Maslinovo ulje postaje luksuzna roba: Zašto je toliko skupo u Evropi?

Turistima u Španiji odgovaraju visoke temperature u aprilu, ali s druge strane najsušniji april koji beleži španska vremenska prognoza postaje sve veći problem za poljoprivrednike i potrošače, jer se očekuje niži rod i veće cene.

Kako piše "Špigl", čak i masline, koje prilično dobro podnose sušu, daju znatno manje plodova za berbu i utiču na rast cene maslinovog ulja.

Od prošlog juna, maslinovo ulje kao sirovina poskupelo je skoro 60 odsto i sada košta u proseku 5,40 evra po kilogramu. Prema podacima EU, proizvođačke cene u Španiji, Italiji i Grčkoj konstantno su visoke od januara. U Španiji su one 84 odsto iznad petogodišnjeg proseka.

Kada cene sirovine rastu, to ne sluti dobro za trendove potrošačkih cena u supermarketima. One su naglo porasle u poslednjih nekoliko meseci.

U Nemačkoj je maslinovo ulje u martu bilo skuplje za 20 odsto u odnosu na prethodnu godinu, prema podacima Saveznog zavoda za statistiku. U Italiji su cene maslinovog ulja bile više za čak 46 odsto.

Stručnjaci iz ove industrije strahuju i da bi kvalitet jeftinih maslinovih ulja mogao da se smanji kako bi se izbeglo naglo poskupljenje i da proizvođači ne bi uplašili potrošače, jer maslinovo ulje već preti da postane luksuzna roba.

Maslinovo ulje se pridružuje listi namirnica koje su pogođene posebno visokom inflacijom. U poređenju sa prošlim martom, hrana u Nemačkoj je za godinu dana poskupela za oko 21 odsto. Razlozi za to su troškovi energije, politička situacija ili vremenske prilike, ali neke potrošačke organizacije takođe optužuju trgovce za "prikrivena poskupljenja". Kada je u pitanju cena maslinovog ulja, glavni razlog rasta cena je prošlogodišnje vreme.

Konrad Bolicke iz zadruge uzgajivača maslina u Španiji, Italiji, Grčkoj i Hrvatskoj Artigfakt kaže da je to što ima loših berbi maslina širom Mediterana, a ne samo lokalno, prilično nova pojava.

"Uvek ima teških vremenskih situacija. Prošle godine su se cvetovi maslina smrzli u nekim regionima, ali na Kritu je bilo toliko toplo da su se cvetovi osušili", napominje Bolicke.

Već duže vreme je poznato da klimatske promene izazivaju ekstremne vremenske pojave poput toplotnih talasa ili jake kiše, a klimatska kriza preti da postane i kriza hrane.

"Drveću bi dobro došla dva i po meseca sušne sezone tokom leta, ali sa više od tri to postaje kritično. Plod se tada može smežurati ili otpasti", kaže Belike.

Pad proizvodnje prošle godine 35 odsto

Prema prognozama Evropske komisije, prošle sezone u EU je proizvedeno oko 35 odsto manje maslinovog ulja od petogodišnjeg proseka. U Španiji je proizvodnja pala čak za 54 odsto. Bolicke kaže da su proizvođači koje okuplja njegova zadruga prošle jeseni dobili tek polovinu normalne žetve.

Bolicke procenjuje da su za oko 70 odsto vlasnika maslinjaka, oni sporedni izvor prihoda i da će ipak nekako uspeti da prevaziđu probleme. Ističe da nova ulaganja ne dolaze u obzir i dodaje da bi visoke cene  mogle da pomognu, ali da nije baš optimističan, jer povećane cene ne smatra ni ekonomičnim.