Srbima fali sto evra do sledeće plate: Zašto je u Zrenjaninu teže nego u Vlasotincu

Građanin Srbije zarađuje oko 86.220 dinara i svakog meseca mu nedostaje oko 12.000 dinara da bi zadovoljio osnovne potrebe. To, na osnovu statističkih podataka, predstavlja prosečnu platu i potrošnju u Srbiji. Međutim, situacija po gradovima se drastično razlikuje - i po prosečnim zaradama i po cenama namirnica i usluga koje pune potrošačku korpu. Razlike u primanjima po gradovima i opštinama su takve da je plata u Starom gradu, kao opštini sa najvećim prosekom, 157.371 dinar, više nego dva i po puta veća nego u Preševu, gde je zabeležen najmanji prosek, 57.567 dinara.

RT Balkan analiza: Da li su se i cene povukle pred vrućinom, može li inflacija u minus?

Kada se gleda pojedinačno prosečna plata i vrednost potrošačke korpe po gradovima, prosečna zarada može da pokrije mesečnu korpu samo u Beogradu, dok je u svim ostalim gradovima potrebno više od jedne prosečne plate da se pokriju prosečni troškovi sa platom koja se u tom mestu u proseku zaradi.

Najnepovoljniji odnos prosečne zarade i potrošačke korpe je u Zrenjaninu i Subotici, jer je za potrošačku korpu potrebna skoro jedna i po plata! Zrenjaninci, prema podacima Republičkog zavoda za statistiku (RZS) iz aprila, u proseku zarađuju 76.103 dinara, a na hranu i ostale potrebe troše 108.061 dinar! U Subotici u proseku zarađuju 74.140 dinara, a na prosečnu potrošačku korpu daju 105.473 dinara.

Slična situacija je i u Sremskoj Mitrovici, gde je prosečna plata 74.600 dinara, a prosečna potrošačka korpa 103.147 dinara. U Subotici i Zrenjaninu namirnice i usluge koje ulaze u sastav potrošačke korpe u proseku su skuplje u odnosu na sve ostale gradove, pa čak i od Beograda. Potrošačka korpa je u odnosu na Zrenjanin skuplja jedino u Novom Sadu i iznosi 109.449 dinara, ali je Novosađani u proseku zarađuju čak 20.000 dinara više od stanovnika Zrenjanina.

Nenad Bumbić, iz udruženja "Zaštita potrošača" smatra da nema mnogo logike da potrošačka korpa praktično bude najskuplja u Zrenjaninu, i da bude skupa pijaca, s obzirom da je ovaj grad blizu i Beograda i Novog Sada i da ljudi imaju mogućnost izbora. 

"Zrenjanin je specifičan po tome da im je cena grejanja nepovoljna i to im je skuplje nego kod drugih. Što se tiče ostalih stvari, imaju iste trgovinske radnje kao i svi ostali gradovi i ne bi trebalo da je tolika razlika u potrošačkoj korpi. U Beogradu, na primer, postoje troškovi prevoza i parkinga koje stanovnici manjih gradova najčešće nemaju. Struktura troškova se razlikuje od toga u kojem mestu neko živi, a statistika to ne uzima u obzir. Ako neko treba da plaća zakup ili stan, onaj ko živi u Beogradu je definitivno u najnepovoljnijem položaju", kaže Nenad Bumbić za RT Balkan.

Maržama napunili džepove do vrha: Trgovci su bili najveći dobitnici u srpskoj privredi prošle godine

Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, život je skup i u Pančevu. Tamo u proseku građani zarađuju 83.270 dinara, a da bi napunili prosečnu potrošačku korpu potrebno im je 107.186 dinara.

Ekonomista Dragovan Milićević kaže da cene zavise od koncentracije ponude.

"Ako imate relativno mali broj ponuđača i dogovor o cenama, onda imate takvu situaciju da su one na visokom nivou. Roba se prodaje dok ima kupaca, a i cene održive dok postoji tražnja za proizvodima, odnosno dok kupci to mogu da plate. Vršac je, na primer, isto skup grad, jer nekoliko nakupaca drži zelenu pijacu i trenutno je jeftinije povrće u marketima, nego na tezgama, što ranije nije bilo. Na pijacama su prodavci koji rade za velike gazde, nemaju oni nikakvu proizvodnju, a sa druge strane imamo ograničenu ponudu poljoprivrednih proizvoda, jer nema ko da radi", objašnjava Dragovan Milićević.

Ekonomista napominje da se za ocenjivanja kvaliteta standarda gleda medijalna zarada, odnosno plata koju prima više od 50 odsto građana i ona je u maju bila 66.244 dinara.

Za prosečnu platu na Starom gradu zaposleni na jugu Srbije rade skoro tri meseca

"Prosečnu platu prima samo 30 odsto zaposlenih, odnosno tek svaki treći. Prosek vuku oni koji imaju mnogo više od prosečne zarade, dok velika većina prima zarade ispod proseka", kaže Dragovan Milićević.

To potvrđuje i statistika, koja pokazuje da je prosečna plata u mnogim opštinama na jugu Srbije skoro 30.000 manja od prosečne zarade u zemlji. Na listi onih sa najmanjim primanjima, osim Preševa sa 57.567 dinara, nalaze se još tri opštine čiji stanovnici su imali majska primanja u proseku manja od 60.000 dinara. Prosečna neto plata u Blacu je iznosila 59.764 dinara, u Bojniku 59.171 dinar, a u Vlasotincu 59.135 dinara.

Među gradovima za koje Ministarstvo unutrašnje i spoljne trgovine u okviru potrošačke korpe objavljuje podatke su i Valjevo i Zaječar u kojima građani zarađuju u proseku oko 71.000 dinara, a za prosečnu potrošačku korpu u tim gradovima im je potrebno oko 20.000 dinara više. Za toliko i Kraljevčanima potrošačka korpa "beži" prosečnoj plati - zarade oko 69.600 dinara, a korpu mogu da napune tek sa 90.000 dinara.

RT Balkan istražuje: Kako će oluja uticati na inflaciju u Srbiji

Ekonomisti ukazuju da je struktura prosečne potrošačke korpe posebna priča, s obzirom na količinu namirnica koje su određene kao dovoljne za tročlanu porodicu za mesec dana. Na to sve češće ukazuju i udruženja potrošača i sindikati, sa akcentom da je prosečnu korpu od 98.073 dinara još teže, odnosno nemoguće napuniti čak i sa dve minimalne zarade, koja trenutno iznosi oko 40.000 dinara.