Akcize idu gore, marže mogu dole: Niže cene za mleko, jogurt, piletinu, pelene i hranu za bebe?

Potrošači iščekuju za danas najavljen sastanak ministra trgovine sa trgovcima i proizvođačima. Čekaju dogovor ne bi li shvatili hoće li išta od toga osetiti u novčaniku na kraju kupovine.

Ne znaju se detalji da li će se prodavci i proizvođači svojevoljno odreći dela zarade ili će im država odrediti određeni nivo do kog mogu da idu. Inače, mogle bi da se smanje cene 13 proizvoda, pišu "Novosti".

Očekuju se manje marže na mleko, jogurt, sir u kriškama, krompir, pileće meso, salamu u omotu, kafu, čokoladu, hranu za bebe, dečje pelene, šampon za odrasle, deterdžent za pranje veša i sudova.

Podsetimo, od 1. oktobra nas očekuje novo poskupljenje određene robe jer akcize na kafu, alkohol, duvanske proizvode, naftne derivate i gorivo biće uvećane za osam odsto.

Nije prvi put da država pokušava da ubedi trgovce da smanje svoje učešće u ceni. Ministarstvo trgovine je pre više od 15 godina računalo na reč prodavaca da će smanjiti marže, koje su procenjivane tada i na 30 odsto. I pre deceniju su kupci upozoravali da je Srbija rekorder po "zidanju" cene, a prosečne marže su se kretale od 18 do 22 procenta. Udruženja potrošača i sada upozoravaju da je dogovor kratkog daha, ukoliko Komisija za zaštitu konkurentnosti ne bude kontrolisala stanje na tržištu.

"Pozdravljamo napore ministra trgovine", kaže predsednik Nacionalne organizacije potrošača Goran Papović.

"Pitanje je da li može da se izbori sa ovim. Šta radi Komisija za zaštitu konkurencije. Ona treba da proverava kartelsko udruživanje, zloupotrebu monopola. Njihov je zadatak da analiziraju tržište, to je osnovno. Može Ministarstvo da se dogovara, ali ako niko nije kaznio krivca, neće biti mnogo efekata. Niko u Evropi nije posebno pametan. Udaraju ga po džepu. U kafi nema konkurencije. Bez konkurencije razgovori ne znače ništa. Zloupotreba monopola, kartelsko udruživanje, sve to postoji. Oni se dogovaraju međusobno. Marže mogu da budu mnogo niže", kaže Papović.

Rast marži primetan je i poslednjih godina. Stručnjaci upozoravaju da se prosečne marže kreću u rasponu od 20 do 45 odsto. Zato i ekonomista Dragovan Milićević ukazuje da dogovori često ne traju dugo.

"Što se tiče deterdženata, tu su sigurno velike marže", kaže Milićević.

"Napravili su verovatno kompromis. To je dogovor, a u ekonomiji to nisu dugoročna rešenja. Marže na mlečne proizvode nisu toliko velike. Ne verujem da je na mleku velika marža. Tu je problem put od primarnog proizvođača, farmera, do trgovca. Onaj proizvođač između se najviše ugradi. Tu je multiplikovana zarada. Ukrupnjavanje lanca je dovelo do ovoga. Svi su se zaokružili. Lanac koji sada ima maržu blizu 40 odsto, imao je pre osam godina 24 odsto. Drugi, koji je imao 12 odsto, sada se ugrađuje 38 procenata. Marže su duplirane i u apsolutnom i relativnom iznosu", kaže sagovornik "Novosti".

Guvernerka Jorgovanka Tabaković nedavno je istakla da su marže sve veće i da ima prostora za njihovo smanjenje. To povećanje kumulativno iznosi dva procenta prihoda od prodaje robe.

Pre četiri godine marže su obezbeđivale 24,8 odsto prihoda trgovina. Prošle godine od njih je stiglo 26,8 procenata prihoda.