Ekonomija
Kakav nam je budžet: Akcenat na investicijama i povećanju plata i penzija
U Fiskalnom savetu kažu da su javni prihodi i rashodi planirani uglavnom kredibilno, ali smatraju da je projekcija rasta privrede i pada inflacije previše optimistična
Budžet za sledeću godinu mogao bi se oceniti kao ekonomski dobar, ali i previše optimističan s obzirom da je pravljen s pretpostavkom o ubrzanju rasta bruto domaćeg proizvoda na 3,5 odsto i usporavanju prosečne inflacije na 4,9 odsto.
To je ocena Fiskalnog saveta, koji napominje da različiti domaći i inostrani činioci ukazuju da bi privredni rast lako mogao da bude nešto niži, a inflacija nešto veća od toga.
Fiskalni savet je, ipak, u svojoj oceni Predloga zakona o budžetu Republike Srbije za 2024. godinu naveo da su napravljeni određeni pomaci u pravom smeru, jer je planirani budžetski deficit za sledeću godinu niži od ovogodišnjeg koji će biti oko 2,8 odsto.
Budžetom za 2024. planira se deficit Republike od 197 milijardi dinara, što čini 2,2 odsto bruto domaćeg proizvoda (BDP). U Fiskalnom savetu smatraju da je ovoliki fiskalni deficit, od skoro 1,7 milijardi evra, i dalje previsok za Srbiju i da bi optimalan bio oko 1,5 odsto BDP-a.
Oni navode da je, iako se u sledećoj godini još neće potpuno dostići najvažniji fiskalni ciljevi, izvesno da se javne finansije postavljaju na dobru putanju da se oni ostvare u 2025. godini.
Predsednik Fiskalnog Pavle Petrović je rekao da su njihove makroekonomske projekcije nešto konzervativnije u odnosu na one koje imaju vlada i centralna banka, ali da razlika nije toliko velika.
"Mi očekujemo da će privredni rast iduće godine biti između 2,5 i tri odsto i da prosečna godišnja inflacija može da bude između 5,5 i šest odsto. Kad je inflacija nešto veća nego što je budžetom planirano, a rast manji od plana, onda inflacija pojede deo plata i penzija", objasnio je Petrović.
On je rekao da iz ugla pojedinačnih fiskalnih politika, budžet za narednu godinu ne donosi velike promene. Fiskalni savet navodi da će do umerenog umanjenja budžetskog deficita u odnosu na 2023. doći gotovo po automatizmu, a ne usled novih mera fiskalne politike.
"Budžetska izdvajanja za "Elektroprivredu Srbije" i "Srbijagas" u 2024. znatno će se smanjiti, a glavni razlog za to je povećanje finalnih cena gasa i električne energije tokom ove godine i znatno poboljšanje bilansa ovih preduzeća", navode u Fiskalnom savetu.
Oni, kao pozitivnu stranu planiranih troškova navode i činjenicu da se u narednoj godini više ne planiraju nove isplate jednokratnih i neselektivnih davanja stanovništvu, što je bila uobičajena praksa u nekoliko prethodnih godina, misleći na neselektivna izdvajanja državne pomoći za penzionere i decu. Oni smatraju da budžet za 2024. donosi manja i lako dostižna unapređenja glavnih pokazatelja javnih finansija, ali bez ambicioznijih i potrebnih reformskih mera.
U Fiskalnom savetu kažu da su javni prihodi i rashodi planirani uglavnom
kredibilno, ali smatraju da su previše optimistična očekivanja o projekciji prihoda od PDV-a, naročito uzimajući u obzir da je tokom 2023. došlo do primetnog pada u efikasnosti naplate ovog prihoda.
Rekordne investicije
Ministar finansija Siniša Mali izjavio je danas u Skupštini Srbije, obrazlažući Predlog budžeta za 2024. godinu, da srpska ekonomija i dalje raste i da je plan da se tako nastavi i u narednoj godini. Mali je rekao da predloženi budžet obezbeđuje podizanje životnog standarda građana, imajući u vidu povećanja plata i penzija od 1. januara.
Ministar kaže da će plate u javnom sektoru biti veće za 10 odsto, penzije u skladu sa švajcarskom formulom 14, 8 odsto, a minimalna zarada za 17, 8 odsto. Prema rečima ministra, prosečna penzija od 1. januara će biti 390 evra.
Mali je istakao da će se nastaviti sa kapitalnim investicijama, odnosno ulaganjima u izgradnju bolnica, auto-puteva, brzih saobraćajnica, a kao posebno važna izdvojio je tri projekta i to obilaznicu oko Kragujevca, na kojoj će radovi početi narednih nedelja, zatim auto-put Beograd-Zrenjanin-Novi Sad i brzu saobraćajnicu "Osmeh Vojvodine" koja počinje na Bačkom Bregu i ide preko Sombora, Kule, Vrbasa, Bečeja i Novog Bečeja, Kikinde i na kraju do Srpske Crnje.
U Fiskalnom savetu smatraju da je u načelu dobro što je čak 6,9 odsto bruto domaćeg proizvoda, odnosno više od pet milijardi evra planirano za javne investicije, što je znatno iznad proseka uporedivih zemalja Centralne i Istočne Evrope (CIE).
Ocenjuju kao pozitivan trend koji omogućava Srbiji da postepeno smanjuje zaostatak koji ima u kvalitetu osnovne infrastrukture u odnosu na uporedive zemlje CIE, ali posebno skreću pažnju na pitanje selekcije projekata.
"Kad se završe svi započeti projekti izgradnje auto-puteva, Srbija će imati razvijeniju mrežu od proseka zemalja CIE. To se, međutim, ni izbliza ne može reći za lokalne i regionalne puteve, a naročito za infrastrukturu u zaštiti životne sredine, prosveti i zdravstvu. Stoga preporučujemo Vladi da u narednim godinama, znatno više sredstava usmerava na te oblasti u kojima je kvalitet infrastrukture i dalje nezadovoljavajući", ukazuju u Fiskalnom savetu.
Predlogom zakona o budžetu predviđeni su ukupni prihodi od 2.040,9 milijardi dinara, što je za 136,9 milijardi dinara, odnosno 7,2 odsto, više u odnosu na iznos prihoda koji je predviđen rebalansom budžeta za ovu godinu.
Rashodi budžeta su planirani u iznosu od 2.238 milijardi dinara, što je za 5,0 odsto više od sume iz rebalansa budžeta za 2023. godinu, tako da je predviđen fiskalni deficit budžeta od 197 milijardi dinara, odnosno 2,2 odsto BDP i niži od planiranog deficita za ovu godinu, koji je rebalansom projektovan na 2,8 odsto BDP.
Iz Vlade Srbije su naveli da je predloženi budžet razvojni, što podrazumeva nastavak visokih ulaganja u kapitalne investicije i izgradnju auto-puteva, brzih pruga, škola, bolnica, kao i nastavak politike povećanja plata i penzija i zaštite životnog standarda građana.
