Ekonomija
RT Balkan istražuje: Kako posrtanje nemačke privrede utiče na Srbiju
Stručnjaci smatraju da bi pad privredne aktivnosti u najjačoj evropskoj ekonomiji mogao da ima značajne posledice i za domaću privredu
Motor Evrope postao je njena najslabija tačka. Nemačka privreda, prema podacima Saveznog zavoda za statistiku, nije zabeležila rast ni u drugom kvartalu, jer je u periodu od aprila do juna - stagnirala. Posle dva negativna rezultata - krajem 2022. i početkom ove godine, ekonomska aktivnost nije uspela da zabeleži rast ni u trećem uzastopnom kvartalu, a Međunarodni monetarni fond (MMF) je procenio da će u oštroj konkurenciji na globalnom planu, nemačka privreda biti jedina među visokorazvijenim ekonomijama koja će ostati na nuli.
Stručnjaci smatraju da bi pad privredne aktivnosti u najjačoj evropskoj ekonomiji mogao da ima značajne posledice i za domaću privredu. U Srbiji posluje oko 900 nemačkih kompanija, a u njima je zaposleno oko 78.000 radnika. Nemačka je i najveći investicioni partner Srbije i zemlja sa kojom je Srbija imala razmenu veću od 8,6 milijardi evra prošle godine.
Naša zemlja najviše trguje sa Evropskom unijom, jer čak 64 odsto od ukupne količine robe izvozimo u EU, dok više od 56 odsto proizvoda kupujemo iz evropskih zemalja.
Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, od januara do juna ove godine udeo Nemačke je ostao ubedljivo najveći kada su u pitanju pojedinačne države - skoro 15 odsto robe kupljene u inostranstvu stiglo nam je iz Nemačke, dok smo u ovu zemlju izveli oko 13 odsto proizvoda napravljenih u Srbiji.
Najznačajniji izvozni proizvodi Srbije u Nemačku su rotacione električne mašine, oprema za distribuciju električne energije, delovi i pribor za motorna vozila, pumpe i kompresori. Najznačajniji uvozni proizvodi su bakar, putnički automobili, lekovi, medicinski i farmaceutski proizvodi.
Analitičar Branko Pavlović kaže za RT Balkan da bi se problemi u nemačkoj ekonomiji mogli odraziti i na domaću privredu, ali ukazuje da bi taj "udar" čak mogao biti jači tokom sledeće godine.
"Posle dva negativna kvartala, nemačka privreda ne raste, ali u minusu su i Italija i Austrija, koje su takođe naši značajni privredni partneri. Ove tri zemlje su na nuli sa perspektivom da cele godine budu u recesiji. Ono što najviše brine je što se ne vidi kako će Nemci uspeti da izguraju 2024. bez recesije, osim u slučaju dramatičnih promena na političkoj sceni i distanciranja od SAD, koje bi mogle da kreiraju bolju sliku za Nemačku. Nije samo stvar u tome što su oni danas u problemima, već nije jasno ni kako bi se sa njima mogli izboriti u budućnosti", ukazuje Branko Pavlović.
On kaže da je Srbija u osnovi previše vezana za privredu EU i napominje da to ne treba prekidati, već da treba razvijati druge odnose da bi njihovo učešće bilo manje i da bismo proširili saradnju sa više zemalja. Dodaje da nama odgovara samo rast nemačke privrede.
"Njihovi problemi se reflektuju na nas, jer, kada privrede u koje izvozite idu u recesiju, onda je i potražnja za vašim proizvodima manja i to je jedan segment problema, a drugi su referentne kamatne stope zbog problema inflacije kod njih, a veliki deo kredita, čak tri četvrtine kod nas su u stranoj valuti. Tako da imamo dva problema, pod jedan, svi krediti poskupljuju, što za privredu znači smanjenje investicija a za građane smanjenje potrošnje, a s druge strane imate manje narudžbine od EU, jer oni u određenoj meri ulaze u recesiju. I jedno i drugo dalje deluju na smanjenje privrednih aktivnosti u Srbiji", ukazuje Branko Pavlović.
On smatra da do kraja godine ne bi trebalo da bude ozbiljnijih potresa na tržištu rada, ni u Nemačkoj, ni u Srbiji, ali da nas dogodine čekaju veliki izazovi.
"Mislim da će u ovoj godini njihove kompanije probati prvo da vide koliki će biti direktan uticaj za njih, a da će gledati da reorganizacijom radnog vremena i kroz dogovor sa zaposlenima smanje gubitke, a da ne otpuste ljude. Sigurno će im biti prioritet da sačuvaju ta radna mesta nadajući se boljoj situaciji, jer jednom kada otpustite radnike, oni se 'razbeže' na druge poslove i više ne možete da ih angažujete. U tom smislu ne očekujem da će biti problema u nemačkim firmama, a ni kod nas do kraja godine, ali je pitanje šta će biti sledeće", objašnjava sagovornik RT Balkan.
