Najgore u poslednjih 236 godina: Kina, Saudijska Arabija, Japan rasprodaju američke obveznice

Stratezi "Benk of Amerika" nedavno su objavili podatke o tržištu obveznica SAD koji sežu sve do osnivanja nacije. I to pokazuje, kažu, da nikada ranije nije bilo dužeg perioda gubitaka kao prethodne tri godine. Teško je, naravno, znati koliko su tačne brojke iz tih ranih postkolonijalnih godina i koliko često se obveznicama moglo trgovati tokom rata 1812. godine, ali postoji nešto uznemirujuće u najgoroj statistici u poslednjih 236 godina, piše "Blumberg".

To je dirljiv podsetnik na veličinu bola koji se širi kroz finansijski svet nakon inflacionog šoka i skoka kamatnih stopa za koji je malo ko očekivao da dolazi. 

Udarac je bio dovoljno jak da ove godine sruši banku "Silicijumske doline" i tri druge regionalne banke i gurne druge u krizu sve dok kreatori politike u Vašingtonu nisu požurili da ih podrže. To takođe naglašava zabrinutost koja brzo raste u nekim krugovima na Volstritu zbog sve nestabilnijeg stanja finansija američke vlade.

Naš izbor

Čudne anomalije u američkoj ekonomiji: Stiže na naplatu cena štampanja novca (grafikoni)

Ogromni deficiti izgledali su dobro kada su Federalne rezerve imale kamatne stope na nuli i kupovale desetine milijardi obveznica svake nedelje, jer besplatan novac može prikriti mnoge probleme.  Međutim, sa današnjom stopom od 5%, matematika postaje nezgodna. Vladin račun – i kao rezultat toga, ponuda obveznica koje treba da proda – se zbrajaju tako brzo da može nadvladati ono što se dugo smatralo nezasitnom tražnjom za najsigurnijom investicijom na svetu.

"Ima previše dugova", kaže Ed Iardeni, dugogodišnji ekonomista sa Volstrita.

I tako cena desetogodišnje državne obveznice — ključnog merila za sve vrste troškova zaduživanja u privredi — pada, podižući njen prinos na najviši nivo u poslednjih 16 godina. Investitori, drugim rečima, zahtevaju popust za kupovinu duga, dinamiku koja je uvećana iznenadnim izlaskom Feda sa tržišta. Kvantitativno ublažavanje, poznat Fedov program kupovine obveznica, postalo je neodrživo kada su kreatori politike smatrali da je inflacija neprijatelj broj 1 - samo je upumpalo previše novca u već pregrejanu ekonomiju.

Centralne banke u Brazilu, Kini, Japanu, Saudijskoj Arabiji prestale su da kupuju američke obveznice, a čak su krenuli i u direktnu prodaju.

Vakuum stvoren odlaskom centralnih banaka ponovo osnažuje tradicionalne snage u finansijama: banke, hedž fondove, osiguravače. Iardeni voli da ovu grupu naziva borcima, termin koji je uveo još 1980-ih. Upravo sada, kaže on, oni su se vratili da rade svoje, gurajući cene obveznica naniže i prinose naviše, i šaljući upozorenje Vašingtonu da obuzda deficit i inflaciju.

Amerika kupuje sopstveni dug

Iz Ministarstva finansija SAD su nedavno već preventivno najavili da će, početkom 2024. godine, prvi put posle dve decenije, inicirati program otkupa državnih obveznica (treasury buyback program). Tako Ministarstvo finansija, kao emitent državnih obveznica u ime Vlade SAD, sada namerava da podrži tržište na kome se trguje državnim dugom, kako bi ga napravilo likvidnijim u slučaju nekog šoka koji bi se mogao preliti na ostala tržišta kapitala, jer je tržište američkog duga najveće tržište duga na svetu.

Drugim rečima, koliko god se činilo čudnim, Amerika namerava da kupuje sopstveni dug. I to iz straha da niko drugi to neće želeti, što bi dovelo do pada vrednosti državnih obveznica SAD.

