NIS sa sadašnjom vlasničkom strukturom ne podleže sankcijama EU

Sadašnja vlasnička struktura Naftne industrije Srbije (NIS) kompaniju ne dovodi u opasnost od evropskih sankcija protiv Rusije i njeno poslovanje ne bi trebalo da bude ugroženo ni na koji način, ocenio je specijalni savetnik za energetiku u Ministarstvu energetike Petar Stanojević.

On je precizirao da trenutno "Gaspromnjeft" ima 50 posto akcija NIS-a, "Gasprom" koji nije pod sankcijama oko šest, Srbija 29,8 procenata, dok je ostatak u rukama malih akcionara. Prema odredbama svih paketa evropskih sankcija, prvog do osmog, kompanije sa takvom vlasničkom strukturom ne potpadaju pod udar sankcija, rekao je Stanojević, dodajući da se mere odnose na rusku naftu i derivate i da NIS ne bi trebalo da ima problema oko poslovanja u domenima investicija i održavanja koje podrazumevanju nabavku "zapadne" opreme.

Stanojević je za "Politiku" rekao da bi trebalo, ukoliko bi se država odlučila da preuzme vlasništvo nad NIS-om", ozbiljno povesti računa da ga i dalje vodi profesionalni menadžment".

"Ukratko, NIS je i sada 'zlatna koka', a ostaće to samo ako se njime na znalački način bude rukovodilo i poslovalo. U suprotnom može postati još jedno ozbiljno opterećenje za državni budžet", rekao je on.

Politički analitičar Štefica Deđanski kaže da priča o preuzimanju većinskog vlasništva nad NIS-om nije nova, ali je moguće rešenje ako se stvari dalje budu komplikovale, ali isključivo u dogovoru sa ruskom stranom.

"Ključna stvar je da to mora da bude u dogovoru sa ruskom stranom, ništa na silu. Srećom, situacija je sada čista ako gledamo pravno s obzirom na to da je 'Gasprom' preuzeo deo akcija, a pošto on nije pod sankcijama onda ne bi trebalo da bude problema. Ali pošto je 'demokratski' Zapad uveo sankcije Dostojevskom, ruskim mačkama i drvetu koje je posadio Turgenjev može svašta da se očekuje u budućnosti", rekao je on Deđanski.

Prema njegovim rečima, veći problem od nabavke ruske nafte posle 5. decembra je pitanje obezbeđivanja rezervnih delova za rad rafinerije u Pančevu, budući da se najveći deo tih delova nabavlja od evropskih kompanija koje zbog sankcija Rusiji neće da isporučuju robu.

On je rekao da ne treba dizati paniku zbog toga što od decembra ruska nafta neće moći da stiže do Srbije preko naftovoda "Janaf", jer biznis planom te kompanije  ta nafta i nije predviđena za uvoz. Uvozi se "kirkuk" nafta, a u međuvremenu  je kupovana ruska nafta, jer je bila jeftinija, što inače nije slučaj.

Deđanski ne preporučuje da većinski vlasnik, ukoliko dođe do promene, bude druga naftna kompanija iz komšiluka koja ima svoju rafineriju, jer bi ona u tom slučaju samo preuzela srpsko tržište.

Broker Nenad Gujaničić je istakao da je NIS dostigao visoku profitabilnost, pre svega zbog visokih cena nafte i rasta tražnje na tržištu, ali i zahvaljujući  povećanju svog udela na tržištu, posebno u maloprodaji. Prema njegovim rečima, prihod kompanije u prvih devet meseci ove godine je povećan za 90 odsto na 380.8 milijardi dinara, a  do kraja godine bi, ako ne bude nekih velikih pomeranja na tržištu nafte, NIS mogao da zabeleži još 10 do 15 milijardi dinara dobiti, što bi iznosilo 80 do 84 milijarde dinara u 2022. godini.

"Ovo znači da bi akcionari mogli da dobiju rekordnu dividentu od 120 do 130 dinara po akciji što na poslednjoj ceni daje dividendni prinos od 19 do 20 odsto. Akcije NIS-a u petak su zabeležile rast u vrednosti od 2,6 procenata na 636 dinara", rekao je Grijaničić.