Više udaraca za nemačku privredu
On napominje da nemačka privreda trenutno prima više udaraca sa različitih strana. Dodaje da su Nemci naviknuti da štede i da investiraju, a da je to tokom krize još izraženije, jer se oni, kada osećaju da su nestabilna vremena, još više ustručavaju od potrošnje, dok se s druge strane tržište za nemačke proizvođače sužava zbog velikog priliva uvozne robe iz Kine.
"Neke druge dažbine su im pre svega povećane i moraju za to da izdvoje više novca, tako da se manje odlučuju za kupovinu. Drugi razlog je što su ih Kinezi pretekli u oblasti električnih automobila na svetskom nivou, tako da oni gube tržišnu utakmicu u odnosu na kineska vozila. Dakle, osim krize, koja dovodi do manje potrošnje, manje se kupuju automobili, a s druge strane gube tržište zbog upliva kineskih električnih automobila kojima ne mogu da zabrane prodor na svoje tržište jeri oni prodaju ogromnu količinu u Kini. Tu će biti problem i to je specifičnost automobilske industrije, i može doći i do trajnog smanjenja proizvodnje u Nemačkoj", smatra Branko Pavlović.
Na osnovu podataka IFO instituta za ekonomska istraživanja pri Univerzitetu u Minhenu, u julu je indeks poslovnog poverenja u padu, već treći mesec u kontinuitetu. Ovaj podatak pokazuje da je poslovno raspoloženje u Nemačkoj opalo na 87,3 poena u julu, u odnosu na 88,6 poena mesec dana ranije.
Institut IFO navodi da se osećanje među nemačkim kompanijama dodatno pogoršalo i da raspoloženje u najvećoj evropskoj ekonomiji postaje sve mračnije. Proizvođači automobila su više izloženi ovim izazovima od većine drugih industrija, jer moraju da se uhvate u koštac sa nekoliko globalnih transformacija odjednom - moraju da elektrifikuju svoja vozila i da nauče da razvijaju savremene softvere.
Kako piše "Ekonomist", insajderi iz auto-industrije priznaju da će neke fabrike automobila morati da smanje proizvodnju ili čak da budu zatvorene, a ista sudbina čeka i mnoge dobavljače, posebno one koji prave delove za motore sa unutrašnjim sagorevanjem i menjače kojih nema u električnim vozilima.
Najjači udar stiže dogodine
Pomoćnik direktora Sektora za strateške analize, usluge i internacionalizaciju u Privrednoj komori Srbije Bojan Stanić smatra da će Evropa na kraju ove godine verovatno uspeti da izbegne recesiju na nivou EU, ali napominje da će porast kamatnih stopa, po proceni većine analitičara, imati najjači efekat tek u narednoj godini.
"Usporavanje privrede će se nastaviti ili će jednostavno doći do jedne stagnacije i anemičnog rasta i u narednoj godini, koji jednostavno neće omogućavati da se evropska privreda dalje razvija. Stope rasta između nula i jedan odsto na godišnjem nivou rasta zaista su minimalne i one će dalje produbljivati krizu u Evropi", smatra Bojan Stanić.
Profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu Ljubodrag Savić je ranije izjavio za RT Balkan da je teško proceniti koliki će uticaj imati pad nemačke privrede na domaću ekonomiju, ali da bismo potencijalno mogli pretrpeti veliku štetu s obzirom na relacije koje Srbija ima sa Nemačkom.
"Dve trećine srpskog izvoza odlazi u EU, a najveći u Nemačku. To je dobra okolnost u situaciji kada njihova privreda dobro posluje, ali sada, kada je ona u recesiji to može praviti određene probleme, ali je teško reći do koje mere će to biti. Decenijama su Nemci prisutni kao strani investitori i više od 70.000 radnika je zaposleno u nemačkim kompanijama u Srbiji. Najveći broj preduzeća od 2014. godine, kada je donet Zakon o ulaganju, koja su zahvaljujući subvencijama, jeftinom gasu, električnoj energiji, dobroj infrastrukturi i jeftinoj radnoj snazi došla u Srbiju, poreklom je iz Nemačke", kaže profesor Savić.
On napominje da je osnovni problem što nisu dolazile kompanije koje prave gotove proizvode za slobodno tržište, već one koje praktično proizvode delove za nemačke korporacije, zbog čega se svaka promena reflektuje i na našu privredu.