Suštinski razlog za ovaj najavljeni program otkupa leži upravo u strahu da bi investitori mogli u jednom momentu mogli agresivnije da krenu sa prodajom tih vrednosnih papira iz svojih portfolija (u skladu sa trenutnom situacijom i špekulacijom o kvalitetu američkih državnih obveznica nakon priče o prezaduženosti SAD) i time izvrše pritisak na cene tih obveznica u smislu obaranja njihove vrednosti. 

Opada platežna moć Amerikanaca

Zato se javlja Ministarstvo finansija SAD, kao dodatni i ravnopravni učesnik na tom tržištu, koje je spremno da vrši otkup ovih hartija od vrednosti u slučaju da njihova ponuda bude veća od tražnje (a prognozira se da to lako može da se dogodi), i time spreči da njihova cena padne.

Strah od recesije lebdi nad Amerikom

Ne radi se o tome da SAD ne plaćaju svoje dugove. Sporadična panika oko gornje granice duga i rokova za finansiranje vlade su, barem za sada, samo to. Prava zabrinutost je da sprovođenjem fiskalne politike koja toliko povećava prinose, Vašington vrši pritisak na kompanije i potrošače širom Amerike. Gurnite prinose previsoko, prebrzo i nešto u ekonomiji će se slomiti.

To se desilo SVB još prošle zime, a Iardeni brine da će se to sada ponoviti - i potencijalno uvući ekonomiju u bolnu recesiju u tom procesu.

"Približili smo se nivou gde bi nešto moglo da se pokvari", kaže Iardeni.

Ključni nivo za njega: 5% na desetogodišnju obveznicu. Nadmašite to, kaže on, i šanse za recesiju će se zaista povećati. Prošle nedelje je prinos dostigao čak 4,89%. Samo dva meseca ranije kretao se oko 4%. Tokom pandemije iznosio je čak 0,3%.

Korporativne obveznice su takođe oslabile, dok je dolar ojačao u odnosu na većinu drugih valuta. Čak je i nafta, koja je tokom celog leta uglavnom bila nepropusna za šire ekonomske sile, prošle nedelje uvučena u vrtlog tržišta obveznica, beležeći gubitke koji su prekinuli višemesečni rast.

Sve teže se skućiti u Americi: Kupiš jednu, a otplaćuješ dve i po kuće

Ono što ovaj trenutak čini još šokantnijim za veterane Volstrita je to što je poremetio višegodišnju stabilnost na tržištu obveznica koju je orkestrirao Fed. To komatozno stanje, u kojem su se referentni prinosi kretali oko 2% iz dana u dan, godinu za godinom, postalo je poznato kao nova normala.

SAD — i veći deo ostatka sveta — ušli su u eru niskog rasta i niske inflacije posle finansijske krize 2008, tako da su najniže stope imale smisla. Malo ko na Volstritu je video mnogo toga što bi to moglo da promeni, čak ni kada je pandemija pokrenula bujicu vladine potrošnje. 

Sada, kada se promene odvijaju tako radikalnom brzinom, mnogi finansijski stručnjaci odjednom se pozivaju na sve vrste ekonomskih sila koje bi godinama mogle da održavaju visoke prinose: globalno zagrevanje, prelazak na zelenu energiju, deglobalizaciju, demografske promene i, naravno, stalno rastuća ponuda državnih obveznica.

Ekipa iz "Benk of Amerika" je iskopala još jedan istorijski grumen da bi podvukla poentu: globalne kamatne stope tokom ovog perioda bile su najniže u poslednjih 5.000 godina.

"Blumberg" ukazuje da je na sceni svet u kome trgovci obveznicama, imaju mnogo veći glas, Fed ima manji, a potrošači, korporativni rukovodioci i zakonodavci u Vašingtonu moraju da se suoče sa oštrom realnošću - da je američki eksperiment sa besplatnim novcem završen.