Ekonomija
Zeleno svetlo za brokere i srpske firme u Rusiji: Šta povlašćen položaj znači za Srbiju?
Srbija bi mogla da privuče strani kapital, koji bi potom bio plasiran u Rusiji
Moskva je nedavno donela nove mere, prema kojim će samo brokerima i stranim kreditnim organizacijama iz prijateljskih i neutralnih država biti dozvoljena trgovina na tržištu deviza i finansijskih derivata. Na listi se nalazi 31 zemlja, a među njima je i Srbija kao jedina država iz regiona.
To znači da će stranim kreditnim organizacijama i brokerima iz prijateljskih i neutralnih zemalja biti dozvoljeno učešće u trgovini akcijama, ali i da će zemlje imati povlašćeni položaj za plaćanje u nacionalnim valutama.
Ekonomista Branko Pavlović smatra da ova odluka može da ima određenog pozitivnog uticaja i na Srbiju i ukazuje da će to zavisiti od agilnosti naših kompanija da li će imati snage da privuku kapital ka sebi i da onda nastupe na ruskom tržištu kao kupci njihovih hartija od vrednosti. On napominje da bi najnovija odluka Moskve mogla da doprinese privlačenju stranog kapitala u Srbiju, koji bi naše firme u tom slučaju mogle da plasiraju na ruskom tržištu.
"U tim poslovanjima, kada se kaže da je otvoreno tržište za kapital, misli se na kupovinu akcija i drugih hartija od vrednosti. Možete da nastupate samostalno, kao pojedinac, a možete da angažujete neku banku ili nekog brokera da radi takozvane kastodi poslove. Drugim rečima, pojavljuje se direktno banka kao kupac, ali je u pozadini zapravo neka kompanija koja investira. Nova odluka otvara mogućnost da naše kompanije privlače investicioni kapital ka sebi, a da se onda one, kao srpske firme, pojavljuju na tržištu kapitala u Rusiji i da tamo kupuju", kaže Branko Pavlović.
On smatra da bi to moglo da znači otvaranje jednog posrednog tržišta ka nama i da bude injekcija privlačenja kapitala ka našim kompanijama, koje onda imaju pravo da nastupe na ruskom tržištu, ali napominje da to u trenutnoj geopolitičkoj situaciji nije jednostavno.
"Vi prihodujete, jer deo kapitala koji ne može direktno da se plasira na to tržište, mora da se plasira prvo na vaše tržište. Ja sam preuzeće u Srbiji, nemam dovoljan kapital da nastupim na ruskom tržištu, a austrijska firma kojoj nije dozvoljeno da nastupi, a ima kapital, mora sa mnom da napravi određeni aranžman, i da prvo deo kapitala plasira kod mene i tu imate brokerske provizije i ostalo, a posle se srpsko preduzeće pojavljuje na ruskom tržištu", objašnjava Branko Pavlović.
Kada imate povlasticu za tržište kao što je rusko, kome se predviđa samo rast, i to samih ruskih kompanija, onda imamo šansu da prikupljamo kapital sa raznih strana i da ga plasiramo kroz naše firme", dodaje on.
Broker kuće "Momentum sekjuritis" Nenad Gujaničić kaže za RT Balkan da, posmatrano u kontekstu aktuelnih geopolitičkih prilika teško da ćemo imati previše koristi od ove odluke. On smatra da čak možemo imati indirektne štete s obzirom da su nam glavni trgovinski partneri iz Evropske unije (EU), a mi smo na spisku etablirani kao jedina evropska zemlja.
"Otvaranje ruskog finansijskog tržišta za naše finansijske institucije nije previše značajno s obzirom da nemamo velike trgovinske odnose sa ovom zemljom mimo snabdevanja gasom", kaže on.
"S druge strane, teško je poverovati da bi nam partneri iz EU dozvolili da vršimo nekakvu posredničku ulogu u tim poslovima za druge evropske aktere s obzirom na sankcije koje su na snazi", dodaje Gujaničić.
On smatra da se ova odluka pre svega može sagledati kao nominalno priznanje za našu zemlju koja nije uvela sankcije Rusiji, ali napominje da je teško imati prevelike koristi od toga.
Stanić: Za naše izvoznike dobro što smo na listi
Pomoćnik direktora Sektora za strateške analize, usluge i internacionalizaciju u Privrednoj komori Srbije Bojan Stanić kaže za RT Balkan da bi ova odluka mogla biti prilika za naše finansijske institucije da uzmu više posla u saradnji sa finansijskim tržištem Rusije, ali ukazuje da su sve veće finansijske institucije u vlasništvu zapadnog kapitala, tako da one moraju da usklade poslovnu politiku sa odlukama centrala, koje su u "neprijateljskim zemljama".
"Jedan od primera je 'Er Srbija', koja je većinski u našem vlasništvu, imala je priliku da poveća broj letova za Rusiju, ali nije mogla zbog pritiska spolja. Svakako je dobro što Srbija ostaje na listi prijateljskih zemalja, čime ostaje mogućnost za normalan dalji razvoj ekonomskih odnosa sa Rusijom, posebno za naše izvoznike na rusko tržište", kaže Bojan Stanić.
