RT Balkan analiza: Šta za Srbiju znači inicijativa "Pojas i put"?

Odluka predsednika Srbije Aleksandra Vučića da umesto Tirane, gde se regionalni lideri sastaju u okviru Berlinskog procesa, ode u Peking na samit inicijative "Pojas i put", iznova je pokrenula raspravu o političkom i geopolitičkom opredeljenju Srbije između Istoka i Zapada.

Iako zapadni prijatelji Srbije, ili oni koji se tako predstavljaju, donekle tolerišu bliskost Pekinga i Beograda, poslanica Evropskog parlamenta Viola fon Kramon zamerila je Vučiću što je na "medenom mesecu u Kini" dok su svi u Tirani i poručila da je to "signal Evropskoj uniji".

S druge strane, od zvaničnika iz Srbije stižu poruke o neutralnosti i želji da se sarađuje sa svima, što, kako se ispostavlja, možda odgovara Srbiji, ali ne i ostalim akterima. 

Ekonomski benefiti inicijative "Pojas i put" su ogromni, sa ponosom ističe zvanični Beograd, dok Zapad upozorava da je u pitanju političko pokoravanje sprovedeno ekonomskim sredstvima.

Problem je u tome što zapadna alternativa za kinesku inicijativu često dolazi u formi štapa i šargarepe. U takvoj geopolitičkoj jednačini, i geografija dobija novu dimenziju, pa se ispostavlja da je od Beograda do Pekinga manja razdaljina nego od Beograda do Brisela - pa čak i do Tirane. 

Šta Srbija može da ponudi Kini?

Srbija je u dobroj poziciji u odnosu na ostale evropske zemlje kada se radi o inicijativi "Pojas i put", smatra novinar Borislav Korkodelović, jer nije članica EU i to joj daje dosta manevarskog prostora dok i ako uđe u EU da može mimo pritiska Brisela da sklapa poslovne sporazume sa Kinom.

"Interesantno je da, bez obzira na promene vlada koje često donose promene elemenata spoljne politike, vlade u Srbiji su od 2008, kada je zaključen sporazum o strateškom partnerstvu, nastavile da sprovode politiku razvijanja ekonomskih odnosa sa Kinom. Kina je danas drugi najveći trgovinski partner Srbije sa obimom razmene 5,8 milijardi dolara (podaci Privredne komore Srbije)", ističe Korkodelović za RT Balkan i dodaje da je izvoz u prošloj godini dostigao vrednost 1,1 milijardu evra, što je značajno povećanje u odnosu na 2021.

Prema njegovim rečima, u tim odnosima postoji i veliki deficit, "ali to je problem koji imaju sve zemlje sa kojima Kina trguje i problem na kome treba raditi".

On ističe da je izazov u tome šta Srbija može da ponudi Kini, ako se ima u vidu da je kinesko tržište ogromno, a zemlja sve bogatija i "željna da kupuje robu iz Evrope".

"Srbija ima problem sa ograničenim kapacitetima. Ne treba se zanositi da možemo da pokrijemo značajniji deo njihovog tržišta, ali možemo da izborimo mesto npr. u okviru nekog lanca supermarketa i da se u pojedinim delovima tržišta etabliramo", ocenjuje naš sagovornik. 

Šansa za srpsku poljoprivredu

Jedan od najznačajnijih pomaka je današnje potpisivanje četiri sporazuma, od kojih je najvažniji Sporazum o slobodnoj trgovini Srbije i Kine koji će obuhvatiti 10.412 srpskih tarifnih pozicija, odnosno proizvoda i 8.930 sa kineske strane.

Taj sporazum će biti ogromna šansa za srpsku poljoprivredu, ukoliko Srbija ima ambiciju da obnovi svoju autentičnu poljoprivrednu proizvodnju, kaže za RT Balkan novinar Branko Žujović.

"Od proleća sledeće godine, kada bi ratifikacija i ostale formalnosti trebalo da budu završene, pružiće nam se ogromna šansa za izvoz ovčijeg mesa, svinjetine, piletine, sušenih šljiva. Mi smo posustali u toj proizvodnji, a nekad smo bili evropski i svetski lideri kada su u pitanju sušene šljive, koje su u Kini jako skupe. Srpski med bi tamo takođe bio dobrodošao", navodi Žujović.

Dodaje da je sada na vladi da stvori uslove da srpski proizvođači zaista mogu na adekvatan način da proizvedu i plasiraju proizvode.

"Ukoliko Srbija bude, kao u nekim drugim slučajevima, imala ambiciju da bude most i da uzima proviziju od tuđih proizvođača i da ih plasira kao svoje, to će biti potpuna katastrofa. Nadam se da smo prevazišli to iskustvo i da bi Srbija mogla, pre svega u poljoprivredi, da se pojavi u Kini kao ozbiljan igrač na njihovom tržištu", ističe naš sagovornik. 

Prava infrastrukturna renesansa

Žujović podseća i da je Srbija za poslednjih desetak godina doživela "pravu infrastrukturnu renesansu", te da su spasena važna preduzeća poput "Železare" u Smederevu i RTB Bor. Podseća da Kina, kada investira ili sklapa poslovne aranžmane sa drugim zemljama, uvek insistira na socijalnoj komponenti.

