Magazin
Famozni crveni taster ili nešto drugo: Šta se zaista krije u ruskom nuklearnom koferu "Čeget"
Čuveni nuklearni kofer "Čeget" već decenijama ne da mira teoretičarima zavera koji nagađaju šta se u njemu nalazi. Mnogi smatraju da je unutra crveni taster koji jednim klikom može Zemlju pretvoriti u pepeo, a ima i onih koji misle da je on tu samo da "utera strah u kosti" i da je zapravo prazan. Šta je prava istina?
Krajem 70-ih i početkom 80-ih godina prošlog veka zaposleni Generalnog štaba SSSR, maršal Ahromejev, inicirao je izradu prvog centralizovanog sistema za upravljanje nuklearnim arsenalom. Povod za ovako nešto bio je sasvim očigledan - pretnja sa američke strane bila je sve osetnija, naročito sa pojavom stanice balističkih raketa "Peršing", iz koje bi projektili do Sovjetskog Saveza doleteli za svega 5 do 7 minuta.
Kako je nastao "Čeget", prvi nuklearni kofer u SSSR
Prvi nuklearni kofer u SSSR izrađen je u istraživačkom institutu automatskih aparata, a glavni inženjer Nikolaj Devjanin je, kako bi ga sklopio, koristio isključivo komponente domaće proizvodnje. Kofer je, budući da je pravljen za tada već vremešnog Leonida Brežnjeva, osmišljen tako da bude izuzetno jednostavan za razumevanje i (eventualno) korišćenje, ali istovremeno i maksimalno bezbedan, kako ne bi došlo do slučajne aktivacije.
"Čeget", kako se naziva ovaj nuklearni kofer, je pre zvaničnog puštanja u rad prošao mnogobrojna ispitivanja, a konačno je predstavljen vrhu SSSR 1983. godine. Izrađen je u tri identična primerka, kako bi se osigurao najviši stepen bezbednosti. Prva dva primerka dobili su načelnik Generalštaba i ministar odbrane, a treći - generalni sekretar Černjenko, budući da je Brežnjev u to vreme bio teško bolestan.
Šta se nalazi u nuklearnom koferu
"Čeget" spolja izgleda kao obična aktovka i teži oko 11 kilograma. Jedan od tri nuklearna kofera sa sobom nosi oficir-vezista koji se uvek nalazi u blizini glave države. Oficiri kojima se poverava ovako važan zadatak prolaze rigorozne psihofizičke testove i važe za jedne od najizdržljivijih ljudi u zemlji. Druga dva kofera su kod ministra odbrane i načelnika Generalštaba, baš kao i u doba SSSR.
U famoznom koferu se ne nalazi klasično crveno dugme za lansiranje nuklearnih raketa (kakvim ga predstavljaju u filmovima), ali se nalazi sistem koji prenosi naredbe Generalštabu. Sva tri kofera su međusobno povezana i zaštićena posebnim sistemom kodiranja "Agat", koji štiti od prisluškivanja i zloupotrebe. Signal za lansiranje raketa se može pokrenuti samo ako se on inicira na svim "Čegetima", ali se veruje da je konačna odluka ipak na predsedniku.
"Čeget" se, kao deo nasleđa, prenosi sa kolena na koleno
Nakon što je umesto Leonida Brežnjeva na čelo Komunističke partije SSSR došao Mihail Gorbačov, nuklearni kofer je, po nasledstvu, pripao njemu. Međutim, njega nije naročito zanimalo ni kako on funkcioniše. Samo je prihvatio činjenicu da on postoji i da će uvek biti u njegovoj blizini (dokle god je na vlasti).
U decembru 1991. godine Mihail Gorbačov je, podnevši ostavku, "Čeget" predao svom nasledniku, Borisu Jeljcinu, koji ga je čuvao "kao oči u glavi" punih 8 godina, sve do 31. decembra 1999. godine. Nakon toga je nuklearni kofer svečano uručen tadašnjem vršiocu dužnosti predsednika Rusije, a današnjem predsedniku, Vladimiru Putinu.
