Vruća jesen za potrošače u Srbiji: Šta će sve poskupeti u oktobru i novembru?

Septembar obično važi za mesec koji predstavlja udar na novčanike zbog početka školske godine, pripreme zimnice i ostalih troškova, ali ove godine potrošači će doživeti novi šok i na početku oktobra. Najviše će ga osetiti vozači, pušači, kao i ljubitelji kafe i alkoholnih pića. Zbog povećanja akciza procenjuje se da bi benzin i dizel, cigarete, rakija i kafa mogli da poskupe najmanje za osam odsto. 

Potrošači će od novembra struju i gas plaćati po višim cenama, a u svakoj trećoj opštini građanima će ove zime stići i uvećani računi za grejanje. U Udruženju toplana Srbije (UTS) kažu da je 20 toplana najavilo poskupljenje cena svojih usluga, a neke lokalne samouprave su ih već podigle od septembra.

Ekonomisti smatraju da bi povećanje moglo da poremeti plan za obaranje inflacije, koja bi do kraja godine trebalo da se spusti na nivo od osam odsto. Napominju da će ova mera najviše pogoditi potrošače, naročito najsiromašnije slojeve stanovništva.

Profesor Boban Stojanović sa Ekonomskog fakulteta u Nišu kaže za RT Balkan da će najavljena poskupljenja, naročito energenata, dati zamah i za dalji rast cena.

"Imamo nove akcize na gorivo, poskupljenje struje i gasa, a to su inputi u proizvodnji druge robe i namirnica, koji će lančano takođe poskupeti u narednom periodu. Benzin i dizel su već najskuplji u regionu, a najviše zahvaljujući akciznoj politici. Država ima prostora da amortizuje te negativne uticaje na cene proizvoda u čiju cenu ulaze i energenti koji poskupljuju", kaže Stojanović.

On napominje da je država suočena i sa izdacima i da kroz politiku poreza mora da budžet učini održivim.

"Povećanja plata iziskuju dodatna sredstva u budžetu. Najverovatnije da stope privrednog rasta neće biti tolike da prate te dodatne izdatke i država je zbog toga i donela Zakon o povećanju akciza. Sada je stvar donosioca odluka u fiskalnoj i monetarnoj politici da osmisli mere za amortizovanje uticaja na rast cena, a u narednim mesecima ćemo videti kako će to uraditi", kaže profesor.

Radnik sa prosečnom platom za litar ulja radi 25 minuta, za veš mašinu osam dana

On napominje da će proizvođači kafe, alkohola i cigareta najverovatnije ukalkulisati trošak većih akciza u cenu koju plaća kupac.

"Aktuelna poskupljenja će značiti pad životnog standarda, koji država želi da nadomesti povećanjem penzija i plata u javnom sektoru, ali je pitanje koliko će uspeti u tome. Na kraju će ti građani zaraditi više, ali će više i potrošiti na proizvode koji su poskupeli. Uvek su, međutim, najgore prolazili finalni korisnici i to oni sa najnižim primanjima, a tako će biti i sada", napominje profesor Stojanović.

Kilogram kafe skuplji 200 dinara nego lane

Akciza na kilogram nepržene kafe će od 1. oktobra poskupeti 20 dinara, dok će na kilogram pržene kafe biti dodatnih 25 dinara. Kafa je i inače jedan od proizvoda čija cena je značajno povećana u poslednjih godinu dana.

Prema podacima iz "Potrošačke korpe", koju objavljuje Ministarstvo unutrašnje i spoljne trgovine (MUST), kilogram kafe je za godinu dana poskupeo za skoro 200 dinara. U oktobru prošle godine je koštao 1.528 dinara, a u junu ove godine, za kada je objavljen poslednji podatak, koštao je 1.714 dinara.