"Mogli ste da pročitate poslednjih dana i nedelja da kineski mediji i zvaničnici sa ponosom ističu predviđanja Svetske banke da će projekti 'Pojasa i puta' do 2030. spasiti tridesetak miliona ljudi iz zone siromaštva, plus šest miliona iz ekstremnog siromaštva", kaže Žujović.

Kinezi imaju izreku – ukoliko želiš da budeš bogat, moraš prvo da napraviš put, dodaje Korkodelović. 

"Oni su u početnoj fazi išli na izgradnju puteva i mostova (Pupinov most), plus železnička pruga koja se nastavlja do Subotice i koja je deo mnogo ambicioznijeg projekta, a to je linija Pirej-Niš-Beograd-Novi Sad-Subotica-Budimpešta i dalje prema Slovačkoj. To bi trebalo da bude jedna od glavnih arterija za ulazak kineske robe u centralnu i istočnu Evropu i to bi bilo od izuzetnog značaja da ta linija proradi u punoj meri", ocenjuje Korkodelović.

Dodaje da su velika industrijska postrojenja, poput "Železare" u Smederevu, ili kompanije "Ziđin" u Boru, značajno popunila budžet Srbije: "Železara" učestvuje sa 1,8 odsto u BDP-u Srbije, a Ziđin ima značajan doprinos u rudarskom sektoru Srbije koji čini 2,4 odsto BDP-a. 

Dužnička zamka ili medijski spin

Postoji predstava koja je nastala u zapadnim medijima o dužničkoj zamci, koja je navodno proizvod toga što je Kina preterano investirala u te zemlje, pre svega u Africi, smatra Korkodelović. 

Kinezi su, međutim, izašli sa podacima da kineski dugovi čine nepunih devet procenata svih dugova koje vuče afrički kontinent, dok su ostali dugovi nastali na bazi afričke saradnje sa zapadnim bankama mnogo pre nego što je počela inicijativa "Pojas i put" i u velikoj meri su to zaduživanja kod privatnih banaka, hedž fondova, investicionih i penzionih fondova.

"Čak i MMF i Svetska banka ocenjuju da je saradnja Kine sa afričkim zemljama bila delotvorna. Prema statistikama, inicijativa 'Pojas i put' dodaje 1,2 do 3,4 odsto realnog ukupnog nacionalnog dohotka zemalja duž rute. Dakle to je jedan potpuno opravdan poduhvat, koji ima budućnost", ističe naš sagovornik. 

Ne postoji nijedna zemlja koja je ušla u dužničku krizu zbog kredita sa Kinezima, tvrdi Žujović.

"Krunski dokaz Zapada za dužničko ropstvo bila je luka Hambantota na Šri Lanki za koju su zapadni mediji i političari tvrdili da ju je Kina zaplenila na ime duga. Onda se ispostavilo da su naučni istraživači i profesori sa univerziteta Hrvard i Džons Hopkins nedvosmisleno utvrdili da zakup te luke nema nikakve veze sa kreditom", navodi Žujović.

Prema njegovim rečima, "uvek postoji opasnost da vi prezadužite zemlju, ali onda je potpuno svejedno kome dugujete novac".

"To je medijski spin, priča o dužničkoj zamci koju Kina postavlja širom sveta. Do sada nije poznat nijedan slučaj da je Kina zaplenila infrastrukturno ili prirodno bogatstvo u nekoj zemlji", kaže naš sagovornik. 

Uklapanje u Duh vremena

Politički aspekt inicijative "Pojas i put" takođe je ogroman i, prema ocenama sagovornika, ni malo ne zaostaje za ekonomskim koristima.

"Ako vi svojom inicijativom, koja je najambiciozniji geoekonomski projekat za čovečanstvo u prvoj polovini 21. veka, okupite 154 zemlje (prema zapadnim izvorima) i tridesetak međunarodnih organizacija (UN, MMF, Svetska banka, Azijska banka za razvoj itd), to sigurno mora da se odrazi na globalno prisustvo i uticaj zemlje pokrovitelja te inicijative", ocenjuje Korkodelović.

On primećuje da je uloga Kine u međunarodnim odnosima značajno porasla sa razvojem "Pojasa i puta".

"Ta inicijativa se značajno uklopila u ono što bi Hegel nazvao Duh vremena, a to je da vi naslutite svesno ili podsvesno šta je glavni istorijski trend u čovečanstvu ovog trenutka. U pitanju je multipolarnost, nastojanje da sve države, što je moguće više, budu tretirane na jednak način i da budu samostalne u odlučivanju. Upravo to omogućava 'Pojas i put'", smatra Korkodelović.

Prema njegovim rečima, Kinezi ne nameću nikome 'vi treba da uradite taj i taj projekat da bi postigli to i to'. To je, kaže, stvar dogovora i stvar toga da li neka država vidi svoj nacionalni interes u saradnji sa Kinom.