Ekonomija
Inflacija pohlepe uzima maha: Kako nas svetske korporacije pljačkaju
Ekonomistkinja Izabela Veber kaže da povećanje profita čini više od polovine povećanja cena koje mi kao potrošači moramo da platimo
Razlog za rast cena u supermarketima nisu samo povećani troškovi sirovina i energije. Eksperti smatraju da je veliki deo poskupljenja posledica prekomernog uzimanja profita od strane korporacija. Stručnjaci već govore o "inflaciji pohlepe" među kompanijama, a ekonomistkinja Izabela Veber, koja predaje u SAD, u intervjuu "Špiglu" objašnjava na koje sve načine korporacije koriste inflaciju i šta se može učiniti povodom toga. Ona smatra da bi zbog toga višak profita trebalo dosledno da se oporezuje, kao neka vrsta ekonomsko-političke zaštite "od katastrofe".
Navodi da je rast cena naročito bolan kod osnovnih životnih namirnica - hleba, jaja, mlečnih proizvoda i ulja pošto se bez njih ne može. Veber ukazuje da su naglo porasle cene pakovane i prerađene robe, proizvoda poput testenina, sireva ili kobasica, uprkos tome što su cene sirovina, kao što su žitarice, sada pale u odnosu na 2022. godinu.
"U mnogim slučajevima vidimo da se potrošnja smanjuje, ali cene i dalje naglo rastu. Ovo je gotovo neverovatno sa ekonomske tačke gledišta. Potražnja opada, ali kompanije podižu cene, jer njihovi konkurenti rade isto, pa svi na kraju odlaze kući sa većim profitom. Osim toga, cene često ne padaju uprkos padu troškova", ističe Izabela Veber.
Ona kaže da su mnoge od ovih kompanija svesne da potrošači često ne mogu da pređu na druge proizvode kada su u pitanju osnovna dobra.
"Možda ćete kupiti nešto manje, ali roditelji male dece ne mogu bez pelena, na primer. Neke kompanije su se čak i same osvrnule na to kada su predstavljale svoje poslovne brojke poslednjih godina. Jedan veliki proizvođač robe široke potrošnje otvoreno je rekao da je portfolio proizvoda usmeren na ono što je potrebno, jer niko ne može bez paste za zube ili deterdženta, pa potrošačima nema spasa kada cene rastu. Takav razvoj događaja posebno pogađa građane sa malim budžetom", navodi Veber.
Ekonomistkinja je u svom istraživanju pokazala da su profiti brojnih korporacija porasli mnogo brže od njihovih troškova. Ona ukazuje da veći profiti jedne kompanije nisu samo na račun potrošača, već često i na račun drugih kompanija kojima pada prodaja kada ljudi moraju da troše mnogo novca na osnovne potrebe kao što je hrana.
Smatra da je sasvim moguće da će velike korporacije na kraju biti pobednici, ali da postoje i sektori u kojima su male firme imale velike koristi, poput ugostiteljstva.
Na pitanje za koji je procenat inflacije odgovorno uzimanje profita, Izabela Veber kaže da je Evropska centralna banka (ECB) potvrdila da povećanje profita čini više od polovine povećanja cena koje mi kao potrošači moramo da platimo.
"Prošlo je mnogo vremena pre nego što smo to uopšte prepoznali kao problem i onda imali dostupne podatke - iako smo u SAD krajem 2021. videli da su korporativne profitne marže dostigle najviši nivo u istoriji", podseća Veber.
Preti li Nemačkoj "spirala plata i cena"?
Ona napominje da potrošači teško mogu da izbegnu zamke poskupljenja, jer je često u pitanju osnovna potrošna roba – bilo da je u pitanju energija ili hrana.
"Znamo da se profit povećao i da je većina ljudi postala siromašnija. Realne plate u Evropi pale su za više od pet odsto od početka talasa inflacije, tako da će biti potrebno povećanje plata da bi se čak vratile na nivoe pre krize. Ovo nije važno samo iz društvenih razloga, već i iz ekonomskih razloga, inače će potražnja pasti. U Nemačkoj već postoji niz sporazuma o platama. Ako ovo uspe u celini, mora se izbeći da kompanije na to reaguju još većim cenama energenata i daljom inflacijom", objašnjava Veber.
To bi, kako upozorava, moglo dovesti do zastrašujuće spirale plata i cena, jer postoji opasnost da će kompanije iskoristiti povećanje plata kao priliku da ponovo podignu cene.
Veber kaže da potrošači već izbegavaju određene brendove, ali da nemaju baš mnogo izbora.
"I robne marke trgovinskih lanaca poskupljuju, jer je potražnja za ovim proizvodima značajno u porastu. Svako ko je oduvek morao da posegne za stvarima na donjoj polici više nema jeftinu alternativu. Ne možete stići dublje", smatra sagovornica "Špigla".
Ona navodi da je sličan fenomen poslednji put bio posle Drugog svetskog rata, kada su mnoge zemlje morale da se izbore sa transformacijom iz ratne u posleratnu ekonomiju.
"Termin 'inflacija prodavaca' dolazi iz pedesetih. U to vreme su cene sirovina naglo porasle, lanci snabdevanja su bili zategnuti, a inflacija visoka. Pod vođstvom ministra ekonomije Ludviga Erharda, Savezna Republika je reagovala takozvanim 'Programom za sve' - država je stavila na raspolaganje određene materijale i dobra i kontrolisala njihove cene. Na primer, postojale su čizme i jakne kao po fiksnim cenama, a bilo je i tržišnih proizvoda čije su cene bile veće. Ako je tržišni proizvod bio preskup, potrošači su imali jeftinu alternativu", kaže Veber.
Rešenje u porezu na višak dobiti
Ona napominje da država i danas interveniše na sličan način - sa smanjenjem cene gasa.
"Prelazak sa ratne na posleratnu ekonomiju bio je jasno definisan, barem do kraja rata. Danas živimo u vremenu mnogih kriza koje se preklapaju. Šokovi u ključnim oblastima kao što su energija i žito omogućili su povećanje cena pre svega. Ako uopšte nema šokova, kao što se nedavno desilo u snabdevanju energijom ili u lancima snabdevanja, nema razloga ni za ovakvo određivanje cena. A ako jeste, porezi na višak profita u situacijama šoka mogli bi pomoći da kompanijama više ne bude privlačno da preterano podižu cene", objašnjava Veber.
Ona smatra da porez na višak dobiti u kriznim situacijama može doprineti promeni ponašanja kompanija. Drugi način da se izbegne višak profita su takozvani zakoni o podizanju cena.
Oni diktiraju kompanijama u hitnim slučajevima da mogu samo donekle da povećaju cene. SAD to već rade u brojnim državama pogođenim prirodnim katastrofama. Međutim, to bi bilo nešto što bi se moralo uvesti pre krize, a ne kada ona već nastupi.
