Pad najvećih ekonomija Evrope

Aktivnost privatnog sektora u zoni evra nastavila je da pada u septembru, što sugeriše da se privreda smanjila u tekućem kvartalu, piše "Blumberg".

Indeks menadžera nabavke (PMI) pokazao je četvrti uzastopni mesec pada proizvodnje, dostigavši 47,1. Iako je to blago poboljšanje u avgustu, očitavanje je očigledno ispod nivoa od 50 koji ukazuje na kontrakciju. Ekonomisti su predvideli pad na 46,5.

"Očekujemo da će zona evra ući u kontrakciju u trećem kvartalu", rekao je Sajrus de la Rubija, glavni ekonomista Hamburške komercijalne banke. "Naš trenutni izveštaj, koji uključuje PMI indekse, ukazuje na pad od 0,4 odsto u poređenju sa drugim kvartalom".

Uprkos tome što je izbegao recesiju, region evra grca pod teretom viših cena energenata, porasta troškova zaduživanja i slabljenja tražnje na izvoznim tržištima poput Kine.

Iako postoji saglasnost da valutni blok prolazi kroz težak period, najnovije prognoze Evropske centralne banke i dalje vide treći kvartal u stagnaciji - a ne kontrakciji - i konsenzus ekonomista je za rast od 0,1 odsto, optimističan je "Blumberg".

PMI brojevi za septembar pokazali su negativna očitavanja i za proizvodnju - koja je ispod 50 već 15 meseci - i za usluge, koje su u prvoj polovini godine kompenzovale slabost fabrika.

Dve najveće ekonomije u regionu ključni su pokretači pada aktivnosti, navodi "Es end Pi global". Dok je pad u Nemačkoj popustio, u Francuskoj se produbio. Ekonomisti su očekivali da će privredni zamah u obe zemlje ostati uglavnom stabilan.

Evro je u početku pao za čak 0,4 odsto na 1,0615 dolara, najniže od 17. marta, pre nego što je smanjio veći deo tog pada. Valuta ide ka desetoj nedelji gubitaka u odnosu na dolar, a tržišta strahuju da evropska ekonomija ne može da izdrži veće kamatne stope.