju taj energent.

Aranžman je formalizovan 1945. godine, kada su Saudijska Arabija i SAD postigle istorijski dogovor prema kojem će Rijad svoju naftu Americi prodavati isključivo u dolarima.

Zauzvrat, Saudijska Arabija bi reinvestirala višak rezervi dolara u američke obveznice i kompanije. Aranžman je garantovao i bezbednosnu podršku Amerike Saudijskoj Arabiji.

SAD su u međuvremenu postale u velikoj meri energetski nezavisne, čak i izvoznik nafte, usled eksplozije proizvodnje iz škriljaca.

"Strukturalne promene izazvane 'revolucijom škriljaca' paradoksalno su oslabile ulogu dolara kao rezervne valute, pošto je izvoz nafte morao da se okrene ga drugim državama", smatraju ekonomisti u "Alijancu".

Odnosi SAD i Saudijske Arabije, međutim, nisu zasnovani samo na nafti.

Incidenti između dva tradicionalna saveznika poslednjih godina su sve češći, poput onog kad je tadašnji predsednik Donald Tramp rekao da Rijad Vašingtonu ne plaća dovoljno za odbranu, ili kada je predsednik Džozef Bajden kritikovao prestolonaslednika Muhameda bin Salmana zbog ubistva novinara Džamala Kašogdžija.

Takve tenzije povećavaju mogućnost da bi Saudijska Arabija jednog dana mogla da odustane od korišćenja dolara u trgovini naftom, napisala je u novembru prošle godine Sara Miler, urednica u energetsko-informacionoj firmi "Enerdži intelidžens".