Ograničenje cene ruske nafte znak slabosti a ne snage

Ograničenje cena ruske nafte, koje su osmislile SAD i njihovi saveznici, verovatno će početi da se primenjuje u narednim sedmicama. Ali pitanje je kako će to funkcionisati i da li se uopšte radi o dobroj ideji?, piše "Blumberg".

Mera ograničavanja cene ekonomski je smislena ako se ima u vidu da oko 30 odsto ruskog državnog budžeta čini prihod od nafte i gasa. Dakle, ograničenje cene nafte uticaće na visinu prihoda. Logika Zapada se svodi na to da će pad prihoda ugroziti budžet RF, te naneti štetu ruskoj vojnoj operaciji u Ukrajini.

"Blumberg" navodi da bi mere mogle da se sprovode tako što bi zemlje G7 i Australija, koje razmatraju ograničenje cene ruske nafte, morale da spreče transport iste pomorskim putem, tj. da nalože svojim kompanijama da prevoze naftu samo ukoliko je plaćena po utvrđenoj ceni.

Međutim, problem je kako odrediti gornju granicu cene budući da bi preniska cena uzrokovala povlačenje ruske nafte sa evropskog tržišta, što bi pogoršalo već ozbiljnu energetsku krizu.

Drugi problem – Rusija bi jednostavno mogla da proda naftu zemljama koje ne učestvuju u ograničavanju cene, pre svega Kini i Indiji.

Suština priče je da bi potencijalni pad priliva sredstava u ruski budžet mogao biti znatno manji od onoga što predviđa plan za ograničavanje cene nafte. Zemlje koje nisu u G7 dobile bi podsticaj da kupuju tankere i koriste ih za isporuku ruske nafte bez ograničenja cene.

Većina zemalja pak misli da će dugoročni rezultat pomenutih mera dovesti do slabijih trgovinskih veza ostatka sveta sa Zapadom i manjih ulaganja u energetske kapacitete. Katar je već signalizirao da nije voljan da poveća izvoz gasa u Evropu u budućnosti.

Nažalost, konstatuje "Blumberg", ograničenje cene nafte može se shvatiti pre kao znak slabosti a ne snage, i ističe da je najbolja opcija prestanak kupovine ruske nafte. Ograničenje cene zapravo ukazuje na to da je Zapadu ruska nafta neophodna.