Kupcima je mnogo jasnije kada se to pretoči u pakovanja od 200 grama, koja su i najčešći izbor kupaca. Za kesicu kafe je u oktobru prošle godine bilo potrebno izdvojiti u proseku 306 dinara, a u junu ove godine 342 dinara. Međutim, tokom leta, očigledno je da je pala potražnja za kafom, jer je taj proizvod na policama najčešće imao oznaku snižene cene. Na taj način su pokušali da privuku kupce, koji su se očigledno preorijentisali na jeftiniju zamenu i kafu iz pržionica.

Više novca i za paklicu cigareta

Povećanje akciza se odnosi i na duvanske proizvode, tečnosti za punjenje elektronskih cigareta, ali i na nikotinske vrećice – snus koje će biti uvedene od početka 2024. godine, kao i na alkoholna pića.

Akcize na cigarete će od oktobra sa 84,25 dinara biti povećane na 90,99 dinara po paklici, da bi do 2025. dostigle iznos od 95,85 dinara po paklici od 20 cigareta. Nakon poslednjeg, julskog poskupljenja, u zavisnosti od marke, paklica cigareta košta od 320 do 610 dinara.

Inače, duvanski proizvodi redovno poskupljuju dva puta godišnje zbog povećanja specifične akcize prema Akciznom kalendaru, usvojenom u decembru prošle godine, koji važi do 2025. godine.

Poskupljuje i žestina

Umesto dosadašnjih 46,25 dinara, za jaka alkoholna pića akciza će biti 49,95 dinara. Akciza za niskoalkoholna pića će sa 23,14 dinara biti povećana na 24,99 dinara po litru.

Vlada Srbije je ranije navela da se zbog povećanja akciza očekuje povećanje prihoda, pre svega od derivata nafte i cigareta, od oko četiri milijarde dinara do kraja 2023. godine.

RT Balkan istražuje: Zašto inflacija u Srbiji pada sporije nego u drugim evropskim zemljama

Jovanka Nikolić, iz Asocijacije potrošača Srbije kaže da su mere poput povećanja akciza bile očekivane s obzirom na najave raznih vrsta "državne pomoći".

"Povećanje akciza smo mogli i očekivati s obzirom na to, da od početka godine, imamo najave pogodnosti za potrošače. Jer, sve što dođe do potrošača, od strane države, dolazi iz budžeta, a njega opet pune potrošači, tako da, ako im se nešto daje, zna se da će ih nešto mnogo više koštati u narednom periodu", kaže Jovanka Nikolić.

Ona napominje da će, s obzirom na prosečnu neto platu u Srbiji od oko 83.000 dinara, svako poskupljenje koje se desi u narednom periodu predstavljati veliki udar na kućni budžet. 

"Prosečna srpska porodica samo preživljava. Gorivo je za većinu srpskih potrošača već sada preskupo. Teško da će u Srbiji građani u skorijem periodu doći do tog nivoa da mogu da brinu o kvalitetu vode, hrane ili usluga, koje im se pružaju", kaže Jovanka Nikolić.

Ona napominje da je ustručavanje od kupovine jedan od mehanizama da se "kazne" trgovci i proizvođači koji podižu cene, jer im tako pada promet, ali napominje da i to uglavnom nanosi veću štetu kupcima, nego trgovinskim lancima.

Pojeftinilo još 16 proizvoda, ministar bio u kupovini: Uštedeo sam više od 1.000 dinara (VIDEO)

"Nisu rađena istraživanja o tome, ali može da se vidi, da kada trgovcima opadne tražnja za nekim proizvodom, oni spuste cene. Ali, prelaskom na jeftinije proizvode kupac zapravo ne kažnjava proizvođače i trgovce, već sebe, jer sebi uskraćuje kvalitetniji proizvod. Biranje najjeftinijih i manje kvalitetnih proizvoda, čak i onih koji mogu i loše uticati na njihovo zdravlje, direktno se kosi sa onim što se propagira kao zdrava ishrana i kvalitetan život kakvom težimo", ukazuje Jovanka Nikolić.