Građani Srbije imaju više od 158.000 stambenih kredita: Odluka NBS ne znači isto za sve dužnike

Građani Srbije otplaćuju više od 158.000 stambenih kredita, a nova odluka Narodne banke Srbije, trebalo bi da olakša otplatu pozajmica većini klijenata s tim što procenat umanjenja rata neće biti isti za sve. Na povlastice će moći da računaju oni koji su podigli kredit za prvi stan, a koji se nisu zadužili više od 200.000 evra.

Ekonomisti smatraju da je odluka odlična vest za dužnike i preventiva da se ne poveća broj problematičnih kredita kojih je, prema izveštaju Kreditnog biroa Udruženja banaka Srbije za jun, bilo oko 2,4 odsto. Taj procenat se odnosi na udeo bankarskih klijenata koji sa plaćanjem rata kasne duže od 60 dana. 

Narodna banka ograničila kamate na stambene kredite: Na koga se odnosi nova mera?

Zbog višemesečnog rasta eurobora rate kredita su većini klijenata uvećane proteklih meseci i po nekoliko stotina evra, u zavisnosti od visine pozajmice. Rast euribora najviše je pogodio one koji su se poslednji zadužili, jer su podigli najskuplje kredite, kojima je kamata dodatno rasla sa svakim skokom euribora.

Ekonomisti napominju da od nove mere NBS neće svi klijenti imati jednaku korist - nekima će odgovarati više, drugima manje, u zavisnosti da li su se zadužili pre ili posle 1. avgusta 2022. godine. Posebni uslovi važiće i za one koji tek planiraju da uzmu stambeni kredit.

1. Krediti odobreni do 31. jula 2022.

Ekonomisti smatraju da će odluka NBS najviše značiti dužnicima koji već nekoliko godina otplaćuju kredite i ukazuju da je to i pravedno s obzirom da su se svi ostali zadužili kada su već znali da su tržišni uslovi promenjeni i da je trebalo da budu svesni rizika od rasta kamata.

"Možda će nove mere najviše značiti onima koji su uzeli kredite pre 31. jula 2022. godine. U njihovom slučaju zagarantovana administrativna kamatna stopa će biti 4,08 odsto do kraja sledeće godine, što znači da će biti i dva odsto niža nego što je trenutno", kaže za RT Balkan profesor Nikola Stakić sa Univerziteta Singidunum.

Iz NBS su saopštili da će tim dužnicima biti umanjena rata kredita od 10 do više od 25 odsto.

Prema računici Narodne banke, za kredit od 100.000 evra koji je odobren 1. decembra 2021. godine, na period otplate od 25 godina, sa fiksnim delom kamate od tri odsto, plus šestomesečni euribor, trenutna rata je oko 694 evra, a kamata oko 6,3 odsto. Od oktobra će kamata biti 4,08 odsto, a po toj kalkulaciji rata bi trebalo da bude smanjena za 162 evra, odnosno da korisnik kredita do kraja 2024. godine plaća 532 evra.

2. Krediti odobreni posle 31. jula 2022.

Oni koji su uzeli od kredit 1. avgusta 2022. do stupanja odluke na snagu će plaćati po onoj stopi koju su ugovorili sa bankom prilikom odobrenja pozajmice.

Iz centralne banke navode da će korisnici zaključno sa decembrom 2024. godine plaćati umanjenu ratu kredita sa kamatom iz prvobitnog plana otplate. To znači da su i ovi dužnici zaštićeni od daljeg rasta rate kredita, iako iz NBS napominju da su okolnosti u kojima su se ovi građani zadužili već jasno ukazivale na mogući dalji rast euribora.

Efekti nove mere Narodne banke: Rate kredita biće manje i za 160 evra

"U avgustu prošle godine euribor je već bio došao skoro do jedan odsto, a sa bankarskom maržom je kamata bila na oko četiri odsto. Što je neko uzeo kredit kasnije, odobrene su mu veće kamate. Na ovaj način NBS štiti klijente od rasta euribora, ali ne smanjuje visinu kamate na koju su pristali prilikom kupovine stana. Zato će oni zapravo proći gore u odnosu na one koji su se zadužili ranije", objašnjava Stakić.

3. Novi krediti

Propisana su nova pravila i za stambene kredite koji se odobravaju nakon stupanja na snagu odluke NBS. Centralna banka je ograničila visinu nominalne stope, odnosno maržu banke, kod kredita sa promenljivom kamatnom stopom i odredila da ona ne sme biti viša od 1,1 odsto do 31. decembra 2024. godine, a da će nakon tog perioda biti u procentu koji bude utvrđen ugovorom o tom kreditu.

Kod stambenih kredita sa fiksnom kamatnom stopom banka je NBS postavila ograničenje da kod stambenih kredita sa fiksnom kamatom, ona ne sme biti viša od 5,03 odsto.

Koliko banke gube?

Procena NBS je da će sve ove mere uzeti oko 10 odsto profita bankarskom sektoru, a profesor Stakić kaže da je to oko 75 miliona evra s obzirom da su banke prošle godine zaradile oko 750 miliona evra.

"Generalno gledano ovo je hrabra odluka NBS. Mislim da je pošteno reći da je ceo bankarski sektor u 2022. zaradio maltene duplo više u odnosu na godinu pre toga. Trebalo bi da podnese deo tereta. Da li se to metodološki uradilo kako treba ili ne, drugo je pitanje. Ono što mislim da je dobro je da je centralna banka išla po principu bolje sprečiti nego lečiti", naveo je on.

"Građani uprkos krizi i dalje redovno izmiruju svoje obaveze, ali ova mera je dobra preventivno, da bi se očuvala makroekonomska stabilnost i da bi se na kraju sačuvao životni standard građana. Možda je bolje da se reaguje sad, nego da čeka godinu dana da rezultati budu gori, a situacija teža", dodao je Nikola Stakić.

Iako će kamate na nove kredite od oktobra biti niže, profesor napominje da to ne znači i da će krediti građanima biti dostupniji.

"Iz ugla ponude, možda banke neće više imati toliko interesa da odobravaju kredite i možda će dodatno pooštravati uslove, jer više im se možda isplati da ne emituju i ne odobravaju nijedan kredit, nego da ih daju pod ovim uslovima. S te strane očekujem smanjenu kreditnu aktivnost, bez obzira što sada to deluje atraktivnije", kaže Stakić.

Iz NBS su naveli da je kamatna stopa ograničena samo u smislu njenog daljeg rasta dok će banke u slučaju da dođe do snižavanja promenljivih kamatnih stopa biti u obavezi da izvrše usklađivanje iznosa rate u skladu sa zaključenim ugovorom o stambenom kreditu. Dodali su i da banke posle isteka roka, odnosno kraja 2024. godine, neće imati pravo da traže od građana da im nadoknade razliku koja je nastala zbog ove odluke NBS.