Slučaj Jermenije za nauk: Koja je gorka istina koju ruski susedi moraju da prihvate

Jedan od fundamentalnih problema u odnosima Rusije sa zemljama bivšeg Sovjetskog Saveza jeste uporno verovanje da Moskva ima posebne obaveze prema svojim susedima: obaveze da njihovo ponašanje tumači velikodušno, da odgovori uzdržano i da njihove domaće političke izbore shvati kao nešto što jednostavno mora da prihvati.

Ova pretpostavka je pogrešna, piše za "Vzgljad" programski direktor Valdaj kluba Timofej Bordačev.

Kurs spoljne politike koji je izabrala Jermenija je, suverena stvar njenog naroda i rukovodstva. Ali to ne znači da Rusija nema suvereno pravo da na taj izbor odgovori u potpunosti po sopstvenom nahođenju. Moskva nema nikakvu spoljnu obavezu da se ponaša kako bi drugi više voleli. Ograničena je samo sopstvenim interesima i sopstvenom racionalnom procenom situacije.

Drugim rečima, Rusija nije obavezna da prizna rezultate izbora u susednoj zemlji samo zato što vlada na vlasti, ili politička snaga koja proglašava pobedu, insistira na tome.

Drugo, Rusija može da primeni ekonomski pritisak na bilo koju državu ako veruje da bi ponašanje te države moglo da nanese štetu ruskim interesima. Moskva ne mora da čeka dok šteta ne postane nepovratna, niti mora da prihvati uveravanja druge vlade o svojim namerama.

U slučaju Jermenije, pitanje nije samo da li je proevropski kurs već naštetio ruskim interesima ili potkopao jedinstvo Evroazijske ekonomske unije. Dovoljno je da Moskva smatra takvu štetu mogućom u principu, i to samo po sebi može dati opravdanje za akciju.

Kako EU "podržava" jermensku ekonomiju: Za Pašinjana 50 miliona evra baš pred izbore

Treće, ruski susedi, uključujući i neke od njenih najbližih prijatelja i saveznika, vole opširno da govore o viševektorskoj prirodi svoje spoljne politike. Pa ipak, često zaboravljaju da je i ruska politika viševektorska u smislu da je i Moskva slobodna da sarađuje sa svakim ko ne želi da joj naudi.

Četvrto, kada postavlja prioritete za saradnju sa bilo kojom zemljom, Rusija je slobodna da odluči šta joj je najvažnije. Njeni susedi se vode sopstvenim percepcijama, interesima i političkim konstrukcijama. Niko u Moskvi nije obavezan da ih prihvati kao okvir za dijalog.

Ništa od ovoga ne znači da Rusija sada mora da formuliše neku veliku novu doktrinu prema svojim susedima. U stvarnosti, ruska strategija je često da uopšte nema fiksnu strategiju. Kao što svako ko ima i površno znanje o istoriji ruske spoljne politike razume, Moskva teži da deluje u skladu sa trenutnim interesima.

Na kraju krajeva, svi ti interesi se svode na jedan strateški zadatak: obezbeđivanje opstanka i razvoja multietničke ruske nacije.

Ovi interesi se moraju slediti čak i kada taktičke okolnosti zahtevaju dijalog sa izuzetno neprijatnim partnerima. U suštini, svi spoljnopolitički partneri su samo instrumenti za obezbeđivanje bezbednosti ruske teritorije i unapređenje nacionalnih razvojnih ciljeva Rusije i ništa više.

Savez bivšeg predsednika Jermenije nezadovoljan izborima: Osporićemo rezultate

Postoji samo jedan izuzetak, a to je Belorusija, sa kojom je Rusija vezana ugovorom o Saveznoj državi.

Za ostale, uključujući čak i bliske i prijateljske susede, njihov značaj zavisi od prioriteta same Rusije. To znači da politika Moskve prema njima može biti veoma fleksibilna i potpuno oportunistička i da ovde nema mnogo mesta za apstraktne principe.

Ako saradnja služi trenutnim bezbednosnim i ekonomskim interesima Rusije, ona bi trebalo da se nastavi, ali ako troškovi počnu da prevazilaze koristi, onda će Rusija prilagoditi svoje ponašanje. Ne da bi kaznila ili ponizila suseda, već zato što je drugačiji model postao povoljniji.

Stoga bi bilo pogrešno tumačiti stav Moskve onih koji sada proglašavaju pobedu na izborima u Jermeniji kao jednostavnu želju da se republika zadrži u sferi uticaja Rusije, jer je pitanje šire od toga.

Još uvek ne možemo reći kako će se odnosi između Moskve i Jerevana razvijati nakon parlamentarnih izbora u Jermeniji, ali niko ne bi trebalo da sumnja da će svaka odluka koju donese najviše političko rukovodstvo Rusije biti zasnovana isključivo na trenutnim interesima Rusije.

Ne na bratskim osećanjima, ne na istorijskim sentimentima i ne na tradicionalnim vezama, jer Rusija nikome ništa ne duguje, zaključuje Bordačev.