Ekonomija
"Telegraf": Nova finansijska kriza je pred nama, štampanje novca više nije moguće
Države će morati da žive u skladu sa svojim mogućnostima ako žele da izbegnu još jednu finansijsku krizu, ocenjuje britanski "Telegraf"
Britanski premijer Riši Sunak shvatio je, pre drugih svetskih lidera, da vladu čeka jezivo fiskalno sučeljavanje i brže bolje je odustao od železničkog projekta EjčEs2 (HS2), odnosno jedne linije do Londona, koja bi se gradila decenijama i koštala 180 milijardi funti.
Naime, postaje mnogo skuplje za države da se zadužuju i svetu preti još jedna finansijska kriza koja će naterati mnoge zemlje da smanje svoju potrošnju, piše "Telegraf".
"Zaštitnici" tržišta obveznica, koji su držali ministre finansija pod kontrolom sedamdesetih, osamdesetih i devedesetih godina, vratili su se, zahvaljujući kovidu i zaključavanjima, sumanutom štampanju novca u poslednjih nekoliko godina, postojanosti mnogo veće inflacije i apsurdno skupom zelenom "nju dilu" Džozefa Bajdena.
Prinosi na 30-godišnje obveznice u Velikoj Britaniji su upravo dostigli 20-godišnji maksimum od 5,1 odsto. U Americi, prinosi na desetogodišnje obveznice su na vrhuncu od 16 godina, a stope na 30-godišnje hipoteke su dostigle 7,5 odsto, prvi put od 2000. godine. Prinosi na nemačke državne obveznice su na najvišem nivou u 12 godina. U svim ovim zemljama, veći deo javne potrošnje će morati da se izdvaja za plaćanje dužničkih kamata, ostavljajući mnogo manje novca za druge stvari, navodi list.
Problem je u tome što se mnogi svetski lideri i dalje ponašaju neodgovorno: budžetski deficit SAD raste na 5,7 odsto BDP-a, francuski predsednik Emanuel Makron najavio je još više zaduživanja, a nemačka ekonomija koja je u padu vrši veliki pritisak na njene javne finansije.
Previše političara laže svoje biračko telo. Za razliku od bankarske krize ili kovida, centralne banke više ne mogu da štampaju novac za finansiranje potrošnje: zemlje će morati da počnu da žive u skladu sa svojim mogućnostima, da zarađuju za život tako što će proizvoditi više umesto da gomilaju nedopustiv dug.
Sunak je, navodi "Telegraf", u prednosti jer je shvatio da hitno mora da prekine neproduktivne rashode, posebno s obzirom na troškove podrške Ukrajini i suočavanja sa migrantskom krizom, zaključuje "Telegraf". Kako će tu prednost iskoristiti, ostaje da se vidi.
