Ekonomija
Maržama napunili džepove do vrha: Trgovci su bili najveći dobitnici u srpskoj privredi prošle godine
Osnovni trend u trgovini, naročito kod velikih sistema je veliko povećanje njihovih marži. Nekada se ona kretala između 22 i 23 odsto, a sada je stigla do 40 odsto, kaže ekonomista Dragovan Milićević
Građanima je prošla godina bila i ovakva i onakva, a većini privrede, ipak dobra. Kompanije su je završile sa dobitkom od 864,2 milijarde dinara. I dok su potrošači sa grčom u želucu pratili sve veće cene na rafovima, trgovci su slagali zaradu, pišu "Novosti". Najprofitabilniji sektor prošle godine bila je trgovina. Godinu je završila sa profitom od skoro 215 milijardi dinara.
Taj dobitak je, vidi se iz izveštaja Agencije za privredne registre, čak 26,4 odsto veći nego u 2021. godini. Ali, ne duguju trgovci ovo samo inflaciji. Naprotiv, da su im prilivi rasli samo s njom u skladu, bili bi veći za 10,3 odsto. Toliko su lane porasle cene na malo u Srbiji. Ekonomisti otkrivaju da se dobar rezultat trgovaca zapravo krije - u sve većim maržama.
"Profitabilno su poslovali svi sektori, osim sektora snabdevanja električnom energijom, gasom, parom i klimatizacija. Sa najvećim pozitivnim neto rezultatom izdvaja se sektor trgovine na veliko i malo, koji beleži dobitak od 214,9 milijardi dinara. Veći je za 26,4 odsto nego u prethodnoj godini. Visoku profitabilnost je ostvario uz pad broja zaposlenih za 3.161, te je ukupno zapošljavao 234.011 radnika", piše u izveštaju APR-a.
Ekonomista Dragovan Milićević već godinama prati marže u trgovinama u Srbiji. Odnedavno, one su značajno veće.
"Osnovni trend u trgovini, naročito kod velikih sistema je veliko povećanje njihovih marži. Nekada se ona kretala između 22 i 23 odsto, a sada je stigla do 40 odsto. Na tržištu nema mnogo učesnika, nije neka konkurencija i te marže su približne kod svih. Značajan uticaj na rast cena ima upravo ta činjenica", naveo je on.
"To vidite i po tome što ste ranijih godina išli u velike sisteme u nabavke. Oni su bili jeftiniji. Imaju veliki asortiman. Sada su u mnogo čemu male komšijske radnje jeftinije. Ljudi po navici idu u velike markete, komfornije im je. I cene po tim lancima se skoro i ne razlikuju. Pre nekoliko godina u Hrvatskoj je bio taj nivo marži, a oni su mnogo pre nas krenuli sa tim ukrupnjavanjem tržišta. E, to se sada desilo i kod nas i marže su nam na sličnom nivou", objašnjava ekonomista.
Nije samo trgovini išlo dobro prošle godine. Značajan iznos pozitivnog neto rezultata ostvaren je i u sektoru prerađivačke industrije. Ona je zaradila 197,2 milijarde dinara, ali je profit manji od prethodne godine za 5,3 odsto. U tom sektoru je lane najviše opao broj zaposlenih, za 6.897, te je bio angažovan 401.791 radnik.
"Skoro dva i po puta veći dobitak je iskazan u sektoru rudarstva i to u vrednosti od 196,7 milijardi dinara, pri čemu je broj zaposlenih uvećan za 745, na ukupno 27.274 radnika. Rast pozitivnog neto rezultata od 44 odsto zabeležen je u sektoru građevinarstva, sa dobitkom od 80,7 milijardi dinara, a istovremeno je evidentiran i porast broja zaposlenih za 746, te je poslovao sa 85.789 radnika", navode u Agenciji za privredne registre.
