Ekonomija
RT Balkan istražuje: Put do stana sve teži, da li uplata tiketa može da bude rampa za kredit?
Banke su pooštrile kriterijume, a sada proveravaju sve više segmenata, pa se na njihovom skeneru mogu naći i tiketi iz kladionice ili transakcije ka portalima za upoznavanje koji naplaćuju usluge
Osim skupih kvadrata i sve većih kamata, raste broj drugih prepreka na koje nailaze građani koji pokušavaju da uzmu stambeni, ali i druge kredite. Banke su pooštrile kriterijume, a sada proveravaju sve više segmenata, pa se na njihovom skeneru mogu naći i tiketi iz kladionice ili transakcije ka portalima za upoznavanje koji naplaćuju usluge.
Banke, međutim, po važećim propisima, mogu da biraju klijenta i ne moraju uvek da obrazlože zašto im se "ne sviđa". Finansijske institucije moraju da obaveste klijenta zašto mu nije odobrena pozajmica samo u slučajevima kada je odbijen na osnovu uvida u bazu podataka Kreditnog biroa, dok za druge slučajeve ne postoji zakonski propisana obaveza dostavljanja informacije o razlozima odbijanja. U NBS kažu da je konačna ocena rizičnosti potencijalnog klijenta na samoj banci i da one mogu da upotpune dosije o dužnicima, zahtevajući i dodatnu dokumentaciju u postupku odobravanja kredita.
Predsednik Udruženja bankarskih klijenata "Efektiva" Dejan Gavrilović kaže za RT Balkan da zaduženost građana u Kreditnom birou nije jedini osnov po kojem se banke ravnaju, već da građane proveravaju i na druge načine, a najjednostavniji je uvid u transakcije klijenata.
"Nedavno nam se javio čovek kog je banka odbila, zbog klađenja na utakmice. Banka može to u svakom trenutku da proveri. Videli su da se on kladi i po nekoj internoj proceduri, klijentima koji se klade ne odobravaju kredite. U principu to ima logike, jer su kladioničari često i zavisni od toga, pa može da se desi da bi kredit iskoristili za klađenje, a da posle ne bi mogli da vrate dug prema banci. Zato ih jednostavno smatraju nepouzdanim, jer troše pare bez kontrole", kaže Dejan Gavrilović.
On napominje da su u problemu bili i klijenti koji su imali transakcije ka sajtovima za upoznavanje. Gavrilović kaže i da su banke pooštrile kriterijume i da obazrivije odobravaju pozajmice. Ukazuje i da već duže vreme samo zdrav čovek, može dobiti kredit, jer je finansijskim institucijama potreban zdrav klijent, koji može da im vrati pare. Zbog toga banke traže sve detaljnije sistematske preglede, pre nego što odobre pozajmicu. Dodaje da banka gleda da posle određenog broja godina postoji rizik da korisnik neće biti u mogućnosti da plaća i uglavnom ne odobravaju kredite osobama starijim od 45 godina.
"Sa svakom krizom koja dođe i banke su opreznije. Kada je počela korona nisu htele da odobravaju kredite prevoznicima, prodavcima automobila, građevincima, jer su smatrali da su u tom trenutku zaposleni u tim sektorima predstavljali rizične grupe. Sa svakom krizom se dešava i bar delimična promena regulative banke u smislu odobravanja kredita", kaže Dejan Gavrilović.
On napominje da je nekada sa 100.000 evra mogao da se kupi stan od 70, a sada na istoj lokaciji može garsonjera od 30 kvadrata.
"Potrebno je učešće od 20.000 evra, a rata bi mu bila od 300 do 400 evra. Zbog visokih kamatnih stopa sada je potrebno da klijent ima veću platu nego kada su kamatne stope bile niske. Cena nekretnina je na istorijskom maksimumu, kamata je na istorijskom maksimumu, a plate ne prate toliki rast. To sve dovodi veliki broj ljudi u nemogućnost da uzmu pozajmicu koju bi inače pre godinu i po dana mogli bez problema da dobiju i da reše životni problem", ukazuje Dejan Gavrilović.
Koji su najčešći razlozi za odbijanje pozajmice?
Iz Udruženja banaka Srbije (UBS) napominju da sve banke odobravaju kredite u skladu sa svojom poslovnom politikom i ističu da je osnovni uslov kreditna sposobnost klijenta.
"Pre odobrenja bilo kod kredita, banke vrše detaljnu proveru klijenta, njegove kreditne istorije, ali i kreditne sposobnosti. Jedan od ključnih uslova je urednost u izmirivanju obaveza koja se proverava uvidom u Kreditni biro. Najčešći razlozi zbog kojih banka može da odbije klijenta i da ne odobri kredit su radni status, odnosno rad na neodređeno ili određeno vreme, ugovor o povremenim ili privremenim poslovima, dužina zaposlenja, nesigurnost posla, loša kreditna istorija ili blokade računa. Tu su i kašnjenje u plaćanju dospelih obaveza, visina primanja, industrija u kojoj je zaposlen, rizične delatnosti poput organizovanje igara na sreću, sportskih kladionica i slične delatnosti", kažu u Udruženju banaka za RT Balkan.