Evropska banka za obnovu i razvoj (EBRD) je pre nekoliko dana saopštila da će ekonomije centralne Azije od Mongolije do Kazahstana i Uzbekistana ove i sledeće godine imati snažan rast zahvaljujući rastućoj trgovini i tokovima doznaka iz Rusije.
Centralna Azija je zabeležila najveći rast od svih regiona EBRD-a u najnovijoj dvogodišnjoj prognozi, koja sada predviđa da će region rasti 5,7 odsto u 2023. i 5,9 odsto u 2024.
Iz EBRD-a su naveli da ove zemlje "služe kao posrednici u trgovini između Zapadne Evrope i Rusije, zbog zapadnih sankcija koje su ograničile trgovinu sa Rusijom od početka sukoba u Ukrajini". Navode da je Rusija prošle godine imala 3,5 miliona novih radnika migranata, a da je 90 odsto njih iz centralne Azije. A pošto je ruska rublja bila jaka tokom prve polovine godine, to je povećalo doznake u te zemlje. Preseljenje ruskih kompanija u zemlje centralne Azije i kineska potražnja za robom su dali dodatni zamah.
Bojan Stanić napominje da je i Srbija do sada svakako imala korist od ruskih imigranata, koji su uticali na potrošnju i na rast doznaka.
"Jednom rečju, zaradili smo, ali ne možemo toliko, kao Gruzija i druge zemlje, jer se ne naslanjamo geografski na Rusiju, ali i zbog politike EU integracija", navodi Bojan Stanić.
Stakić: Najveći značaj za zemlje Briksa
Profesor na Univerzitetu Singidunum Nikola Stakić kaže za RT Balkan da će ova odluka najviše koristiti zemljama koje imaju izrazito značajnu trgovinsku razmenu sa Rusijom. To su velike zemlje iz BRIKS-a i za njih je značajan ovaj deo odluke koji se odnosi na devizna tržišta i na direktno konvertovanje iz jedne u drugu valutu.
"Dakle, ne ide se u u takozvanu unakrsnu valutu, koja je do sada obično bila američki dolar, nego se ide na direktno poravnanje i obračun iz jedne u drugu valutu. Što se tiče tržišta finansijskih derivata ne verujem da je taj uticaj značajan, na globalnom nivou, zato što tržište finansijskih derivata u tim zemalja nije dominantno, kao u Americi, Kanadi ili Velikoj Britaniji", kaže profesor.
On ističe da su sve ove države, bez obzira da li ih zovu prijateljskim ili neutralnim, zapravo resursne zemlje, koje obiluju energetskim i poljoprivrednim resursima.
"Zemlje koje blisko sarađuju i imaju veliki obim razmene sa Rusijom, mogu da na neki način profitiraju ili da umanje svoj devizni rizik, jer neće morati da menjaju svoje valute u dolar. To naročito važi za države koje su previše zavisne od američkog dolara i koje imaju veliki deo duga u američkoj valuti i čije nacionalne ekonomije zavise od vrednosti dolara, kao što su Bangladeš ili Indija", navodi profesor Nikola Stakić.
Na listi prijateljskih i neutralnih zemalja su inače i Azerbejdžan, Jermenija, Belorusija, Kirgistan, Tadžikistan, Turkmenistan, Uzbekistan, Alžir, Bahrein, Brazil, Venecuela, Vijetnam, Egipat, Indonezija, Iran, Kazahstan, Katar, Kina, Kuba, Malezija, Maroko, Mongolija, Ujedinjeni Arapski Emirati, Oman, Pakistan, Saudijska Arabija, Tajland, Turska i Južna Afrika.
"Kada je u pitanju Srbija, ne vidim neki veliki značaj, jer je naša razmena sa Rusijom skromna i nije simetrična. Mi imamo trgovinski deficit, jer nam je mnogo veći uvoz energenata, nego što je izvoz naše robe i usluga u Rusiju. S obzirom da u našem odnosu sa Rusijom preovlađuju energenti, a oni se kotiraju kao berzanska roba, oni su i dalje na neki način izraženi u američkim dolarima, a kako ćemo mi to konvertovati sa Rusijom to je druga stvar. Za neke druge zemlje koje su na listi ta odluka će mnogo više značiti, a to je u korelaciji sa nivoom trgovinske razmene", objašnjava profesor Stakić.
On napominje da, što je veći nivo trgovinske razmene između Rusije i neke druge zemlje, ova komponenta koja se odnosi na devizno tržište može da ima i sve veći efekat.
"Ukoliko bi se napravio direktan sistem obračuna i poravnanja, mi bismo mogli možda da plaćamo Rusiji u rubljama, kao izvozniku, ali ćemo videti kako će se to primenjivati. S obzirom da se energentima na međunarodnom tržištu reguliše cena, to je samo pitanje iz našeg ugla da li to nama odgovara i da li Narodna banka Srbije ima određenu količinu rubalja, što mislim da nema, da bi plaćala u toj valuti ili mora da pribavlja rublju negde na deviznom tržištu. U ovim okolnostima teško da bi se NBS isplatilo da ulazi u neke transakcione aranžmane, gde ima i provizije", smatra Nikola Stakić.
