Ekonomija
NBS uvodi pravila za posrednike: Ko će smeti da nudi kredite i kako
Izmenama propisa trebalo bi prvi put da se precizno uredi tržište kreditnog posredovanja kroz sistem licenciranja i nadzora svih koji pružaju takve usluge
Mnogi građani Srbije proteklih meseci su obaveštavani da su "dobili kredit", iako nisu ni podneli zahtev za pozajmicu. Pozivi su stizali preko telefona i to od zaposlenih u agencijama za kreditno posredovanje. Da su, služeći se lukavstvom, u svojoj misiji da prodaju što više kredita i uspeli, svedoči i podatak da je za godinu dana dug građana Srbije porastao za gotovo 20 odsto. Finansijski stručnjaci smatraju da je tom rastu doprinela rupa u propisima, odnosno to što ove kreditne savetnike zakon ne poznaje, a nijedna državna institucija ne kontroliše. Trenutno se ne zna ko sme da posreduje i pod kojim uslovima.
Iz Narodne banke Srbije za RT Balkan kažu da je NBS zbog toga pripremila Nacrt zakona o izmenama i dopunama zakona o zaštiti korisnika finansijskih usluga, koji je nakon javne rasprave poslat na mišljenje Evropskoj komisiji, a očekuje se da nakon dobijanja tog mišljenja, bude poslat Narodnoj skupštini na usvajanje.
"Nacrtom je regulisano celokupno poslovanje kreditnih posrednika – počevši od njihovog definisanja, uslova za izdavanje dozvole, načina na koji će moći da obavljaju kreditno posredovanje i da naplaćuju naknade, načina na koji će biti nadzirani, pa sve do njihovog prekograničnog pružanja usluga kreditnog posredovanja. Prema Nacrtu, NBS će biti telo zaduženo za njihov nadzor, odlučivaće o izdavanju i oduzimanju dozvola i vodiće javno dostupan registar kreditnih posrednika", navode iz NBS.
Izmenama propisa trebalo bi prvi put da se precizno uredi tržište kreditnog posredovanja kroz sistem licenciranja i nadzora svih koji pružaju takve usluge. Očekuje se da budu jasno razdvojeni pomoćni kreditni posrednici, poput auto-kuća i trgovaca koji nude kredite određenih banaka, od nezavisnih posrednika koji sarađuju sa više finansijskih institucija. NBS će dobiti ovlašćenja da reaguje protiv onih koji bez licence pružaju finansijsko savetovanje.
"Regulisanje kreditnih posrednika zakonskim izmenama jedna je od značajnijih novina Nacrta, a prilikom regulisanja posebno su uzete u obzir trenutne prilike u vezi sa kreditnim posredovanjem u Srbiji, kao i najbolji primeri regulative iz država članica EU", kažu u NBS za RT Balkan.
Iz NBS objašnjavaju da je kreditno posredovanje trenutno uređeno samo delimično, i to opštim ugovornim pravilima zakona kojim su uređeni obligacioni odnosi. Preciznije rečeno, regulisano je posredovanje kao institut opšteg ugovornog prava, kao pravni posao u kom se posrednik obavezuje da nastoji da nađe i dovede u vezu s nalogodavcem lice koje bi s njim pregovaralo o zaključenju određenog ugovora, a nalogodavac se obavezuje da mu isplati određenu naknadu u slučaju zaključenja takvog ugovora.
"S obzirom na to da, prema tim pravilima ugovornog prava, posredovanje može da se obavlja između bilo kojih ugovornih strana u vezi s bilo kojim dozvoljenim ugovorom, kreditno posredovanje trenutno po svojoj pravnoj prirodi odgovara posredovanju kao institutu opšteg ugovornog prava. U skladu sa navedenim, trenutno nema nadležnog tela za nadzor nad fizičkim i pravnim licima koja obavljaju poslove (kreditnog) posredovanja. Međutim, kreditni posrednici će biti regulisani u okviru usklađivanja sa pravilima Direktive o potrošačkim kreditima i Direktive o hipotekarnim kreditima", napominju iz NBS.
Finansijski konsultant Dušan Uzelac, urednik portala "Kamatica", je za RT Balkan rekao da na rast zaduživanja utiče i sve agresivnija prodaja finansijskih proizvoda i pojava agencija koje nude pozajmice i ubeđuju građane da se zadužuju. On ukazuje da je, bez obzira na sve troškove koje građani imaju u avgustu - od letovanja, do priprema za školu i zimnice, skok od gotovo 20 odsto veliki u situaciji kada se ništa toliko značajno nije desilo, u smislu, da niti je inflacija značajno porasla, ni naše potrebe nisu baš toliko povećane u odnosu na isti mesec prošle godine.
"Kod nas je uspostavljena jedna industrija posrednika u prodaji kredita. To je nešto novo na ovim prostorima. To su agencije koje za vas traže kredite po bankama, ali rade i za suprotnu stranu i za banke traže klijente, što znači da oni aktivno na tržištu prodaju usluge banaka, u ovom slučaju kredite. I to je, po mojoj analizi, dominantan razlog koji je prouzrokovao rast zaduživanja. To je agresivnija prodaja bankarskih proizvoda koji nisu mogli da dođu od strane banaka, jer su one ograničene nekim zakonskim regulativama i Zakonom o zaštiti korisnika finansijskih usluga. Banka nema mogućnost da agresivno prodaje kredite, ali se ispostavilo da su oni angažovali posrednike, koji to malo 'jače' prodaju", navodi Uzelac.
On kaže da postoje kol-centri koji pozivaju građane da uzmu kredit i napominje da građani imaju pravo da kažu "ne", ali dodaje da problem nije u samoj prodaji, već u pritisku kojem su građani često izloženi.
Kreditni posrednik je osoba ili firma koja pomaže oko izbora ponude, pripreme dokumentacije i podnošenja zahteva, a za to najčešće dobija proviziju od banke, od korisnika ili od oba klijenta. Posrednik može biti koristan, ali je sporno i nejasno čije interese zastupa, da li je cilj da klijent "kupi" što povoljniji kredit ili da ga banka proda po što većoj kamati. Novi propisi trebalo bi da razreše te dileme i da posredovanje prestane da bude "siva zona".
Live
