Šta spremaju: Špijunske agencije EU i SAD troše ogroman novac na kupovinu ličnih podataka za nadzor

Špijunske agencije u EU i SAD troše milione novca poreskih obveznika da bi pristupile komercijalno dostupnim ličnim podacima, navodi se u izveštaju "Interfejsa", evropske istraživačke organizacije koja je prikupila podatke od 11 obaveštajnih nadzornih tela.

Praksa, poznata kao obaveštajni podaci zasnovani na oglašavanju, ili AdInt (AdInt), podrazumeva korišćenje ličnih podataka koje prikuplja reklamna industrija u svrhu nadzora i obaveštajnih aktivnosti.

U izveštaju se navodi da su komercijalno dostupni lični podaci postali primarni alat za nadzor za obaveštajne agencije koje sve više dobijaju informacije od tehnoloških kompanija i brokera podataka.

"Preko komercijalnih dobavljača, nacionalne bezbednosne agencije obično kupuju pristup stalno ažuriranom toku masovnih podataka. Ti podaci sadrže informacije o jedinstvenim identifikacionim brojevima mobilnih uređaja, njihovoj preciznoj lokaciji, kao i detaljne podatke o profilima pojedinačnih korisnika aplikacija povezanih sa ovim uređajima", rekao je Torsten Vecling, jedan od autora studije.

Podaci mogu da otkriju lokaciju osobe, starost, pol, političke preferencije, seksualnu orijentaciju, verska uverenja i obrasce komunikacije. Često se prikupljaju putem onlajn oglašavanja, softvera ugrađenog u mobilne aplikacije, platformi društvenih medija i uređaja povezanih na internet, a zatim ih brokeri podataka grupišu i prodaju.

Napravljene za oglašavanje, ove baze su postale vredna roba i sve atraktivnija meta za obaveštajne i bezbednosne agencije.

U izveštaju se navodi da se upotreba AdInt-a kreće od gotovih obaveštajnih alata koje kupuju manje vlade do skupnih komercijalnih skupova podataka koje nabavljaju velike obaveštajne agencije. Neke agencije kupuju podatke direktno od dobavljača, dok druge koriste posrednike ili kompanije za prikrivanje svojih interesa, navodi se u izveštaju.

"Ove prakse dobijaju na zamahu, ne samo u Sjedinjenim Državama gde je ovo šire prijavljeno, već i širom Evrope", rekao je Vecling.

U izveštaju se navodi sve veći broj dokaza da su obaveštajne agencije aktivne na tržištu komercijalnih podataka, uključujući slučajeve u kojima je kupovina podataka javno otkrivena.

U SAD, FBI je priznao da je ranije kupovao podatke o lokaciji dobijene iz onlajn oglašavanja, dok je američka Carinska i granična zaštita sprovela pilot projekat koji je pribavljao informacije o lokaciji iz softvera mobilnih aplikacija i sistema digitalnog oglašavanja. Interni izveštaj Ministarstva za unutrašnju bezbednost takođe je otkrio da su neke agencije prekršile savezni zakon kupovinom komercijalnih podataka o lokaciji.

U Evropi, austrijsko Ministarstvo unutrašnjih poslova nabavilo je alatku za nadzor "Tangles", koja uključuje dodatak sposoban za analizu podataka o lokaciji dobijenih iz oglasa, iako zvaničnici nisu potvrdili njegovu operativnu upotrebu. U Francuskoj, strana obaveštajna služba je tražila ovlašćenje za kupovinu zapisa o pregledanju interneta.