Oni napominju da banka ima svoje "diskreciono pravo" da ne obrazlaže klijentu razloge zašto
nije odobrila zahtev za kredit.
"Vrlo je bitno da građani ispravno shvate šta je to što banke motiviše da određeni zahtev za odobravanjem kredita odobre ili ne odobre. Prevashodni zadatak banaka, kao posrednika u finansijskom sektoru, jeste da pažljivim plasiranjem zaštite kako sopstveni kapital, ali i depozite svojih klijenata. To je dužnost i odgovornost koju banke imaju kako prema svojim akcionarima kao vlasnicima kapitala, tako – i još više – prema svojim deponentima. Dakle, prilikom donošenja odluke o tome da li će određenom licu – bilo da je u pitanju građanin ili privredni subjekt – procena bezbednosti plasmana je prvi prioritet koji banka ima – banka, u skladu sa svojom kreditnom politikom i internim procedurama, treba da stekne dovoljan stepen uverenja da će joj iznos glavnice biti blagovremeno vraćen, ali i da će zaraditi određenu, razumnu kamatu", objašnjavaju u UBS.
Dodaju da, ukoliko bi bilo suprotno i banke ne bi nastojale da prilikom postupka odobravanja kredita svedu kreditni rizik na najmanju moguću meru, to bi vodilo do neadekvatne alokacije resursa, a samim tim i do povećanja cene kredita, čime bi se, u krajnjoj instanci, teret veće kamatne stope prebacio i na pouzdane klijente koji uredno izmiruju svoje obaveze.
Iz UBS tvrde da je oprez koji banke pokazuju u postupku odobravanja kredita u interesu svih korisnika bilo kojeg kreditnog proizvoda.
NBS: Banke slobodno odlučuju o izboru klijenta
Iz Narodne banke Srbije za RT Balkan kažu da su banke dužne da uspostave i svojim unutrašnjim aktima da urede odgovarajući kreditni proces i kriterijume i principe za odobravanje kredita.
"Pri donošenju odluke o odobravanju kredita, banke su dužne da procene kreditnu sposobnost svakog pojedinačnog dužnika, kao i druge relevantne faktore. Banke slobodno odlučuju o izboru klijenta, u skladu sa svojim unutrašnjim aktima i sopstvenim procenama rizičnosti klijenta. Odredbom Zakona o zaštiti korisnika finansijskih usluga je propisano da ukoliko je zahtev za kredit odbijen na osnovu uvida u izveštaj Kreditnog biroa – banka je dužna da korisnika, bez naknade, odmah pismeno obavesti o podacima iz tog izveštaja", navode u NBS.
Da bi obavila procene banka je dužna da formira kreditni dosije dužnika koji, pored statusne dokumentacije o klijentu, treba da sadrži dokumentaciju o izmirivanju obaveza dužnika prema banci u toku poslednjih 12 meseci, dokaze o zaposlenju i zaradi ili penziji dužnika u poslednja tri meseca koje je izdao i overio poslodavac, izveštaj iz Kreditnog biroa, dokumentaciju u vezi sa sredstvima obezbeđenja potraživanja i sve druge podatke koje će banci omogućiti da na temelju navedenih procena donese odluku o eventualnom odobrenju kredita.
U centralnoj banci ističu da je propisima predviđen minimum dokumentacije koju banke treba da pribave od potencijalnih klijenata radi razmatranja podnetih kreditnih zahteva, a sve u cilju adekvatnog i efikasnog upravljanja rizikom od neizmirenja obaveza nakon odobravanja kredita.
Svakako, imajući u vidu da je konačna ocena rizičnosti potencijalnog klijenta na samoj banci, one su slobodne da svoja kreditna dosijea o dužnicima upotpune, zahtevajući i dodatnu dokumentaciju u postupku odobravanja kredita, kako bi prikupile potpune i tačne podatke neophodne za pravilnu procenu kreditne sposobnosti tog dužnika, procenu mogućnosti naplate potraživanja i kvaliteta sredstava obezbeđenja.
"Kada je reč o tome da li su banke pooštrile uslove kreditiranja u poslednjih godinu dana, rezultati ankete o kreditnoj aktivnosti, koju NBS redovno sprovodi, pokazuju da je ocena banaka da su uslovi po kojima su odobravani krediti u prethodnih godinu dana umereno pooštreni. To je najvećim delom posledica viših troškova izvora finansiranja banaka, na koje se, između ostalog, odražava zaoštravanje monetarnih uslova NBS i Evropske centralne banke u cilju suzbijanja inflatornih pritisaka", kažu iz NBS za RT Balkan.
