Ekonomija
"Fajnenšel tajms": Nemačka industrija šalje SOS signal
Istraživanje Nemačke privredne i industrijske komore pokazuje da 32 odsto nemačkih kompanija preferira ulaganja u inostranstvo u odnosu na razvoj na domaćem tržištu, što je duplo više u odnosu na istraživanje od prošle godine
Nemačka vlada odbacila je predlog za subvencionisanje cena električne energije za energetski intenzivne industrije, a poslovna udruženja upozoravaju da će to izazvati egzodus proizvodnje u zemlje sa nižim troškovima energije. Odluka je poraz za ministra ekonomije Roberta Habeka, koji tvrdi da visoki troškovi energije štete konkurentnosti kompanija u najvećoj evropskoj ekonomiji. Mišljenja o ovoj temi u okviru vladajuće koalicije su podeljena, a predstavnici privrede upozorili su da situacija postaje sve ozbiljnija.
"Nemačka industrija šalje SOS signal, ali vlada nastavlja da ignoriše hitnu situaciju koja je sada akutna", rekao je šef udruženja hemijske industrije Vi-Si-Aj Markus Štajleman.
Tanja Goner, generalni direktor glavnog nemačkog poslovnog udruženja Bi-Di-Aj, navodi da je odsustvo bilo kakvog alata koji bi smanjio teret troškova električne energije u trenutnoj teškoj situaciji fatalan i ističe da Vlada ne može da zanemari ovaj problem.
Kancelar Olaf Šolc, s druge strane, kaže da je vlada poslušala pozive industrije za pomoć, navodeći kao primer paket od sedam milijardi evra olakšica korporativnog poreza koji je dogovorio njegov kabinet. Šolc je u sredu rekao da je obezbeđivanje jeftine energije "stalno pitanje" i naglasio da je njegova vlada potrošila "nekoliko milijardi evra" na subvencionisanje cena u poslednjih 18 meseci.
"Sada vidimo da cene padaju, i da troškovi uvoza za Nemačku opadaju — delimično zahvaljujući strategiji koju smo razvili", poručio je Šolc.
Sukob u Ukrajini i odluka Rusije da smanji dotok gasa u Evropu teško su pogodili Nemačku, što je izazvalo uzbunu, jer su cene gasa prošle godine dostigle rekordne vrednosti. Šolcova vlada je odgovorila tako što je izgradila nove terminale za uvoz tečnog prirodnog gasa (LNG) i potrošila milijarde na obezbeđivanje hitnih zaliha LNG-a iz Sjedinjenih Američkih Država i sa Bliskog istoka.
"Činjenica da smo reagovali tako brzo značila je da smo prebrodili zimu i da u našim stanovima i fabrikama nije bilo hladno", rekao je Šolc.
Međutim, troškovi energije i dalje su iznad nivoa od pre početka sukoba u Ukrajini i naširoko se navode kao razlog zašto je nemačka privreda stagnirala u tri meseca do juna nakon smanjenja u prethodna dva kvartala.
Robert Habek je prvi put predstavio planove za subvencionisanu cenu struje u maju, rekavši da će vlada potrošiti 25 do 30 milijardi evra kako bi osigurala da veliki industrijski potrošači ne moraju da plaćaju više od 0,06 evra po kilovat satu (kVh) za struju do 2030. godine. Tržišna cena je trenutno 0,089 evra po kilovat satu.
Ovaj potez je usledio usred sve veće zabrinutosti da bi niski troškovi energije u SAD i ogromne subvencije u okviru Zakona o smanjenju inflacije predsednika Džozefa Bajdena nemačke kompanije mogli dovesti u iskušenje da se presele.
Šolc tvrdi da je najbolji način da se reši problem visokih troškova gasa i električne energije povećanje kapaciteta obnovljive energije i proširenje nemačke električne mreže. Nemačka planira da do 2030. godine 80 odsto svoje električne energije dobija iz obnovljivih izvora.
Markus Štajleman, međutim, navodi da vlada mora da "uskoči" i pomogne energetski intenzivnim sektorima poput hemijske industrije, dok ne bude dovoljno jeftinih obnovljivih kapaciteta.
Istraživanje Nemačke privredne i industrijske komore pokazalo je da 32 odsto nemačkih kompanija preferira ulaganja u inostranstvo u odnosu na razvoj na domaćem tržištu. Brojka je duplo veća od 16 odsto zabeleženih u prošlogodišnjem istraživanju.
Šolcovo odbijanje subvencija moglo bi da izazove antagonizam kod mnogih u njegovoj Socijaldemokratskoj stranci (SPD). Njena parlamentarna grupa je nedavno podržala ideju da se industriji ponudi subvencionisana cena električne energije od 0,05 evra/kVh.
Manji koalicioni partneri SPD-a i Zelenih, liberalne Slobodne demokrate, čvrsto se protive toj ideji. Ministar finansija i lider FDP-a Kristijan Lindner, tvrdi da bi subvencionisana energija bila od koristi samo velikim industrijskim grupama.
"To će poremetiti konkurenciju između velikih kompanija i malih i srednjih preduzeća koja su okosnica nemačke privrede. Ne možemo naterati sve poreske obveznike, sve kompanije – pekara, trgovca – da plaćaju sniženu cenu struje za nekoliko kompanija", rekao je Kristijan Lindner.
