Evropski bolesnik: Nemačka ne staje na noge

Nemačka privreda tapka u mestu, a poboljšanja se ne naziru, piše "Dojče vele". Neposredno na razmeđu milenijuma, britanski poslovni časopis "Ekonomist" izneo je poražavajuću presudu nemačkoj ekonomiji. Nemačka je, pisao je tada časopis, "bolesnik evra". U to vreme, to je bio poziv na buđenje nemačkih političara još opijenih ekonomskim dobrim godinama nakon ponovnog ujedinjenja, a koji su odbijali da sprovedu bilo kakve reforme.

RT Balkan istražuje: Kako posrtanje nemačke privrede utiče na Srbiju

To je na kraju nadoknadila vlada tadašnjeg kancelara Gerharda Šredera (SPD), na primer reformom tržišta rada. Četrnaest godina kasnije, situacija je i zvanično bila bolja.

Grupa ekonomista iz Berlina i Londona esej o stanju nemačke privrede naslovila je ovako: "Od evropskog bolesnika do ekonomske superzvezde". Ali, fraza "evropski bolesnik" ponovo je tu. Nemačka ekonomija ne staje na noge.

Ekonomska proizvodnja smanjivala se u dva uzastopna kvartala, što ekonomisti nazivaju "tehničkom recesijom". U proteklom kvartalu, bruto domaći proizvod stagnirao je na nivou iz prethodnog tromesečja, ali je to verovatno bio samo slab tračak nade, zato što su svi važni indikatori okrenuti nadole - pre svega važan indeks poslovne klime minhenskog IFO instituta, koji je u julu pao treći mesec za redom.

"Situacija u nemačkoj ekonomiji postaje sve mračnija", to je zaključak direktora Minhenskog instituta Klemensa Fuesta.

Nemačka stoji izuzetno loše ne samo u evrozoni, već i u poređenju s drugim industrijalizovanim državama. Prema procenama Međunarodnog monetarnog fonda (MMF), u ovoj godini cće biti jedina od velikih zemalja s opadanjem privrede. Najviše brige izaziva pre svega najvrednija nemačka privredna grana - industrija. Ona već duže vreme pati zbog slabe globalne ekonomije.

Uzdržanost stranih kupaca posebno je uočljiva u sektorima koji su u velikoj meri zavisni od izvoza, kao što su mašinogradnja i automobilska industrija. Važno kinesko tržište se ne oporavlja nakon pandemije korone dinamikom kojoj se nadalo. Jer, Kinezi radije štede svoj novac. Kompanije u takozvanom proizvodnom sektoru i dalje spasava veliki zaostatak narudžbina koje su se nakupile nakon korone i ogromni problemi u lancu snabdevanja.

"Dojče vele" ukazuje da pad nemačke privrede ima mnogo uzroka. Jedan od njih je monetarna politika centralnih banaka. One žele da obuzdaju inflaciju značajnim povećanjem kamatnih stopa, a to kredite čini skupljim, kako za kompanije, tako i za potrošače.

To usporava građevinsku industriju, što je takođe važno za Nemačku, a usporava i spremnost kompanija da investiraju.

Zaribao motor Evrope: Industrijska proizvodnja u Nemačkoj u padu, ekonomiju "izvlači" sektor usluga

Nova studija Nemačke centralne banke pokazuje da su kompanije srednje veličine, koje se obično nazivaju "kičmom nemačke privrede", posebno ugrožene. Autori primećuju pravi koktel nedostataka: osim cene energenata, pominje se i latentni nedostatak kvalifikovanih radnika, ali i preterana birokratija, visoki porezi i loša infrastruktura, uključujući i slabu digitalizaciju. Osim toga, tu je i sve starije stanovništvo.